"Zašto nisi rodila", pišu ženama! Jelena je stručnjak za mreže i kaže: Ovo je protivotrov za nasilnike

Bila je to revolucija povezivanja. Mesto gde svi mogu reći sve, biti viđeni, čuti se, iskazati stav, pokazati lice. Ali negde usput, ti isti prostori postali su i polje za gaženje, vređanje, ponižavanje. Za mnoge žene, posebno one koje se ne uklapaju u „propisane“ okvire, internet je postao tiha, nevidljiva zona nasilja koja boli jednako kao i ona fizička.

U intervjuu za portal Ona.rs, u okviru kampanje "Ona ne ćuti", Jelena Radović, sociolog i stručnjak za digitalne komunikacije, analizira fenomen onlajn nasilja prema ženama, kako ga prepoznati, zašto je sve prisutnije i zašto zajednica mora da prestane da ćuti.

Koliko je onlajn nasilje rasprostranjeno?

Koliko je danas zaista rasprostranjeno onlajn nasilje prema ženama, kako bismo dali širinu problema odmah na početku, Jelena bez zadrške otkriva da žene trpe onlajn nasilje najviše.

- Žene, a potom i deca. A to je nešto što je svojstveno i u oflajn životu i onlajn životu, jednostavno se jedan pretapa na drugi i ono što imamo u jednom imamo i u drugom. Tako da je jako veliki broj onlajn nasilnika koji na jako negativan način komuniciraju sa ženskim polom.

Da li su društvene mreže oduvek bile nasilne?

Upitana zašto su društvene mreže, koje su zamišljene kao mesto povezivanja, postale i prostor nasilja, sociolog ističe da ona ne smatra da su tek to postale - već da su oduvek bile.

- Na onlajn život se kopirao oflajn život. Odnosno sva komunikacija koju imamo svakodnevno sprovodi se na svim platformama. Društvene mreže su prostor i tle gde možemo da budemo anonimni i gde možemo da budemo bilo ko. To znači da nam ipak treba manje hrabrosti nego u oflajn životu da bismo se nekome obratili, da bismo se konfrontirali i u krajnjem slučaju da bismo bili nasilnici. Kada komuniciramo nasilnički, to vrlo često mogu da budu kratke rečenice, bez ikakvog daljeg objašnjenja, a ono što je intezivno jeste da su načini nasilja najrazličitiji mogući i mogu se preneti na druge sfere u životu.

Kako prepoznati onlajn nasilje?

Na pitanje kako zapravo prepoznati onlajn nasilje i reagovati ako ste žrtva, Jelena ukazuje da o njemu prvenstveno mora da se razgovara. Za to predlaže čak i polja javne debate.

- Prvo neko prepoznavanje nasilja treba da nam dođe iz kućne edukacije, vaspitanja, porodice, škole i institucija. Digitalni svet se mnogo brže razvija nego što se razvija sam sistem, od krivičnog zakona, do školskog sistema, tehnologija... I za to prepoznavanje nasilja nismo, najčešće, dovoljno edukovani.

Koliko vrsta nasilja postoji?

Kada govorimo o tipovima nasilja, Jelena izdvaja i definišemo bar nekih 10 do 15 različitih tipova.

- Da li je to dissing, da li je to ghousting, da li je to fraping... Ja sad upotrebljavam sve engleske reči i mi te reči uglavnom nismo preveli na naš jezik što je jako bitno kada govorimo o nasilju na internetu. One moraju da se prevedu kako bi smo to nasilje mogli da uvedemo u određene zakone, i da ih dalje procesuiramo. Pre nekoliko godina kreirala sam izraz, koji se nažalost koristiti sve češće, a to je "nekrobuling" - nasilje nad osobom koja je preminula i njenim profilima, i nasilje nad prijateljima i porodicom osobe koja je preminula. Znači, čak smo došli i do toga, a da ne govorimo o verbalnom nasilju i komunikaciji koja može doći ne samo putem rečenica i audio poruka, već i preko potpuno nove sfere - kroz slike, gifove, mimove, emotikone... Mi sa nekoliko emotikona možemo svašta jednoj osobi da kažemo, a da mislimo da možda uopšte ništa nije ni rečeno.

Kada „neprijatnost“ preraste u nasilje?

