Mislila da su stare porodične uspomene u fioci: Otvorila je i pronašla dedinu tajnu u vrednosti od 5 miliona

Tokom pandemije kovida mnogi su po prvi put otvorili stare fioke i kutije koje su godinama skupljale prašinu. Neki su pronašli zaboravljene fotografije, drugi pisma ili sitne porodične uspomene. Retko ko je, međutim, doživeo otkriće kakvo je dočekalo Holanđanku Šarlotu Majer kada je jednog dana odlučila da raščisti fioku sa porodičnim nasleđem.

U staroj fascikli, koja je decenijama stajala gotovo zaboravljena, nalazilo se nešto što niko u porodici nije ni slutio da ima posebnu vrednost. Kada ju je konačno otvorila, Šarlota je shvatila da pred sobom ima čak 35 grafika jednog od najvećih umetnika u istoriji evropske umetnosti, holandskog majstora Rembranta van Rajna.

Porodična fascikla koja je skrivala pravo blago

Priča zapravo počinje mnogo ranije. Kada je Šarlotin deda preminuo, iza sebe je ostavio fasciklu sa grafičkim listovima koje je porodica čuvala gotovo čitav vek. Ona je dugo stajala u fioci, među drugim porodičnim stvarima, bez posebne pažnje ili interesovanja.

Tek tokom pandemije, dok je provodila više vremena kod kuće, Šarlota je odlučila da pogleda šta se tačno nalazi u toj fascikli.

Unutra je pronašla 35 grafika koje je u 17. veku izradio Rembrant van Rajn, umetnik čije slike i grafike danas spadaju među najvažnija dela zapadne umetnosti.

To je zaista neverovatna priča, kao nešto o čemu čovek može samo da sanja, rekla je Šarlota Majer za regionalnu holandsku televiziju. Tada niko nije posebno mario za grafike. Nisu smatrane nečim naročito vrednim. Moj deda ih je kupio za nekoliko guldena.

Njen deda je ove grafike sakupljao između 1900. i 1920. godine. Bile su male, neke svega nekoliko centimetara dužine, pa je bilo lako zamisliti kako su decenijama mogle da ostanu gotovo neprimećene u porodičnoj arhivi.

Strah da su možda falsifikati

Kada je prvi put pogledala grafike, Šarlota nije bila sigurna šta zapravo ima pred sobom. Ideja da pozove stručnjake iz muzeja u Amsterdamu delovala joj je pomalo neprijatno.

Razlog za to je jednostavan. U svetu umetnosti dela koja se pripisuju Rembrantu često se kasnije pokažu kao kopije ili falsifikati.

U poslednjim godinama otkrivene su čak i međunarodne mreže koje su pokušavale da prodaju falsifikovane radove slavnih majstora. Prošle jeseni nemačke vlasti zaplenile su dvadesetak sumnjivih slika i grafika koje su se pripisivale Rembrantu, Petru Paulu Rubensu i Pablu Pikasu.

Jedna od tih prevara pokušala je da proda navodnu verziju Rembrantove slike "Sindikati" za čak 150 miliona dolara, tvrdeći da je original koji se čuva u Rijks muzeju u Amsterdamu zapravo kopija.

Zbog svega toga, Šarlota je dugo oklevala pre nego što je kontaktirala stručnjake.

Trenutak kada su stručnjaci shvatili kakve umetnine imaju pred sobom

Kada su kustosi i eksperti konačno došli u njen dom i počeli da pregledaju grafike, brzo je postalo jasno da se radi o izuzetnom otkriću. Radovi su bili u iznenađujuće dobrom stanju, uprkos tome što su više od jednog veka proveli u privatnoj zbirci.

Šarlota, vi nemate pojma šta imate ovde, rekli su joj stručnjaci dok su pregledali grafike.

To otkriće potpuno je promenilo njen odnos prema umetnosti. Poslednjih nekoliko godina Šarlota Majer je nastavila da proširuje svoju kolekciju, pa danas poseduje gotovo dvostruko više grafika Rembranta i umetnika iz njegovog vremena.

Rembrant ponovo izlazi pred publiku posle više od jednog veka

Početkom marta deo ove zbirke biće prvi put predstavljen javnosti. Više od 70 grafika, uključujući i 35 koje je nekada kupio njen deda, biće izloženo u muzeju Stedelijk u gradu Zutfen na izložbi pod nazivom "Rembrant, od tame do svetlosti".

Šarlota će 29. marta lično voditi posetioce kroz izložbu i govoriti o simbolici i detaljima u Rembrantovim grafikama.

Iako nije želela da otkrije koliku vrednost ima njena kolekcija, tržište umetnina jasno pokazuje koliki interes i dalje postoji za radove ovog umetnika.

Portret Arnouta Tolinksa, koji je Rembrant izradio oko 1656. godine, prodat je prošlog decembra na aukciji kuće Kristis za 3,1 milion funti, što je oko 4,1 milion dolara. To je najviša cena ikada postignuta za grafiku jednog starog majstora.

Još spektakularniji rezultat postigao je Rembrantov crtež "Mladi lav koji odmara", nastao između 1638. i 1642. godine. Na aukciji kuće Sadebi ovaj rad je prodat za rekordnih 17,9 miliona dolara, jer je bio jedini primerak koji se još nalazio u privatnoj kolekciji.

Nije prvi put da Rembrant bude pronađen u fioci

Zanimljivo je da Šarlota Majer nije jedina osoba koja je Rembrantovo delo pronašla na potpuno neočekivanom mestu.

Prošlog novembra britanski pisac Edvard Barlou objavio je tekst u kome opisuje kako je u kancelariji svog pokojnog oca pronašao pripremni otisak grafike "Merač zlata", koju je Rembrant izradio 1639. godine.

To je bio pravi šok. Bilo je uzbudljivo shvatiti da je grafika koju sam pronašao nešto na čemu je Rembrant lično radio, napisao je Barlou. Moj otac je obožavao Rembranta i pomisao da je upravo takav rad završio u njegovoj kancelariji učinila je to otkriće još posebnijim.

Ponekad se, izgleda, najveća umetnička otkrića ne dešavaju u muzejima ili na aukcijama. Ponekad samo čekaju u nekoj staroj fioci, zaboravljena dovoljno dugo da ponovo iznenade svet.

(Ona.rs / Smithsonian magazine)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.