• 0

Vreme čitanja: oko 5 min.

Nutricionista Jovana Živić o dijabetesu i insulinskoj rezistenciji: Razlike između tipova, primeri ishrane

Vreme čitanja: oko 5 min.

Kroz ishranu smanjujemo jak odgovor insulina, ne jedemo hranu koja mnogo podiže  nivo glikemije i nivo insulina u krvi, a kroz fizičku aktivnost se reaguje na nivou ćelije i depoa glikogena, da naše telo bude osetljivije na insulin

  • 0

Dijabetes je stanje hronične hiperglikemije (povišen nivo šećera u krvi) koje dovodi do nastanka hroničnih komplikacija na multiplim organskim sistemima, čime se značajno smanjuje kvalitet života, kao i životni vek bolesnika. Često čujemo o dijabetesu tipa 1 i tipa 2, a znamo i za postojanje insulinske rezistencije. Mnogi ljudi ne znaju da razlikuju ova stanja, odakle dolaze i nedoumice, dok dijabetes često može proći i godinama neprimećen.

Kod dijabetesa tipa 1 imamo knjiške siptome - gubitak kilograma, pojačan osećaj žeđi, pojačan apetit, malaksalost, glavobolju. To je juvenilni, dečiji dijabetes, a mnogo je teže primetiti dijabetes tipa 2.

Dijabetes tip 1 daje jasnu kliničku sliku, dok dijabetes tip 2 može da "zavara tragove", što znači da se može desiti da osoba godinama živi sa dijabetesom, a da nije svesna da joj je šećer u krvi povišen. Kod dijabetesa tipa 2 je manje povišen šećer u krvi, jer pankreas iole luči insulin i telo se navikne da dobro podnosi tu visoku glikoregulaciju.

Kod dijabetesa tipa 1 insulin se uopšte ne luči, i glikemija tu rapidno skače, što dalje uzrokuje da telo daje jasne simptome i signale da nešto nije u redu.

O svemu ovome smo razgovarali sa nutricionistom Jovanom Živić koja nam je objasnila razlike između ovih stanja i mehanizme nastajanja. Ona i sama ima dijabetes, o čemu je govorila u podkastu "Roditeljstvo u fokusu", i ima iskustva u radu sa klijentima koji imaju dijabetes. Stoga sa nama deli i dobre primere iz prakse koji ukazuju na to kako se treba hraniti.

Da li od insulinske rezistencije može nastati dijabetes?

Mnogi ne znaju da razlikuju tipove dijabetesa, a dodatnu "zabunu" unosi i insulinska rezistencija, odnosno pitanje da li ona, ako se ne leči i ne otkrije uopšte, kasnije dovodi do dijabetesa. Zato nam je Jovana Živić objasnila razlike dajući detaljan uvid u kliničku sliku sva tri slučaja.

- Gledajući kroz rad, potrebno je nekih pet do šest godina kako bi od insulinske rezistencije, koja nije lečena, došlo do dijabetesa tipa 2 - odmah nam govori Jovana i razjašnjava da je i te kako moguće da od IR nastane dijabetes.

- Dijabetes tip 1 je autoimuno stanje, što znači da pankreas napada sopstvene ćelije koje luče insulin, što dovodi do toga da uopšte nema lučenja insulina. Javlja se kod dece. Potrebno je primati insulin veštačkim putem. Dijabetes tipa 2 je zapravo poremećaj na mehanizmu ćelije, gde se insulin luči, čak se nekad luči i pojačano, ali tu je ta prateća insulinska rezistencija, gde zapravo ćelija ne može da prihvati insulin, glukoza ne može da uđe unutar ćelije i da da energiju, već ta glukoza kruži, odlazi u krv i nastaje dijabetes tip 2 - objašnjava nam Jovana.

Upravo na nivou ćelije i nastaje IR.

- Insulinska rezistencija je, kao što sam rekla, taj problem na nivou ćelije, gde se dešava da ćelija ne reaguje na insulin, koji je potreban da ubaci glukozu unutar ćelije. Ćelija je zatvorena, insulin kruži, ne dobija se dovoljno energije. Kasnije, ako se ne leči nastaje dijabetes tipa 2. To je hormonski disbalans i može da se reguliše, bez ikakve terapije, ako se promeni način ishrane i uvede fizička aktivnost.

