Ana je majka prevremenog rođenog Ognjena: Posle kontakta koža na kožu dečak je, vođen instinktom, tražio dojku

Prevremeni porođaj jeste svaki dolazak na svet bebe pre navršenih 37 nedelja trudnoće. Bebe koje su prevremeno rođene na svet stižu sa znatno manjom telesnom masom, a često imaju probleme sa disanjem, vidom, sluhom, ali i motorikom.

Svesne ovih činjenica, skoro svaka trudnica je u strahu od potencijalnog prevremenog porođaja.

Za naš portal govorila je Ana Anufrijev, majka dečaka Ognjena, koji je na svet došao prevremeno.

- Iako sam sa rođenjem četvrtog puta sebe kao majke okusila i iskusila sve što prevremeni porođaj sa sobom nosi, čini mi se da emocije koje sam tom prilikom i neposredno nakon doživljavala čine buru mog najvećeg potonuća i mog najvećeg dostignuća - započinje svoju emotivnu priču za Ona.rs, Ana Anufrijev.

Ona kaže da su, čak i sada, nakon deset godina, emocije toliko jake i podjednako i bolne i srećne, duboko urezbarene u njen um i u njeno sećanje.

- Mislila sam dugo da će slike izbledeti, ali to se ne dešava. Slika mog i Ognjenovog prvog trenutka, kada je čak i njegovo ime bilo daleko barem još dva meseca, bolna je radost obavijena užasnim strahom i neizvesnošću. Možda sam i mogla da mu se više i jače obradujem, ali nisam tada smela. I kada su nakon nekoliko dana na flasteru nalepljenom na inkubator napisali njegovo ime, možda je trebalo više da se obradujem, ali nisam smela - priseća se ona.

Ana kaže da se seća svake emocije koju je proživljavala dok je bila fizički odvojena od svog sina, a kao podsetnik na to bilo je nadolazeće mleko koje je ispunjavalo njene grudi.

- U mimohodu su dani pored mene prolazili. Taj trenutak u kome sam ga videla nakon što je neočekivano rano došao na ovaj svet, čuvala sam svih dana u porodilištu. Bez njega. Jer njega su odneli, kako bi se za njegov život borili na nekom drugom mestu. Mene su ostavili, da se i za moj život izbore. U mom stomaku zagospodarila je praznina, u srcu i duši nije jenjavao strah vođen pitanjima: "Kako će on bez mene?" "Da li plače?" "Da li će izdržati?"... u grudima bol, uronjena u nadolazeće mleko, prerano ili možda baš na vreme spremno za njega - priča Ana.

Bio je, kaže, kraj marta i neverovatno je kako joj svaki mart budi iste osećaje i stvara potpuno iste reprize slika.

- Baš tog marta budio se život svuda oko mene, a ja sam strahovala za njegov. U miligramima svesti, kojih sam usled svih ovih emocija ipak bila pribrana i svesna, činilo mi se da bi sve, baš sve, bilo mnogo lakše kada bih samo mogla da ga zagrlim, privijem na grudi i negde se u nekoj drugoj postelji uspavam sa njim, ljubeći mu glavicu iz koje izrasta najmekša svilena kosa na svetu. Tu bi u toj slici bili i njegov tata i starija braća - slikovito opisuje naša sagovornica.

Dodiri kroz dva otvora na inkubatoru

S obzirom na to da je Ognjen prevremeno rođen, lekari su ga premestali u inkubator, a Ana kaže da je bila prestravljena kada je videla cevčice koje obavivaju njenovo majušno telo.

- U danu kada sam ga dodirnula, puštena iz porodilišta bez njega, bilo je sa strahom da ću ga povrediti. Nesvesna činjenice koliko je mali, ali prestravljena krvotokom cevčica oko njega i vidljivim krvotokom ispod njegove providne kože, sa respiratorom čiji mu je ulaz pokrivao skoro celu glavu, kao da nije ni bilo mesta da moja ruka dodirne njegovo čelo ili se spusti na glavicu da je nežno pomazi. Učinila sam to ipak nespretno, vođena instiktom, podstaknuta iskustvom kako je to bilo u danima kada sam tek rodila stariju decu. Očekivala sam plač novorođenčeta, a sačekala me je tu u oklopu inkubatora najtiša tišina koju su remetili samo medicinski aparati. Pamtim svoju tadašnju okamenjenost kao čak i veći šok od onog par dana ranije kada sam ga rodila. Samo su grudi radile. Poput klatna na satu, one su pulsirale, puneći se zlatom kolostruma i mladog mleka, koji je, sada sam potpuno sigurna u to, taj prvi uplašeni i nemoćni dodir moje ruke i tog malog dela njegove glavice podstaknuo da izvire i praćen fizičkim bolom, kao da je deo onog nesvesnog da se on rodio, iako je trebalo da se rita tik ispod mog srca počeo da me čini majkom. Nije strah nestao, ali sam tim dodirom uspela da se nekako nosim sa njim - nastavlja priču Ana.

