Vera i Nada našle način da pobede starost, usamljenost i bedu: Dve bake je život lomio, ali su preokrenule sve

U zemljama regiona, starost je često jednaka borbi: borbi sa bolešću, visokom cenom života, tišinom stana i usamljenošću koja zna da bude najteža. Statistika to neumoljivo potvrđuje - u Hrvatskoj starija samačka domaćinstva čine gotovo četvrtinu populacije, što znači više od 400.000 ljudi koji žive potpuno sami, bez svakodnevne podrške i bez ikoga ko bi čuo kako su proveli dan.

U takvoj realnosti, priča dve penzionerke iz Osijeka, Vere i Nade, deluje gotovo kao mali, tihi podvig. Život ih je godinama lomio - gubici, bolesti, siromaštvo, previsoki troškovi i penzije koje ne prate rast cena - ali su onda načinile izbor koji im je promenio sve: odlučile su da žive zajedno, udruže ono malo što imaju i stvore svoju malu zajednicu, svoj mir, svoju „komunu“.

Njihova ispovest je gorkoslatka, iskrena i duboko ljudska.

Život ti "meša" karte da ne znaš gde je početak, a gde kraj

Vera, danas 72-godišnjakinja, kaže da joj se život okrenuo naglavačke brže nego što je umela da prihvati. Rano je ostala sama - izgubila je sve najmilije, a rad joj je dugo bio jedini oslonac. Međutim, kada su bolesti počele da se nižu, snaga joj je polako klizila iz ruku.

Operacije oba kuka, dijabetes, katarakta, problemi sa štitnom žlezdom, jaki bolovi u leđima zbog iskrivljenog diska... U jednom trenutku, kaže ona, više nije mogla da donese ni pola hleba i litar mleka do svog stana na trećem spratu.

Imala je jednu prijateljicu koja joj je vikendom donosila namirnice. Ali život u samoći, sa stalnim bolovima i neizvesnošću, postao je teret koji više nije mogla da nosi sama.

Dve žene, pola veka prijateljstva i jedna zajednička borba

Nada, dve godine mlađa, bila je njena prijateljica od mladosti. Ali i ona je imala svoje bitke - 15 godina brinula je o nepokretnoj majci, izgubila je posao i otišla u prevremenu penziju, a ogromne režije u velikom trosobnom stanu postajale su sve veći problem.

Kada se Nada našla sama u prevelikom stanu, a Vera sve nemoćnija u svom malom, stvar se nametnula gotovo sama od sebe: da žive zajedno.

Vera je izdala svoj stan i pre pet godina preselila se kod Nade.

"Smejemo se k'o dve lude babe"

Njihov zajednički život, kažu, daleko je od savršenog, ali je neuporedivo lepši od onoga što su imale pre.

• Svaka ima svoju sobu i svoj televizor
• Dnevna soba je rezervisana za goste
• Danas kuva jedna, sutra druga
• Račune dele popola

A ceo dan, kako kažu, prolazi im u razgovoru, šalama i sitnim nesuglasicama koje nestanu pre nego što izbroje do deset

Nada je, po Verinim rečima, „veliki zaje*ant“ koji čini da se i najteži dani lakše podnesu. A Vera, iako krhka zdravlja, ima duha koji se još ne predaje.

„Lepo je kad ujutro imaš s kim da popiješ kafu. To je možda najveći luksuz koji star čovek može da ima“, kaže ona.

Za dom moraš da se prijaviš u pubertetu

Vera je pokušala da pronađe mesto u domu za stare, ali je shvatila da je to gotovo nemoguća misija. Cene previsoke, lista čekanja beskonačna, a uslovi često porazni.

Obišla je desetak privatnih domova i videla, kako kaže, „svašta“ - nadograđene šupe, garaže pretvorene u spavaonice, hranu koju ne bi poželela ni psu čuvaru.

Njena penzija jednostavno ne bi izdržala takvu cenu.

Stručnjaci tvrde: Ovakav život stvarno pomaže

Sociolozi i stručnjaci za socijalnu zaštitu godinama upozoravaju da je u trećem dobu najteže biti sam. Zajednički život, deljenje troškova i međusobna podrška mogu biti razlika između očaja i dostojanstva.

U mnogim evropskim zemljama, poput Austrije i Nemačke, ove male zajednice funkcionišu institucionalno kao staračke komune. Kod nas to još ne postoji, ali Vera i Nada su svoju komunu stvorile same.

Zovu je bolnicom, ponekad umobolnicom, u zavisnosti od dana i raspoloženja. Ali jedno je sigurno - u toj kući ima smeha, topline i pripadanja.

Nismo ni sanjale da će nam ovo spasiti život

Iako ih godine, bolest i siromaštvo pritiskaju sa svih strana, one više nisu same. Postale su jedna drugoj oslonac, rame, društvo i sigurnost.

„Bez obzira na starost i bolest, lepo je kad imaš s kim da podeliš jutro“, završava Vera svoju ispovest.

I možda je u toj rečenici najjednostavnija i najmudrija istina o starosti.

(Ona.rs / N1 Zagreb)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.