Izložba "Biljke kao začin. U carstvu boja, mirisa i ukusa": Začini su osnov lepote i dokaz bogatstva prirode

Sve ono što jedemo, ne bi bilo to - bez začina.

U Beogradu je u petak u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu otvorena izložba "Biljka kao začin. U carstvu boja, mirisa i ukusa". Jedinstvena izložba spaja biologiju sa istorijom, etnologijom, antropologijom, umetnošću, gastronomijom... ali ono što je iznad svega - u pitanju je postavka mirisa i ukusa koja vodi posetioce u čudesan svet moći začina.

Ovde možete da se upoznate sa biološkim poreklom i istorijatom čak 39 začinskih biljaka, domaćih i egzotičnih, njihovim uticajem na velika geografska otkrića, političke i ekonomske uspone i padove, možete da naučite više o mitovima, predanjima i verovanjima vezanim za začine, ali i o njihovoj ključnoj ulozi u gastronomiji.

- Kao biolog bavim se biljkama, a uz to volim da kuvam i dosta koristim začine. Razmišljao sam o njima i njihovom istorijatu i sva ta pomama mi je bila veoma zanimljiva - objašnjava za Ona.rs dr Uroš Buzurović, kustos Prirodnjačkog muzeja i autor ove neobične izložbe, odakle je potekla ideja da se izlože - začini.

Prema rečima našeg sagovornika, publici nisu toliko zanimljive biljke kad ih prikazujemo sa biološkog aspekta, ali su ovde iskombinovane i biologija i gastronomija, i geografija... zbog čega su prikazane na potpuno drugačiji način.

- Evo, recimo, tokom istraživanja sam saznao za mnogo vrsta bibera, da za pola od njih nisam znao. Znali smo za crni, zeleni, crveni... ali postoji i sečuan i kubeb biberi koji imaju citrusnu notu i manje su papreni i ljuti od pravog. Tako da je i istorijat o začinima bio interesantan i nadam se da sam uspeo da prikažem publici biljke i kao biljke, i kroz začine, kuhinju i korišćenje - kaže autor izložbe.

Začini su, kako je istakao dr Buzurović, u suštini aromatični delovi biljaka. Nekada se koriste cele biljke prilikom kuvanja, ali uglavnom su u pitanju njeni delovi poput korena, cveta, pupoljka, tučka, ploda, semena... Jedno je sigurno, oduvek su korišćeni za oplemenjivanje i aromtizovanje hrane. Oni jelu daju bolji miris i ukus.

- Začini su u prošlosti bili jako cenjeni. Danas su veoma dostupni, ali su nekada bili papreno skupi i privilegija bogatih. Ne samo da su preko njih pokazivali svoje bogatsvo već i moć. Da bi ste prešli preko nekog mosta, morali ste da platite začinima, u nekim zemljama su i porezi plaćani u začinima, dok su u drugim postojale i smrtne kazne, pogotovo za krijumčarenje ili "falsifikovanje" šafrana - otkriva Buzurović.

Šafran je inače najskuplji začin na svetu, a jedan kilogram može da košta i do 30.000 dolara, a često je premašivao i cenu kilograma zlata, pa otud i naziv "zlatni".

- Za mene su dva najatraktivnija začina šafran i kraljica slatkih poslastica - vanila, koja pripada familiji orhideja. U prošlosti se smatralo da je najdominantija zemlja ona koja je u svojim rukama kontrolisala začine. Pre svega su to bili Arapi do 15. veka, a kasnije moć preuzimaju Portugalci zahvaljujući Vasko de Gami, portugalskom moreplovcu koji je uspeo morskim putem od Evrope da stigne do Indije, odnosno Kalikuta, carstva gde su začini u izobilju. U 18. veku Francuzi preuzimaju tu moć i dominiraju do 20. veka, kada su se začini lagano proširili po čitavoj planeti i postali dostupni svima - zaključuje autor ove izložbe.

Prof. dr Snežana Pajović, predsednica Upravnog odbora Prirodnjačkog muzeja i direktorka Instituta za nuklearne nauke "Vinča", rekla je na otvaranju da je ova izložba jedinstveno carstvo boja, mirisa, ukusa - ali i ljubavi i lepote.

- O začinima može puno da se priča. Koristimo ih svakodnevno, oni su nam navika i retko razmišljamo o njihovom istorijskom putu i kako su te lekovite biljke dospele u našu zemlju. A put je toliko interesantan, ne samo biološki, već i ekonomski i politički - istakla je profesorka Pajović obrazovni karakter izložbe o začinima:

- Primera radi, šafran je najskuplji, ali u okviru jednog roda ima više vrsta koji se uopšte ne koriste za začin, a neke čak nisu ni jestive. S druge strane začini mogu da se kombinuju, naročito su poznate francuske kombinacije - kako i na koji način da dobijete taj čaroban ukus. To je jedna umetnost koja proističe iz delića kulturne baštine koja je smeštena na ovom prostoru.

Direktorka "Vinče" ističe i medicinsku primenu začina:

- Lekoviti delovi biljaka predstavljaju značajan deo tradicionalne medicine, koja u kombinaciji sa modernom medicionom daje najbolje rezultate. Lekari će vam reći da je matičnjak lek za dušu i telo i to treba zapamtiti s obzirom da živimo u vreme hroničnog stresa. I ne samo matičnjak, već i čitav niz drugih lekovitih biljaka koji su istovremeno i začini, kao na primer bosiljak koji ima i antibakterijsko i antivirusno svojstvo.

Prof. Pajović ukazuje i da postoje podaci još iz 12. veka da su, naročito u Indiji, biljke korišćene u medicini.

Začini, pritom, sadrže ne samo hranjive već i bioaktivne, funkcionalne komponente, kao što su, danas, toliko popularni antioksidanti, vitamin A, vitamin E, vitamin C, vitamini B...

- Kada se govori o vrednosti začina, moramo još mnogo toga da saznamo i spoznamo. Sa začinimia se pojačava antioksidativna odbrana i imuni sistem. I za kraj, zašto sam rekla carstvo lepote? Pa toliko se koriste u kozmetici. Stavljaju se u pomade, tinkture, losione, tonike, pilinge, mirišljave kupke... Čitava je lepeza benefita od začina, koji su u isto vreme i delić kulturne baštine i dokaz da su lepota, a pre svega zdravlje, sadržani u prirodi. Priroda je ta koju treba potpuno da otkrijemo, saznamo, razotrkijemo i iskoristimo njenu lepotu i bogatstvo i svu vrednost koju nam daje. Ko poštuje prirodu, poštuje i sebe i radi na sebi i koristi sve što je vredno i korisno iz prirode na onaj najoptimalnijij i najbolji mogući način - zaključila je dr Pajović.

Izložbu će biti otvorena do juna 2024. godine i prati je reprezentativni katalog koji autorski potpisuju dr Uroš Buzurović i dr Aleksandra Maran Stevanović, kao i niz različitih programa namenjenih publici svih uzrasta.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.