Ana i njen sin Ognjen dugo su razmenjivali dodire samo kroz dva otvora na inkubatoru, te nije mogla da dočeka dan kada će svog sina da privije na grudi.

- Nakon skidanja sa respiratora, moje su posete mogle biti duže i medicinske sestre su lucidno ostavljale flašicu sa mlekom u dnu inkubatora uz poruku – probajte kasnije još malo da ga nahranite. Moja smelost bivala je življa i glad za zagrljajem i privijanjem na grudi bivala je jača. Znala sam obe ruke da ubacim do bebe i da ga polegnem na mojim šakama. Hranili su ga mojim mlekom, mogla sam ga ponekad zateći i budnog na tren ili dva. Onda je jednog dana (znam tačno da je bio 1. maj) pustio i glasić kroz tanušni plač. O, kolika je bila moja sreća tada, što muzika bebinog plača prekida moj monolog u kome mu pričam i šaljem poruke da mora da pobedi. Živela sam u nadi da poznaje moj glas. Držala me je misao da tako mali i nezreo čeka ispod pleksiglasa koji mu spašava život dodir moje ruke, blago lupkanje po leđima da se sa tih nezrelih pluća odlepi sekret, da mu namestim ćebence utehe koje čim dođem stavim na svoje grudi, kao i da baš želi dodir moje ruke preko svojih nogica i dalje nameštenih u žabljem položaju - kaže naša sagovornica.

4. maj - dan kada su Anine ruke i srce bili puni

Ana se 4. maja veoma dobro seća. Kaže da je taj dan lila kiša, a da je njoj sijalo sunce.

- Tog dana moje su ruke bile pune. Na svom srcu sam ceo sat držala svoju bebu, pripijenu uz moju kožu, utopljenu u pokrivač, sa najmanjom štrikanom kapicom na svetu koju sam ikada videla. Naš sat. Njegova toplota. Njegovo kratko disanje kojim me golica, lek za moju strahom i čežnjom napaćenu dušu. Bio je to trenutak mog svetla u tunelu, možda i najjači osećaj materinstva koji sam ikada osetila. Dočekavši trenutak da ruke napunim svojom bebom, moji su se strahovi minimizirali, moja je snaga postala snažnija, moja je ljubav imala lice, moja se svest budila, moje je stanje postalo bolje, moja je volja bivala jača. I sutra i prekosutra i u svim narednim danima imali smo naš sat. U njima sam spoznala da smo pobedili. U tom jednostavnom, prirodnom i najlogičnijem položaju majke i čeda, bivala sam potpuno osvešćena da sam Ognjenova mama, da je smrt pobeđena, da idemo dalje našim putevima, vezama i emocijama kojima smo tada udarili temelj - kaže ona.

"Znala sam!"

Da je ljubav jača od svega, dokazuje i to da je Ognjen počeo da napreduje i instiktivno traži dojku.

- Znala sam da sam u pravu, jer je njegovo kilavo napredovanje do tada, od trenutka razvojne nege počelo da ide stalnom uzlaznom linijom. Znala sam da sam u pravu, jer je Ognjen, vođen instiktom, tražio dojku i odmah nakon ponude počeo koliko mu je njegova mala snaga dozvoljavala, halapljivo da sisa. Znala sam da sam u pravu, jer i njegov je plač postao smeliji, odsečniji, glasniji. Znala sam da sam u pravu, jer je budan čekao moj dolazak u 10 časova, dremku u "koža na kožu" zagrljaju i podoj u 11. Znala sam da sam u pravu, jer je njegovo sisanje postajalo halapljivije i sve manjom i manjom količinom mleka iz flašice se sitio na kraju. Znala sam da sam u pravu, jer je njegov i dalje zamućeni pogled gledao u mene dok sam ga nakon naših trenutaka oblačila za inkubator. Do sutra bih mogla da nabrajam razloge zbog kojih sam tada znala da sam u pravu.

Danas je moja osvešćenost po ovom pitanju zrelija i snažnija. Ako je moja priča najmanjim svojim delom apel da se mamama odmah nakon porođaja beba stavi na grudi, onda nije uzalud ovo moje pero i pisanije. Ako se beba i mama sa njom rode pre vremena, učinite ovaj najvažniji korak čim pre. Ako ikako možete i ako to medicinski razlozi dozvoljavaju, ne odvajajte bebu od mame. Tako će mami biti bolje, tako će mama biti dobro - zaključuje Ana Anufrijev.

(Ona.rs/Ana Anufrijev)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.