Nevena je posle operacije dojke zaplakala zbog svog tela: Suprugov odgovor pamti i danas

Kada je saznala dijagnozu, bilo joj je važno da preživi. O izgledu svog tela, promenama koje će doći i tome kako će se osećati kada sve prođe razmišljala je kasnije. A onda je, 17 dana nakon operacije, pogledala svoje dojke i zaplakala. Ono što je do tada uspevala da izdrži odjednom je dobilo sasvim drugačiju težinu, onu koju ne morate nikome da objašnjavate, ali vam mnogo znači kada neko pokuša da je razume.

Pričom Nevene Kapelan zaokružujemo naš mini-serijal povodom Pink oktobra, meseca posvećenog podizanju svesti o raku dojke. Posle razgovora sa ženama koje su prošle kroz bolest i danas pružaju podršku drugima, ostavljamo prostor i za ono o čemu se često govori tek usput, odnos prema promenjenom telu, strah od gubitka ženstvenosti, bliskost sa partnerom i svakodnevicu koja se nastavlja posle lečenja.

Nevena za Ona.rs govori o svom iskustvu bolesti, podršci supruga, majčinstvu, psihološkoj podršci i malim ritualima uz koje danas započinje dan. Kada treba ukratko da opiše sebe, kaže da je to žena koju je bolest promenila iz korena, ali i žena koja sada živi svesnije.

Prekretnicu prepoznaje u trenutku kada je odlučila da se aktivnije zauzme za sebe i svoje potrebe, suočavajući se sa strahom koji je donela dijagnoza.

- Kada dobijete dijagnozu, onda dobijete i situaciju da se sretnete sa smrću. Taj momenat kada sam našla u sebi snagu da prevaziđem taj strah mnogo mi je značio, priča Nevena.

Važan oslonac bilo joj je dete, želja da bude uz njega i da ga gleda kako raste. Govoreći o onome što joj je davalo snagu, upravo se toj misli vraća.

- Snagu mi je davalo to što sam želela da moje dete ima mamu pored sebe, uz koju će rasti. Snagu mi je davala i volja za životom, to što sam shvatila da život može da izgleda potpuno drugačije i mnogo lepše. A podrška bliskih ljudi zaista jeste nešto što je izuzetno bitno, kaže.

Sedamnaest dana posle operacije pogledala je svoje telo i zaplakala

Koliko podrška može da bude lična, neposredna i važna, Nevena objašnjava kroz jedan razgovor sa suprugom. Dogodio se kada je operacija već bila iza nje, u trenutku u kojem je počela da sagledava promene na svom telu.

- Znate, kada dobijete dijagnozu, onda vam je bitno samo da vam ostane glava na ramenima. Kada prođu operacija i sve to, onda shvatite zapravo šta se dešava. I tako jednog dana, 17 dana posle operacije, ležeći shvatim da moje dve dojke sada ne izgledaju isto i počinjem da plačem, priseća se.

Suprug je bio pored nje. Pitao ju je zbog čega sada plače, nakon operacije tokom koje je delovala snažno i nije pokazivala suze. Objasnila mu je da je ovog puta pogađa nešto drugo.

- Kažem mu: jeste tako, ali pogledaj ovo, ovo sada uopšte ne izgleda isto, gubim svoju ženstvenost. On priđe, zagrli me i kaže: ali ko može da se pohvali da sada ima i silikonku i prirodnu dojku? E, to je podrška. To je prava podrška, govori Nevena.

Njegovu šalu pamti zajedno sa zagrljajem, kao odgovor koji joj je u tom trenutku značio. Zahvalna je što je uz sebe imala partnera sa kojim je mogla da podeli i taj deo iskustva, ranjivost koja se pojavila kada je neposredni strah od operacije počeo da ustupa mesto drugim osećanjima.

Svesna je, međutim, da nemaju sve žene takvu podršku. Kaže da je upoznala i drugačija iskustva, žene koje se tokom ili nakon bolesti suočavaju sa nerazumevanjem, izostankom partnerske podrške i razvodom. Zato o porodici i bliskosti govori kao o nečemu što ne treba podrazumevati.

Promenio se i njen pogled na sopstveno telo. Ranije ga je, objašnjava, više posmatrala kroz spoljašnji izgled, dok danas o njemu razmišlja kao o svom domu, nečemu o čemu želi da brine svakog dana.

- Ranije sam gledala na svoje telo kao na spoljašnji izgled, a onda sam shvatila da je moje telo zapravo moj hram, moj dom i da treba da brinem o njemu, kaže.

