Ja sam Nina i ovo je moja borba sa epilepsijom: Kako izgleda život kada vas smrt vreba iza svakog ćoška?
Ja sam, na kraju, poput zeca iz Alise u zemlji čuda, koji viče "žurim, žurim!". Kada me pitaju da sačekam, usporim, odgovorim - žurim! Žurim, da sustignem život
Tekst pun emocija, dirnuo me je onako baš u srce. Držite se Nina i živite svoj život punim plućima prisutni u svakom trenutku i danu l, kao što pišete da živite, a mislim da bi i svako od nas trebao tako da živi, jer svaki novi dan nam je dar od Boga, a poslednji dan je svima nama nepoznanica i neizvesnost. Moja ćerka je dobija prvi epi napad pre godinu i po otprilike iz čista mira, sa nekih 17,5 godina, nije odmah dijagnostikovana bolest, tek u roku od jedno 3 meseca i 4 velika napada ukupno. Ja sam prisustvovala jednom od njih i to mi je nešto najdramatičnije što sam doživela u svom životu i mislim da to sećanje nikada neće izbledeti, strah, panika, neizvesnost, nemoć, tuga bes- sve ove emocije bile su prisutne u procesu prihvatanja dijagnoze. Moja ćerka je oko godinu dana na terapiji jednim lekom koji za sada dobro podnosi i koji je zaustavio napade od kada ga pije. Normalno u njenim godinama sve vezano za tu bolest pokušava da potisne, da ne poštuje”pravila “ da istera sa nekim svojim buntovina i tako iz dana u dan uvek nova borba. Volim što ste napisali ovaj članak, želim da se o ovoj bolesti više piše, da ljudi postanu svesni koliko je česta i kako svakog od nas se može ticati na ovaj ili onaj način, treba sto više ljudi obučiti po pitanju prve pomoći, što ni ja jusam znala dok nisam doživela.
Želim ti Nina da i dalje zračiš i sijaš, jer ti si večna duša nebeska kao svi mi, a epilepsija je samo dijagnoza, a ne tivoja suština, koja je božanska . Pozdrav od srca.
Svaka vama cast mlada i hrabra devojko! Duboko sam dirnuta sa vašom pričom,cenim tu vašu upornost i hrabrost.Moj brat ima takodje epilepsiju ali u drugom obliku .Pije redovno lekove ,ali i pored toga se desi da ima napade.
Uh.... kako mocan tekst, kakva zivotna prica i iskustvo. Zaista je tanka ta linija izmedju zivota i onoga sto sledi posle, za neke skoro da je i nema....
Hvala na iskrenosti, majka sam dečka sa EPI kome je život ugrožen svakim napadom ali ove informacije nisam imala. Samo sam njegovu bol osećala i osećam. Hvala ti hrabro dete.🙏❤
Draga
Tekst pun emocija, dirnuo me je onako baš u srce. Držite se Nina i živite svoj život punim plućima prisutni u svakom trenutku i danu l, kao što pišete da živite, a mislim da bi i svako od nas trebao tako da živi, jer svaki novi dan nam je dar od Boga, a poslednji dan je svima nama nepoznanica i neizvesnost. Moja ćerka je dobija prvi epi napad pre godinu i po otprilike iz čista mira, sa nekih 17,5 godina, nije odmah dijagnostikovana bolest, tek u roku od jedno 3 meseca i 4 velika napada ukupno. Ja sam prisustvovala jednom od njih i to mi je nešto najdramatičnije što sam doživela u svom životu i mislim da to sećanje nikada neće izbledeti, strah, panika, neizvesnost, nemoć, tuga bes- sve ove emocije bile su prisutne u procesu prihvatanja dijagnoze. Moja ćerka je oko godinu dana na terapiji jednim lekom koji za sada dobro podnosi i koji je zaustavio napade od kada ga pije. Normalno u njenim godinama sve vezano za tu bolest pokušava da potisne, da ne poštuje”pravila “ da istera sa nekim svojim buntovina i tako iz dana u dan uvek nova borba. Volim što ste napisali ovaj članak, želim da se o ovoj bolesti više piše, da ljudi postanu svesni koliko je česta i kako svakog od nas se može ticati na ovaj ili onaj način, treba sto više ljudi obučiti po pitanju prve pomoći, što ni ja jusam znala dok nisam doživela. Želim ti Nina da i dalje zračiš i sijaš, jer ti si večna duša nebeska kao svi mi, a epilepsija je samo dijagnoza, a ne tivoja suština, koja je božanska . Pozdrav od srca.
Podelite komentar
Goca Topola
Svaka vama cast mlada i hrabra devojko! Duboko sam dirnuta sa vašom pričom,cenim tu vašu upornost i hrabrost.Moj brat ima takodje epilepsiju ali u drugom obliku .Pije redovno lekove ,ali i pored toga se desi da ima napade.
Podelite komentar
Kum Ruzvelt
Uh.... kako mocan tekst, kakva zivotna prica i iskustvo. Zaista je tanka ta linija izmedju zivota i onoga sto sledi posle, za neke skoro da je i nema....
Podelite komentar
Zorica
Hvala na iskrenosti, majka sam dečka sa EPI kome je život ugrožen svakim napadom ali ove informacije nisam imala. Samo sam njegovu bol osećala i osećam. Hvala ti hrabro dete.🙏❤
Podelite komentar
...
Nisam skroz razumeo, ne pijes lekove?
Podelite komentar