Zanimalo nas je gde je ta fina linija i prvi znaci da ono što doživljavamo onlajn više nije samo "neprijatnost", već ozbiljno nasilje?

- Kada govorimo o onlajn nasilju ono ne mora da se veže za nečiji DM ili inboks, odnosno za privatnu komunikaciju. Ono se nalazi ispod fotografija, videa, na nečijim profilima, u komentarima na portalima... Gde god je moguće da imate onlajn pristup može se pročitati i naći neki negativan komentar. "Zašto je obukla ovu suknju?"; "Zašto nije obukla ovu suknju?"; "Zašto radi?"; "Zašto ne radi?", "Zašto se ostvarila kao majka?", "Zašto se nije ostvarila kao majka?"... Na najrazličitje načine možemo nekoga da kritikujemo. A neguje se zato što je praćen taj narativ kroz medije, u međuljudskoj komunikaciji, i taj narativ treba promeniti i iskoreniti tako što ćemo raditi na pozitivnim komentarima, tako što osnažujemo pojedince i žene i decu koji su najosetljivija kategorija.

Zašto se nasilnici osećaju zaštićeno?

Kako ističe sociolog, potrebno je prijaviti svaku vrstu nasilja i da naučimo kako da je prepoznamo.

- Ako se osetimo ugroženim i u tome postoji kontinuitet, znači da smo mi već duboko zabrazdili kao žrtva. I ono što je jako bitno je da se nasilnici osećaju zaštićeni, jer vrlo često mi te nasilnike ne primetimo, ne prepoznamo, ne prijavimo, ne učinimo ih "poznatim". Možda je vreme da dođe do toga da nasilnike nekada učinimo i poznatim. Možda treba upozoriti ljude na to kakva je onlajn komunikacija i sa kim onlajn komuniciramo.

Ko sve može biti onlajn nasilnik?

Jelena naglašava da se neretko iza tih profila nalaze čak i deca.

- Ona ne prepoznaju do koje mere su nasilnici. Ono što je veoma bitno je da se sa decom komunicira i da im se objašnjava da je ono što je ružno da se radi u oflajn životu, ružno da se radi i u onlajn životu. Deca često imaju, pogtovo dečaci, pogrešne uzore na Youtubu ili Tik Toku i preuzimaju taj neki agresivni narativ, koji je, primetili su, doveo mnoge do jako visokih stepena popularnosti.

Prvi koraci kada ste meta nasilja

Upitana šta je prvi korak kada žena postane žrtva onlajn nasilja, kratko poručuje: "Mjut, blok, dilit".

- Prvi korak je da osvestimo da je to nasilje, drugi korak je da se osnažimo. Možda sa nekim da podelimo i ko će nam pomoći u tom osnaživanju. Da prijavimo. Nadležnim institucijama, ljudima u koje imamo poverenja i društvenim mrežama... Da podelimo to sa nekim ko je će takođe prijaviti i pomoći nam da to nasilje suzbijemo na mrežama. Jer njega ima u velikom broju i ono je prvo koje ispliva jer je suviše agresivno, a ima toliko divnih i lepih stvari koje trebamo da negujemo i podržavamo. A samim tim ako taj narativ pratimo, onda će i nasilnika biti manje. Da izbegavamo pisanje mizogenih naslova potpu "foto/video" koji takođe doprinose lošim komentarima na društvenim mrežama i uopšte toj komunikaciji. Mi moramo da zaštitimo ženski pol od takvih stvari, što se ne radi na nivou lične perspektive - već na nivou celoga društva.

Kada i kako treba reagovati?

Na pitanje da li postoji "pravo" vreme i način da se reaguje - i da li ćutanje pomaže ili odmaže, sociolog ističe da je potrebno automatski reagovati onoga trenutka kada prepoznamo da je nasilje u pitanju.

