Ako paradajz samo tera lišće, a nema plodove, verovatno pravite jednu od ovih grešaka: Uradite šta vam kažu

Jedan trenutak svaki baštovan željno čeka, a to je kada se na paradajzu pojave prvi mali zeleni plodovi i kada znate da će za nekoliko nedelja stići sočni, crveni paradajzi iz sopstvene bašte, onda dođe iznenađenje - biljka izgleda zdravo, listovi veliki i bujni, stabljike jake, ali paradajza skoro da nema.

Mnogi pomisle da su uradili nešto pogrešno tek kada vide da se biljka paradajza pretvorila u pravu zelenu džunglu, a cvetovi opadaju ili ih ima premalo. Veliki broj listova često deluje kao znak da biljka napreduje, ali kod paradajza to ne znači uvek da će biti i dobre berbe.

Ako vaš paradajz ima mnogo listova, a nema plodova, razlog može da bude nekoliko stvari - od problema sa oprašivanjem i zalivanjem, do pogrešne prihrane ili mesta na kojem je posađen. Dobra vest je da se mnogi problemi mogu rešiti dok sezona još traje.

Problem sa oprašivanjem - cvet postoji, ali nema paradajza

Iako se paradajz samooprašuje, cvetovima je ipak potrebna mala pomoć da bi se razvili u plod. Vetar, insekti i blago pomeranje biljke pomažu da polen stigne tamo gde treba.

Kada su vremenski uslovi nepovoljni - kada su velike vrućine, hladni dani, previše vlage ili suša - polen može da ne obavi svoj posao kako treba. Tada cvetovi počnu da se suše i opadaju, a od paradajza nema ništa.

Jedan jednostavan trik koji baštovani često koriste jeste blago protresanje biljke kada se pojave prvi cvetovi. Dovoljno je nežno prodrmati stabljiku ili kavez oko biljke kako bi se podstaklo oprašivanje.

Pomaže i sadnja cveća u blizini paradajza koje privlači bumbare i druge korisne insekte.

Pogrešna sorta paradajza može da bude razlog slabe berbe

Paradajz voli određene uslove i nije mu svejedno gde raste. Najbolje rezultate daje kada su temperature umerene, a dugotrajne velike vrućine ili hladni periodi mogu da uspore cvetanje i stvaranje plodova.

Ako vam se svake godine dešava da paradajz raste bujno, ali ne rađa, moguće je da sorta koju sadite nije najbolji izbor za vaše podneblje.

Neke sorte bolje podnose velike vrućine, dok su druge namenjene kraćim sezonama i hladnijim krajevima. Pravi izbor sorte često pravi veliku razliku u količini plodova.

Previše azota pravi zelenu biljku bez paradajza

Jedna od najčešćih grešaka u bašti jeste preterivanje sa prihranom koja sadrži mnogo azota.

Azot podstiče rast zelenih delova biljke, pa paradajz može da izgleda savršeno - veliki listovi, jaka stabljika i mnogo novih izdanaka. Problem nastaje kada biljka svu energiju usmeri na lišće, a zanemari cvetove i plodove.

Rezultat je poznat mnogim baštovanima - prelep zeleni paradajz koji skoro da nema šta da ubere.

Kod prihrane važi pravilo da više nije uvek bolje. Najsigurnije je koristiti đubrivo namenjeno povrću i pratiti uputstva za količinu.

Manjak kalijuma koči cvetanje i stvaranje plodova

Dok azot pomaže rast listova, kalijum je važan za cvetanje i formiranje plodova. Kada ga nema dovoljno u zemljištu, paradajz može da izgleda zdravo, ali da daje slab rod.

Pre dodavanja bilo kakve prihrane korisno je proveriti kakvo je zemljište, kako bi se znalo šta biljci zaista nedostaje. Dodavanje hraniva napamet može napraviti više problema nego koristi.

Dobra ravnoteža hranljivih materija ključna je za biljku koja treba da donese plod, a ne samo da izgleda lepo.

Bez dovoljno sunca nema ni dobrog paradajza

Paradajz traži sunce i bez njega teško daje bogatu berbu. Biljkama je potrebno najmanje šest do osam sati direktne svetlosti dnevno.

Kada su posađene na mestu koje je veći deo dana u hladu, stabljike mogu da postanu izdužene, cvetova bude manje, a plodovi sporije sazrevaju.

Ako paradajz gajite u saksijama ili kantama, obratite pažnju kako se sunce pomera tokom dana. Nekada je dovoljno samo promeniti mesto i biljka može potpuno drugačije da napreduje.

Nepravilno zalivanje može da uništi rod

Paradajz ne voli ni potpuno suvu zemlju ni stalno natopljeno zemljište. Neujednačeno zalivanje može da dovede do slabijeg rasta, opadanja cvetova i manjeg broja plodova.

Najbolje je zalivati dublje, direktno pri dnu biljke, umesto često pomalo. Tokom toplih dana zemljištu može pomoći i sloj malča koji zadržava vlagu.

Kada biljka dobija vodu redovno, lakše održava cvetove i razvija plodove.

Obratite pažnju na štetočine i bolesti

Ponekad uzrok nije u nezi, već u napadu štetočina ili bolesti. Sitni insekti poput vaši, tripsa i grinja mogu da oslabe biljku i dovedu do opadanja cvetova i listova.

Paradajz mogu napasti i različite gljivične i virusne bolesti koje smanjuju rod. Zato je važno redovno pregledati listove i stabljike.

Ako primetite biljku koja je ozbiljno obolela, najbolje je ukloniti je kako se problem ne bi proširio na ostale paradajze u bašti.

Kada paradajz daje više listova nego plodova

Bujan paradajz nije uvek znak dobre berbe. Ponekad biljka troši svu snagu na rast, dok plodovi čekaju pravi trenutak.

Uz nekoliko promena - dovoljno sunca, pravilno zalivanje, odgovarajuću prihranu i malo pomoći oko oprašivanja - paradajz može ponovo da krene da formira plodove.

Bašta često traži malo posmatranja i strpljenja. Kada naučite da prepoznate šta biljka pokušava da vam kaže, mnogo je lakše doći do pune korpe domaćih paradajza.

(Ona.rs / Southern Living)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.