"Tata je umro od kancera za 12 nedelja, sada hoću da upozorim sve na bezazlene simptome"
Ne postoji strašnija vest za čoveka nego kad čuje da mu roditelj nije dobro, da je bolestan i da mu se uskoro bliži kraj života.
To se nažalost desilo i ovoj ženi. Njenom ocu Klajvu je u leto 2020. godine dijagnostifikovan rak pankreasa četvrtog stadijuma pa lekari mu i nisu davale neke šanse - jer se on proširio na jetru i limfne čvorove. Njega je ova smrtonosna bolest odnela posle samo 12 nedelja, imao je 67 godina.
Ono što ona kaže jeste da je njen otac bio zdrav i sposoban. Voleo je da uzgaja povrće, a šetnja mu je bila jedna od strasti. Ipak, kako su godine odmicale on je naravno sve više posećivao lekare. Tako je u leto 2019. godine obavio rutinsku proveru zdravlja na kojoj je otkriveno da je na granici dijabetesa. To nam je delovalo sumnjivo jer je bio vitak, a nije ni pio ni pušio, piše "Metro". I zbog toga nije išao na dalje analize jer im nije verovao. Klajv je rešio da uživa u penziji.
Međutim, onda su krenuli problemi - oko Božića je počeo da oseća bolove u leđima. Uzimajući u obzir da je dobio dijabetes, taj bol u leđima bi naterao lekare da odmah pregleda pankreas pošto su ova dva simptoma - povišen šećer i bol u leđima - pokazatelj mogućeg raka pankreasa. Nažalost, lekari nisu sabrali dva i dva.
Išao je na fizioterapiju, da bi konačno u leto 2020. godine poslat na analizu krvi. Njihovi rezultati su doveli do zabrinutosti i daljeg toka analiziranja kako bi se došlo do finalne dijagnoze. Na kraju su lekari shvatili koliko je situacija ozbiljna da su ga poslali na hemoterapiju jer je njegovo telo bilo u dobrom stanju i verovali su da će moći da izdrži.
Čitavih pet nedelja je trebalo da se pronađe termin, a do tada je Klajv odmarao i nikome nije jasno zašto je moralo toliko dugo da se čeka. Lekari su onda njegovim dvema ćerkama rekli da mu je ostalo od šest do 12 meseci života, a ukoliko ne bude išao na hemoterapiju - imao bi najmanje tri, a najviše šest meseci.
Dok je čekao termin, borio se sa pokretljivošću, a i samostalni obroci su bili problem. Zbog toga su se ćerke sa porodicama u suštini preselila u njegovu kuću.
Pre nego da krene na hemoterapiju, posle rezultata krvi su mislili da ima infekciju pa su to hteli da rešavaju pre slanja na hemoterapiju. Na kraju, posle četiri dana rekli su mu da su pogrešili i da nije u pitanju infekcija. Za taj kratak period od par dana, njemu se rak previše proširio toliko da je bilo prekasno za hemoterapiju. Već je pričao o svojoj sahrani.
Zbog bolova je završio u bolnici gde su otkrili da mu tumor blokira bubrege te tako telo ne reaguje više na morfijum. Ipak su ga pustili kući, jer smo svi hteli da budemo zajedno, što u bolnici nismo uspevali jer je i dalje bio na snazi covid-19.
Posle njegove smrti, obe ćerke su se prijavile za virtuelni Londonski maraton nacrtavši rutu života njihovog oca - počele su od mesta njegovog rođenja, pa sve do groba. Sada vode kampanju protiv raka pankreasa i nadaju se da će moći da pomognu svim ljudima koji se bore sa ovom bolešću.
(Ona.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Ana Dornik o borbi sa rakom dojke
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Sale
I moj otac je umro od pankreasa. Prvi simptomi su bili povišen šećer i prejedanje. A bio je sportista. Visok , vitak i vitalan. Nije hteo da ide kod lekara. Prejedao se i to najviše slatko.Ustajao je noću da bi jeo.
Podelite komentar