U toj promeni bilo je mesta i za preispitivanje lepote i ženstvenosti. Gubitak kose i telesne promene tokom lečenja mogu snažno da utiču na način na koji žena doživljava sebe, a Neveni je bilo važno da ponovo pronađe osećaj ženstvenosti u sebi.

- Ono što treba da pronađemo u sebi jeste naša ženstvenost. Treba da naučimo da plešemo zajedno same sa sobom. Treba da naučimo da budemo kreativne, harizmatične, govori.

Nevena više ne zanemaruje svoje potrebe, a dan započinje plesom pred ogledalom

Samopouzdanje nije obnovila odjednom. Opisuje ga kao nešto na čemu je radila svakodnevno, kroz male rituale, psihološku podršku i učenje da prepozna i reguliše svoje emocije.

- Bilo je teško izgraditi samopouzdanje, ali sam to radila svaki dan, kroz male rituale, prakse koje sam svakodnevno sprovodila i kroz psihološku podršku. Brinula sam o svojim emocijama i učila kako da ih regulišem, objašnjava Nevena.

Kaže da joj je upravo taj rad pomogao da se ponovo oseća dobro u svojoj koži. Menjala se perspektiva iz koje je posmatrala sebe, svoj život i ljude oko sebe, a sa njom i način na koji se odnosila prema sopstvenim potrebama.

- Bolest me je promenila u svakom smislu. Promenila me je tako da sada ne zanemarujem svoje potrebe, da ih uopšte ne ignorišem. Postala sam svesnija života. Svaki dan brinem o svom telu, o svojim emocijama i potrebama, jer sam shvatila da, ako ja nisam dobro, ne može da bude dobro ni moja porodica, kaže.

Danas hrabrost vidi i u spremnosti da promeni uverenja i navike koje joj više ne koriste, da prepozna ono što joj ne prija i da drugačije organizuje život. Lepotu pronalazi u malim događajima, radosnim trenucima i načinu na koji ih deli sa drugima.

- Lepota je za mene naći u sebi lepotu i širiti je dalje. Videti je u malim događajima, naći radostan trenutak. Lepota je u nama, ne van nas, govori Nevena.

Na pitanje da li je posle svega postala svesnija sebe, odgovara da ju je iskustvo bolesti podstaklo da preispita svoj život i razmisli kako želi da nastavi.

- To su trenuci u kojima počinjete da preispitujete svoj život i momenti u kojima odlučujete da krenete dalje i da krenete drugačije. To je momenat kada shvatite da ste dobili nov život, odnosno nov početak, kaže.

Kada razmišlja o tome šta bi promenila da može da se vrati unazad, njen odgovor nosi i težinu onoga što je prošla i svest o tome kakva je danas.

- Promenila bih mnogo toga da ne bih morala da proživim ovo što sam proživela. Ali ako je cena toga da postanem svesnija i snažnija, kao što sam postala danas, onda ne bih menjala ništa. Onda plaćam punu cenu.

A način na koji danas slavi život opisuje kroz sasvim konkretan, mali jutarnji ritual. Pusti muziku koju voli i igra pred ogledalom. Dan često započinje uz Kemala Montena, uz pesmu u kojoj prepoznaje sopstveni osećaj povratka životu.

- Mislim da je to nešto što bi najviše oslikalo kako želim danas da živim i kako živim svakog dana, kaže Nevena.

Ovim razgovorom zatvaramo naš serijal povodom Pink oktobra, uz poruku da pažnja prema ženama koje prolaze kroz rak dojke treba da traje tokom cele godine. I kada čekaju lečenje i kada se oporavljaju, kada žele da pričaju i kada im je potreban samo zagrljaj, uključujući i onaj trenutak posle operacije u kojem konačno mogu da kažu šta ih boli.

Simptomi raka dojke koje ne treba zanemarivati

Nova kvržica u dojci ili ispod pazuha, otok ili zadebljanje, kao i promena veličine ili oblika dojke, mogu biti upozoravajući znaci. Pažnju zahtevaju i uvlačenje kože, udubljenja koja podsećaju na pomorandžinu koru, crvenilo ili perutanje kože dojke i bradavice. Među mogućim simptomima su i novonastalo uvlačenje bradavice, iscedak koji nije majčino mleko, naročito krvav, kao i bol u dojci ili bradavici.

Ove promene ne znače automatski da je u pitanju rak, ali zahtevaju pregled lekara. Ne treba čekati da se pojavi bol, jer rak dojke može da postoji i bez bolova i drugih primetnih simptoma. Zato su važni i redovni preventivni pregledi prema preporuci lekara, čak i kada nema tegoba.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.