Jovana smatra da je u slučaju IR daleko neophodnija fizička aktivnost, zato što kroz fizičku aktivnost zapravo pomažemo ćeliji da bolje prihvati insulin. Kroz ishranu smanjujemo jak odgovor insulina, ne jedemo hranu koja mnogo podiže nivo glikemije i nivo insulina u krvi, a kroz fizičku aktivnost se reaguje na nivou ćelije i depoa glikogena, da naše telo bude osetljivije na insulin.

Jovana Živić

Foto: Mileta Mirčetić

Ishrana - najpre se treba uobročiti

Ljudi nemaju kulturu obroka i toga šta obrok znači organizmu i šta radi organizmu.

- Mi nismo ni svesni koliko grickamo sa strane, a konstantno, kad se nešto pojede, makar to bili i sok i kafa, remeti nivo glukoze u krvi i tako se muči pankreas.

Sve se računa i sve je bitno! Creva i pankreas treba da se odmore od silne hrane, odnosno od silnih nadražaja, a kada govorimo o IR, gojaznost je jedna od stvari koja je prati.

- Vi ne dobijate dovoljno energije i vama telo stalno kao da je gladno, imate potrebno da stalno nešto jedete jer vam prosto ne ulazi ta energija unutar ćelije. Sam insulin, ako kruži u organizmu, dovodi do dobitka kilograma. Insulin je hormon koji je anabolik, a čim jedan hormon ispadne iz težišta, povlači sve druge hormone.

Procenat masnog tkiva i mišićnog tkiva i te kako utiču da li će neko imati IR. Što je veći BMI, tj procenat masti u organizmu, telo je rezistentno - sporije reaguje na insulin. Kada se smanji procenat masti u organizmu, a poveća mišićna masa, automatski se pojačava i delovanje insulina, jačaju se ti receptori koji nam pomažu da insulin bude aktivan putem mehanizma mišića.

Dobar primer jelovnika

Tako dolazimo i do dobrog primera jelovnika, koji uz fizičku aktivnost dosta pomaže u funkcionisanju već objašnjenih mehanizama.

Za doručak treba jesti proteine i masti, a smanjiti količinu ugljenih hidrata. Bolje se metabolišu proteini i masti zato što su nam ujutru pojačani hormoni, dakle i insulin, i zato bi ujutru trebalo birati namirnice koje su proteinskog tipa - kajgana, kuvana jaja, kinoa, neka kaša, hleb od celog zrna žitarice - nekih 50, 60 grama, poželjno sa semenkama.

 

Dobro je jesti i ajvar, ali samo ako ste ga sami spremali, jer onda znate koja je količina šećera koja se u njemu nalazi. Poželjno je uvrstiti i humus ili domaću pileću paštetu.

Humus

Foto: Shutterstock

Kada su sirni namazi u pitanju, važno je uzeti one sa manjim procentom masti, a ne one sa nula, jer ni to nije baš zdravo. Ako je mast izvučena, dobija se skrob.

Dobar primer bi izgledao ovako:

  • 2 jajeta, neka salata, hleb, kašika ajvara
  • kašika humusa, 2 jajeta, 50 ili 60 g hleba

Svakako, ono što treba imati na umu jeste i način pripreme i to kako se time utiče na glikemijski indeks.

Za ručak je cilj uneti što više zelenog povrća - poput brokolija i prokelja, a crveno povrće, tj. skrobno povrće treba uneti znatno manje. Zatim treba jeste i meso i to samo količinu koja se meri spram toga koliki nam je dlan. Uz to se mora dodati i neki izvor hidrata - integralni pirinač, kinoa, proso ili naravno neko skrobno povrće.

Meso treba kuvati, grilovati, peći na pek-papiru.

Što se tiče ulja, istraživanja kažu da ulje od koštice grožđa i maslinovo ulje najbolje podnose visoke temparature, dakle, služe za termičku obradu.

Za večeru treba pojesti neku manju količinu uhljenih hidrata, jer su oni bili za ručak, treba uneti proteine, a najbolji izbor je obrok-salata. Voće treba kombinovati sa nečim orašastim i najbolje je jeste ga posle ručka, ali ono nije obrok, već poslastica.

Jovana detaljno objašnjava dobre i loše primere u videu sa početka teksta.

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Video: Roditeljstvo u fokusu: Kako prepoznati prve simtome dijabetesa

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Najnovije iz rubrike Fitnes i zdravlje