Ova žena je živela na vrhu drveta dve godine sa posebnim razlogom: Kako je Džulija promenila svet nabolje

Ovo je neobična priča o ženi, o drvetu i o tome kako jedna osoba može da napravi ogromnu razliku.

Džuliju Hil je aktivistkinja za zaštitu životne sredine. Njena odluka da provede dve godine na drvetu koje je želela da spasi od seče je njen pečat u vremenu koji je ostavila u amanet svim budućim eko aktivistima. Njoj su čak i Simpsonovi posvetili jednu epizodu svoje kultne serije.

Ova žena čelične volje rođena je 18. februara 1974. u Misuriju, u porodici putujućeg propovednika. Sa 23 godine pridružila se grupi aktivista za zaštitu životne sredine u Severnoj Kaliforniji koji su protestovali zbog seče džinovskih drevnih sekvoja od strane kompanije "Pacific Lumber Company". Njihov metod protesta bio je elokventan i jednostavan: samo su sedeli na drveću koje je trebalo da bude posečeno.

„Čuvari drveća” bili su na rotaciji po nekoliko dana, ali su njihove vođe želele da neko ostane na „dežurstvu na drvetu” nedelju dana. Niko drugi se nije javio dobrovoljno, pa je Julija pristala da volontira.

Međutim, umesto nedelju dana, ona je ostala na vrhu drveta više od dve godine. Tamo, gore, se zaklela da neće sići sve dok ne napravi neki pomak.

Džulija je 738 dana živela na 54 metara iznad zemlje, koristeći par improvizovanih platformi na 1000 godina starom drvetu sekvoje, koje je čak od milja dobilo i nadimak Luna. Tokom svog "bdenja", Julija se borila protiv uznemiravanja helikoptera, hladnoće, jakih kiša, zimskih vetrova, bolesti, pa čak i desetodnevne opsade od strane čuvara i drvoseča koje je angažovao "Pacific Lumber".

Ali ova žena je bila nepokolobljiva. Preživela je neke nemoguće uslove: hodala je bosa, dobijala je zalihe hrane od prijatelja i simpatizera koji su joj dodavali hranu konopcem, kuvala je na malom šporetu i grejala se u vreći za spavanje. Komunicirala je sa svetom preko mobilnog telefona na solarnu energiju, i u šali sebe nazivala dopisnikom „sa stabla“.

I na kraju je uspela.  Godine 1999. "Pacific Lumber" je konačno odustao i pristao na trajnu zaštitu tampon zone od 60 metara oko Lune i drugih drevnih sekvoja. Tek nakon toga, Julija je napustila drvo i kročila nogom na tlo, bosa i "klimava".

Njen poduhvat je skrenuo ogromnu pažnju medija na ekološki problem, a Džulija je iskoristila trenutak da objasni javnosti da je na svetu ostalo još svega tri proenta drevnih šuma i da im je potrebna adekvatna zaštita i nega.

Uprkos ovoj pobedi, godinu dana kasnije, Luna je vandalizovana motornom testerom, koja je ostavila tri ​​metra duboku ranu preko polovine debla drveta. Ali zahvaljujući posvećenosti stručnjacima za drvo, koji su stabilizovali stablo specijalnim čeličnim sajlama, Lunin život je spašen. Čelični nosači za "ranjenu" sekvoju su dizajnirani, proizvedeni i postavljeni za samo jedan dan.

Kada je Džulija saznala za incident, priznala je da se osećalo kao da je nju presekla motorna testera, a ne drvo. Srećom, danas, 20 godina kasnije, Luna je i dalje zelena i jaka i nastavlja da raste svake godine.

A sedenje na drvetu bio je samo početak Džulijinog aktivizma. Ova nezaustavljiva žena protestovala je zbog naftovoda u Ekvadoru koji je ugrožavao šume Anda, suosnivala je neprofitnu grupu za društveni aktivizam "Engage Network" i objavila nekoliko knjiga, uključujući svoje memoare, "Nasleđe Lune".

Ovu nekada devojku iz siromašne porodice, u ranim dvadesetim svet je prepoznao kao heroinu. Njena upornost i odlučnost poslali su poruku nade, osnaživanja, ljubavi i poštovanja prema prirodi i čitavom životu, što je inspirisalo mnoge ljude širom sveta. Tako je na kraju Džulija dokazala da jedna osoba zaista može da napraviti razliku.

(Ona.rs/Bright Side)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.