- Imate, na primer, veliki broj, i procentualno kada govorimo o statistici, jednosmerne komunikacije u inboksu i dm-u. Šta to znači? Određeni muškarci šalju ženama jako veliki broj poruka gde sa ženske strane ne postoji nikakav odgovor. Da li je to nasilje na internetu, je l' te neko konstantno uzurpira? Postavlja se pitanje da li je taj neko nasilnik i da li će taj neko u nekom trenutku preći granice? Krenimo samo od tih nekih benignih stvari. Ali nasilje na internetu može biti ozbiljno, kontinuirano, a čak i kada nasilnik nestane, kada mu bude ugašen profil, kada ga nema više u našim komunikacijama. Uz to, pečat koji ostavi na osobu može da bude jako dubok i velik. Može da ostavi neizmeran broj posledica koji će nas proganjati nadalje i nadalje.

Algoritmi – saučesnici negativnosti

U svemu tome i algoritmi na društvenim mrežama su deo problema - jer često "nagrađuju" negativnost.

- Algoritam nagradi interakvinost, ali ako mi kao društvo naučimo pojedince da ne reaguju na takve stvari, da mu takve stvari ne budu interesantne i privlačne, onda ni taj pojedinac sa druge strane neće imati toliku interaktivnost, izbrisaće mu profil, izgubiće sponzore kada govorimo o influenserima. Kada govorimo o pojedincima, vrlo često ih treba prijaviti i ne reagovati i ne odgovarati na njihove komentare, jer samim tim ne hranimo taj algoritam negativnim sadržajem i negativnim komentarima.

Kako se emocionalno zaštititi?

O tome kako da se žena emocionalno zaštiti od komentara koji idu na lični, fizički, porodični nivo, sociolog ističe da se to radi od malih nogu.

- Graditi u detetu samopouzdanje, dati informacije i znanje. Da ta podrška u startu bude puna ljubavi i pažnje, i da kroz to vaspitanje mi u stvari gradimo jednu snažnu ličnost. U pubertetu i daljem razvoju, mi smo kao institucija roditelja tu kao podrška, ali ako razgovaramo dosta na tu temu i ako shvatimo da nismo same u svemu tome i da nismo jedine u toj borbi. I da postojimo u tom onlajn svetu sve kao podrška jedne drugima, to bi bio jedan od boljih koraka koji će nas okuražiti da delamo dalje, da budemo snažnije u osvešćivanju tog nasilja, verbalizovanju tog nasilja i borbi protiv njega.

Lični mehanizmi zaštite i granice tolerancije

Kada je reč o njenom ličnom mehanizmu za očuvanje mentalnog zdravlja na mrežama, kaže da ima oko 10 do 15 hiljada blokiranih profila. A šta ukoliko vidimo onlajn nasilje nad drugima, objašnjava:

- Prijaviti ga! Svakako je potrebno da se prijavi, i apelovati da ga i drugi prijave, jer jedna prijava nije dovoljna. Prijaviti ga nadležnim institucijama i prijaviti ga društvenim mrežama. Na društvenim mrežama često možemo da vidimo da je takav način komunikacije dozvoljen, da se ne prepoznaju sve reči, nije ni to jedan savršeni sistem, ali je bitno da kao društvo i pojedinci reagujemo na takve stvari. Iako postoji sloboda govora, neke stvari su nedopuštene. Iako postoji sloboda kretanja, baš i nije u redu pretući nekoga na ulici iz nebuha i povrediti ga. Isto važi i za društvene mreže.

Potreba za filtrima u komunikaciji

Jelena smatra je neophodno i da postoji filter u komunikaciji i komentarima.

- Mora da postoji, jer nasilja rađa nasilje i kada vi vidite ispod neke vesti ili nekog posta jedan, drugi ili treći negativni komentar, pojavi se još sto. Makar to bila neka slatka beba ili neki buket cveća. Takve komentare treba suzbijati, treba ih brisati jer nasilnici onda vide da više nemaju dvorište u kome će se igrati. Na taj način će da se suzbije broj nasilničkih komentara na internetu. Ali ovo govorim samo o komentarima, nasilje može da bude mnogo dublje i mnogo intezivnije, i sa onlajna može da se pretopi u oflajn, a to nije nešto što nismo do sada viđali. Viđali smo i plašim se da to ne postane u nekom trenutku modus operadni.

Zašto ćutimo pred nasiljem?

