KOLUMNA: Da li je "žena ženi vuk"? Možemo li da funkcionišemo u čoporu ili smo prikrivena "konkurencija"?

Ljubomora je imenica ženskog roda. I, iako je prisutna u svakom ljudskom biću, u određenoj dozi i meri, čini mi se da je, ipak, damska pošast.

Da li je urođena, genetska ili samo još jedna posledica civilizacijskih tvorevina? Da li je žena ženi i dalje vuk ili smo naučile jedna drugoj da pružimo ruku?

Neretko smo i kada su javne ličnosti u pitanju svedoci "zaraćenih strana". Žena protiv žene. Koleginica protiv koleginice. Razlog? Muškarac. Scenario kom tako često svedočimo, kako u svetu poznatih, tako i u našoj svakodnevici.

No, da li je povod za sukob zaista pripadnik muškog roda ili potajni animozitet koji gajimo jedna prema drugoj, skrivena kompeticija koja kao da biva "svršena" onog momenta kad se gorepomenuti "Kazanova" odluči za jednu od dve žene. Izgubile smo. Ili pobedile. Naš ego u tom momentu biva nahranjen ili razoren. Ukoliko smo odnele pobedu, gledamo na suparnicu sa visine, dok u ulozi gubitnice upiremo "koplje", spremne na rat.

Pitam se, da li i dalje svoju vrednost merimo po sistemu muške validacije? Ako je tako, Glorija Steinem je poražena.

Je li Margaret Atvud bila u pravu? Da li smo mi, žene, sopstveni voajeri, jer "gajimo muškarca u sebi"?

Brojimo grame, maskiramo našu individuu u najlepše toalete, ulažemo u estetiku više nego ikad. Da li nam je publika muško oko ili je istina da se žena sređuje zbog drugih žena, kako većina tvrdi? Da li ijedna od nas to čini isključivo zbog sebe?

Dovoljno si dobra i ako "stojiš u mestu"

Društvene mreže su prepune saveta i priča o samoprihvatanju, dok istovremeno promovišu samoljublje. Te dve reči nisu sinonimi i međusobno se isključuju, pa kako onda ipak uspevaju da koegzistiraju u nama?

Da li samoprihvatanje zahteva konstantne promene kojima nas izlaže kapitalistički režim što uveliko gospodari našim društvom? Smatram da ne. "Ja sam dovoljna, ovakva kakva jesam", rečenica je kojoj ne svedočim često.

Uverenje da moramo da pravimo konstantan progres je upravo ono što nas gura u samoljublje iza kojeg krijemo nesigurnosti koje, opet, nadalje proizvode tu čuvenu "damsku pošast" - ljubomoru.

Čini mi se da je ona deo nas koji neće iščeznuti jer nam je u DNK; uvek ćemo se pitati da li smo se bolje udale, napravile uspešniju karijeru, rodile više dece ili bolje ostarile od naših suparnica, ali i naših drugarica. Iako ovo drugo nikad nećemo priznati naglas.

Dvadeset i prvi vek dao nam je u ruke oruđa zbog kojih je ljubomora poprimila nove oblike, a društvene mreže su svakako jedno od njih - platforma za veličanje naših života i pomno praćenje tuđih.

I tako nastavljamo da "jedemo" jedna drugu na putu do pobede, ne shvatajući da je to poraz duha.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.