Srpska snajka iz Zulu plemena napravila dom iz snova na selu: O ovome mnogi maštaju

Ima nešto posebno u kućama koje se grade srcem. Ne onim graditeljskim, već onim unutrašnjim – koje bira gde će stati kredenac, a gde prozor, ne zato što tako piše u katalogu, već zato što tu najlepše pada svetlo ujutru. Takva je i kuća Naledi i Bojana Repaje – obična na prvi pogled, a zapravo puna života, priče i tihe lepote.

Njih dvoje su se odlučili da napuste grad i presele se u Malo Crniće, selo u blizini Požarevca, i na starom porodičnom imanju naprave nešto samo svoje. Nisu jurili luksuz, nisu se vodili trendovima – želeli su dom koji će da ih odražava. I uspeli su.

Kuća koju su kupili bila je daleko od savršene. Imala je tragove vremena na svakom ćošku – od starih podova do izbledelih zidova – ali je imala ono što novogradnje često nemaju: dušu. Malo po malo, sobu po sobu, krenuli su da joj vraćaju život. Bez dizajnera, bez velikih planova – oslanjajući se na osećaj i priče koje im je Bojan pričao iz svog detinjstva.

Dnevna soba danas izgleda kao spoj srpske tradicije i jedne vrlo nežne estetike. Drveni podovi su prefarbani u belo, nameštaj je većinom starinski – ili restauriran, ili pronađen na tavanu i pažljivo očišćen. Vitrina iz pedesetih, set tanjira s motivima Romea i Julije, kamin jednostavan ali topao – sve to zajedno stvara prostor koji ima karakter. Nije „savršen“, ali je stvaran. Naledi kaže da je najponosnija na posuđe koje ih podseća na vreme kada je svaka kuća imala takav servis „za goste“. Kod njih, sada se koristi svakodnevno.

U spavaćoj sobi, zidovi su ofarbani u nežnu zelenu. Dugo su tražili nijansu koja će im prijati, priznaje Naledi, i tu sobu su renovirali poslednju – jer su za nju želeli da bude baš po meri. „Hteli smo da legnemo i da ne mislimo ni o čemu. Da imamo osećaj mira čim uđemo“, rekla je. I uspeli su – prostor odiše smirenošću, tih je i prijatan.

Ali ono što im je možda najvažnije od svega jeste dvorište. Tu sada raste trešnja, paradajz, cveće, začinsko bilje… Naledi s ponosom pokazuje prve plodove – sve je zasadila sama. „Nisam znala ništa o bašti kad smo došli, ali učim. I uživam.“ kaže. I zaista, kad se pogleda kako nežno dodiruje lišće i kako pažljivo zaliva biljke, jasno je da uživa u svakom trenutku tog novog života.

Ono što je počelo kao želja za begom iz grada, pretvorilo se u pravo stvaranje doma – ne samo kuće. Mesto gde se jede sporo, gde se dani broje po rastu paradajza, i gde su važne stvari – one koje ne koštaju ništa. Tišina ujutru, vetar koji nosi miris sena, i kafa koja se pije na tremu u papučama.

Naledi i Bojan ne prave od svog života spektakl. Oni ga žive, mirno i tiho, ali s puno smisla. Pokazuju da sreća nije tamo gde je najviše svetla, već gde ima najviše topline. A u njihovoj kući – ima je na pretek.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.