Upitana zašto mnogi biraju da ignorišu nasilje koje vide i šta možemo da promenimo u toj dinamici ćutanja, kaže:

- Pretpostavljam da kao pojedinci ćutimo, jer se bojimo. Strah nas je, plašimo se posledica, plašimo se nekog priznavanja, nekog osvešćivanja, plašimo se da taj oflajn se ne pretopi u onlajn. Takođe, institucije bi morale mnogo brže da reaguju. Moramo da imamo mnogo veću podršku institucija nego što je sada, jer to je jedan od koraka gde ćemo se mi osećati zaštićeno. Ukoliko ne reaguje društvo i institucije mi se osećamo nezaštićeno. Ovo govorim generalno na nivou Srbije, ali i celog sveta, gde osnaživanje žena mora da bude na mnogo višem nivou, a mi kao društvo svi moramo da radimo na tome i kroz institucije i kroz pojedince.

Koliko znači podrška – makar jedne osobe?

Kakav je uticaj podrške zajednice - koliko znači makar jedna osoba koja javno stane uz žrtvu, sociolog kaže da je izuzetno bitna. A na pitanje kako da menjamo atmosferu na društvenim mrežama - da ne opravdavamo nasilnike i ne svaljujemo krivicu na žrtve, odgovara:

- Svedoci smo svega toga i to je ono što je strašno. Uvek se opravdavaju nasilnici iz nekog razloga. Žrtva je uvek žrtva i uvek je u pravu, nasilje rađa nasilje, ne postoji opravdanje. Ni za kakvu vrstu nasilja ne postoji opravdanje i ne postoji izgovor. Nasilnik je nasilnik. I za to ne možemo da tražimo opravdanje u nekim korenima zbog čega je neko nasilnik. Mi takav narativ imamo i u filmovima, tražimo opravdanje za negativce u stripovima. Zašto je Džoker postao negativac, zašto je Pingvin negativac... Tražimo neko opravdanje i saosećanje u tome. Prvenstveno moramo da zaštitimo žrtvu i da radimo na tome da budu zaštićene i revitalizovane posle toga, osvešćene, da im se da podrška u svakom mogućem smislu. Kada dođemo do te lestvice da se broj žrtava smanjuje, da se žrtve osećaju bolje i sigurnije, trebali bi paralelno da se bavimo time zašto je nasilnik nasilnik, kome takođe u nekom trenutku treba da se pomogne. Žene to trpe jako dugo, sada još na ovim novim poljima. Da ne govorimo o tome koji je procenat žena žrtava onlajn nasilja, ali prema nekim mojim podacima, nisam sigurna tačno, ali preko 80-90% je doživelo nasilje na internetu u najrazličitijim mogućim oblicima.

Kako dodaje, prema podacima UNFPA, skoro 60% žena globalno je doživelo neku formu digitalnog nasilja, ali kako dolaze nove generacije procenat sve više raste. Prema nekim podacima to je sada 84 odsto.

Poruka za svaku ženu koja danas trpi nasilje

Za kraj molimo Jelenu Radović da nam kaže - ako bi mogla da ženi koja danas trpi nasilje pošalje jednu poruku, šta bi to bilo?

- Nisi sama! Nasilje rađa nasilje. Prijavi nasilje. Skupi hrabrost, mi ćemo ti pomoći u tome. Kada kažem mi, mislim na celu zajednicu, ne mislim na druge žene. Mislim da svi trebamo jedni drugima da budemo od jako velike pomoći, pogotovo u ovom brzom svetu i trenutku u kome živimo. Nisi jedina, ali se nadamo da ćeš biti poslednja, da se drugome neće to ponoviti. Prijavi. Mutiraj. Blokiraj. Obriši. A kada kažem dilit i blok, moram da napomenem - čuvajte dokaze, jer je jako bitno da sutra sa tim dokazima mi možemo da izađemo pred određeni sistem, pred određenu instituciju i da se između ostalog i time zaštitimo.

Inicijativa Ona ne ćuti nastavlja da raste, i ovo je samo početak. Žene više ne žele da se povuku u tišinu. Nastavljamo da se borimo za njihove glasove, za svaki post koji pomaže, za svaku ženu koja je bila žrtva nasilja, i za svaku koja se bori za svoj prostor na mrežama.

Zahvalni smo što u ovoj borbi nismo sami. Uz institucionalnu podršku AFA organizacije (Asocijacije za afirmaciju potencijala žena) i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, naš glas je još jači. Naše poruke idu dalje.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.