Preživela sam rak, ali su me ove reči taksiste SLOMILE NA KOMADE: "Nisi rađala? Nisi valjda još i sama?"

Članica sam udruženja za borbu protiv raka jajnika i sredila sam se kako bih krenula na obeležavanje svetskog dana borbe protiv ove opake bolesti. Ovaj dan sa sobom obično nosi mnogo uzbuđenja, ali i stresa - kako ću da se obučem, da li stižem na vreme, kako ću da prenesem svoje iskustvo, a da ne zvučim patetično... Otvorila sam prozor i ugledala prolom oblaka koji me je u trenutku potpuno deprimirao. Odmah sam se bacila u akciju traženja prevoza u nadi da nisu svi taksisti odlučili da ovaj pljusak presede u nekom kafiću. Nakon 15 minuta koji su delovali kao ceo sat, uspela sam da nađem taksi i upoznala sam vozača koji mi je slomio srce - od Banjice do Dorćola.

- Popeo sam se na trotoar kako ne bi preskakala baruština, vidim da si se sredila. Gde to idemo?

Sa osmehom i ponosom sam rekla da idemo da obeležimo Svetski dan borbe protiv raka jajnika, da sam učesnica tribine i deo Udruženja Progovori koje zaista menja svet - bar onaj mikrosvet nas pacijentkinja saborkinja.

Taksista se prvo nasmešio, a onda mu je lice palo kao da je gravitacija odjednom radila jače. Uzdahnuo je, izgovorio jedno bolno "Joj" i počeo sa pitanjima poput, kako sam otkrila, kada se to desilo, da li sam danas zdrava... Nakon nekoliko minuta teškog, ali ipak vedrog razgovora, usledilo je pitanje od kog mi, evo i sada, stoji knedla u grlu.

- A jesi li rađala?

- Nisam, odgovorila sam i okrenula glavu ka prozoru u nadi da će shvatiti da ne želim da nastavljam ovaj razgovor.

Muk.

- Pa kako ćeš... Nisi valjda još i sama?

Nisam mogla da verujem kojom brzinom se razgovor preokrenuo. Postalo mi je već i muka.

Rekla sam da nisam sama, da imam dečka koji me podržava i voli, a nakon dvominutnog propitivanja o dečku, taksista je izgovorio reči od kojih mi se tek prevrnuo stomak:

- Znaš, to što je on stariji i ima dete, ne znači da tebi treba da uskrati porodicu. Ne daj da ti sabotira smisao života i ako on neće, usvoji sebi dete sama.

Dete je smisao života? Usvajanje? Dečko me sabotira? O čemu ovaj čovek priča?

Nisam stigla ni da odgovorim, uzeo je telefon da mi pokaže svoju decu.

- Vidi kako su slatki, kako jednoj ženi ceo život da prođe, a da nema ovo...

Uh... Došlo mi je da iskočim kroz prozor.

Idem da obeležim to što sam preživela rak, da podržim sve žene koje prolaze u borbu ili su je završile, a sada čujem da moj život i dalje nema smisla. Ovo boli. Toliko se borim i radim na tome da mi nemogućnost imanja dece ne bude triger na koji ću da zaplačem, a plakalo se u prošlosti, da ovakvi pristupi ljudi umeju da poljuljaju. Ne zato što se slažem sa njima, nego zato što znam da je mnogim ženama (a i muškarcima) to najbolnija tačka. U tu tačku se ne dira, iako je u Srbiji normalno da te neko verbalno izmasakrira uz kafu. Ili u mom slučaju u taksiju.

Taksista je primetio da sam se smrkla i pokušao je da se objasni.

- Bio sam izgubljen dok nisam dobio njih. Zaista, nisam imao cilj u životu, nisam znao zbog čega ustajem ujutru i bio sam klinac dok nisam postao otac, iako se to desilo u 34. godini...

Razumela sam ga, a i shvatila sam zašto on ne razume mene. Kulturno sam se nasmešila, rekla da mi je drago, a u sebi se radovala što se bližimo Dorćolu. Pristigli smo i nije mogao, a da mi se ne "izvini". Ili sam bar tako mislila.

- Nadam se da me razumeš, savetujem te jer znam kako žene umeju da budu ogorčene kada ostare, a nemaju decu...

I tu sam odlučila da nešto kažem, ne zbog sebe nego zbog svake žene sa kojom bude imao želju da komunicira tako.

- Znaš, zaista ti ne zameram ništa, ali si me opasno rastužio. Idem da slavim život svih nas koje smo preživele rak, kao i nas koje ne možemo da rodimo decu i želim da ti kažem da mi vredimo. Ja sam svoju bol odbolovala dovoljno da mi ovo ne pokvari ni sat, a kamoli dan, dok bi se neko nasmejao na tvoju priču a kući možda poželeo da nestane sa lica zemlje. Moj savet ti je da više nijednoj ženi ne daješ ovakav savet, posebno ako ga nije tražila. Nadam se da ne zameraš...

Nisam sačekala odgovor.  Kulturno sam zatvorila vrata, udahnula tri puta i sebi naglas rekla: "Selena, ti vrediš!"

Preživeti rak možda znači kraj bezbrižnosti, ali to je i početak jednog drugačijeg života. A na tom putu, najvažnije je da znaš da nisi manje žena ako nisi majka. Nisi manje vredna. Samo si - svoja.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.