Sepsu dobije 1 Amerikanac svakih 20 sekundi: 3 priče preživelih kojima su se životi promenili iz korena

Mališan koji je pao sa bicikla i ogrebao koleno. Žena koja je samo dobila osip, kao i čovek sa zapaljenim grlom imali su više nego sličnu sudbinu.

Svi su žrtve manjih, izlečivih problema koji su postali smrtonosni za nekoliko sekundi. Srećom, svo troje su preživeli - ali žive sa povredama koje su im promenile život.

Krivac je zastrašujuće stanje koje se javlja kao odgovor na manju infekciju i pogađa jednog Amerikanca svakih 20 sekundi: sepsa.

Uočavanje takozvanog "tihog ubice" zahteva pronicljivost lekara sa svešću o bolesti. Primetno je da se trećina svih infekcija koje izazivaju sepsu zaraze u bolnici.

Uprkos tome, SAD nemaju sveobuhvatnu strategiju za rešavanje problema, za razliku od drugih nacija poput Velike Britanije. Četvrtina američkih bolnica nema nikakav protokol o sepsi.

"Daily Mail" je razgovarao sa tri pacijenta čije priče naglašavaju razarajući uticaj stanja - i zapanjujuću brzinu kojom ono napreduje.

U svim slučajevima, lekari nisu uspeli da obaveste pacijente o ozbiljnosti njihovog stanja, ili su odbacili simptome kao jednostavno znak da su "veoma bolesni".

Amputacija kao spas

Dženis Holovej (65) iz Arizone se spremala da sa sinom ide na odmor u planine kada je primetila da joj se na zadnjoj strani noge stvara osip. Iako je imala i visoku temperaturu. Na putovanju oko dve nedelje kasnije, sin gospođe Holovej ju je probudio kada je primetio da ima problema sa disanjem.

- U roku od sat vremena, imala sam višeorgansku insuficijenciju - rekla je.

Gospođa Holovej je avionom prebačena u Tuskon, gde joj je dijagnostifikovana sepsa. Međutim, kao što je često slučaj sa pacijentima sa sepsom, patogen koji je izazvao prvobitnu infekciju gospođe Holovej nikada nije otkriven. Provela je dve nedelje u medicinski izazvanoj komi i pretrpela je opasno nizak krvni pritisak.

Stavljeni su joj vazopresori, koji vraćaju krv u vitalne organe. Međutim, to je prekinulo cirkulaciju u njenim rukama i stopalima, zbog čega su postale crne i mumificirane.

Lekari su 31. jula amputirali obe noge gospođe Holovej odmah ispod kolena, kao i dva zgloba njene desne ruke. Gospođa Holovej je provela tri meseca u bolnici, uključujući mesec dana rehabilitacije. Čak i nakon što je konačno stigla kući, suočila se sa mnoštvom izazova.

- Prošla sam kroz veoma, jako tešku depresiju kada sam stigla kući. Nisam mogla ništa sama. Nisam mogla da skupim kosu u rep, nisam mogla da se istuširam, da se obučem. Stvari poput ulaska u krevet i pokušaja da se krećete u krevetu, a da vas noge ne pokreću. Ponekad sam se osećala kao da se vrtim na točku kao hrčak.

- Imala sam dva procenta šanse da preživim, i znam da mi je Bog sa razlogom spasao život.

Imao je samo tri godine

Boden Bamkirčner iz Arizone imao je samo tri godine kada je pao sa bicikla tokom porodičnog odmora, povredivši koleno. Majka mu je očistila ranu i stavila flaster.

Kada se sledećeg jutra probudio, Boden je imao blagu temperaturu i povraćao. Takođe je zamolio roditelje da ga nose i odbio je da hoda, držeći se za koleno.

Dan kasnije disao je ubrzano. Za nekoliko sati, Boden je odveden u hitnu pomoć i primljen u pedijatrijsku jedinicu intenzivne nege (PICU). Kada je ogrebao koleno, Boden se zarazio Staphilococcus aureusom osetljivim na meticilin (MSSA), takođe poznat kao infekcija stafilokokom.

Stafilokokne bakterije se obično nalaze na površini kože, na primer na unutrašnjoj strani nosa. U stvari, CDC procenjuje da 30 odsto ljudi ima stafilokoke u nosu. Ovo je obično bezopasno, mada u retkim slučajevima može brzo da napreduje i putuje u krv.

Zbog toga je Boden upao u sepsu. Lekari su čak došli u njegovu sobu da izvrše jednu operaciju, jer su se plašili da neće stići u operacionu salu.

Jedan lekar je rekao da bi bilo čudo ako bi preživeo noć.

Dečak je preživeo i ostao u PICU oko dva meseca. Pošto je izgubio dotok krvi u udove, doktori su na kraju amputirali obe noge ispod kolena, kao i tri prsta na levoj ruci. Takođe ima vidljive ožiljke na rukama.

Sada star šest godina, dečak je imao 21 operaciju, uključujući amputacije i presađivanje kože. Postavljene su mu proteze za noge i još uvek ima fizikalnu i radnu terapiju tri puta nedeljno.

Takođe je nedavno počeo da igra bejzbol male lige.

Bivši polumaratonac sada se bavi advokaturom i dizanjem svesti o sepsi

Još jedna žrtva je 61-godišnji Don Smit, koji je pogođen ovim stanjem nakon što je dobio infekciju streptokokom u decembru 2017.

Strep bakterija je inače poznata kao streptokok i obično izaziva samo svrab u grlu i groznicu. Međutim, ako se ne leči, u retkim slučajevima, pacijente može ostaviti ranjivim na sepsu.

Smit nije bio svestan ekstremne imunološke reakcije koja se odigravala u njegovom telu dok je obavljao svoje uobičajene svakodnevne poslove. Međutim, prvi znak je bilo otečeno stopalo koje je pulsiralo. Pripisao je to polumaratonu koji je istrčao skoro.

- Bio sam toliko slab da nisam mogao da ustanem iz kreveta. Moja porodica me je dovezla u bolnicu samo tako što me je gurnula u stolicu sa točkovima i otkotrljala me kroz vrata. Ne sećam se ničega o odlasku u bolnicu. Crvene tačke su počele da se formiraju po celom telu, od stopala do grudi.

Lekari su upozorili da gospodina Smita treba hitno odvesti na operaciju kako bi se odmah zaštitili njegovi organi, a ako preživi, možda će morati da mu amputiraju noge. Ipak, pošto je bio preslab stavili su ga u komu na 13 dana.

Probudio se skoro dve nedelje kasnije sa cevi u grlu. Međutim, nekoliko nedelja kasnije, vazopresori su doveli do prekida protoka krvi do sedam njegovih nožnih prstiju. Smitu je takođe bilo potrebno 10 operacija, uključujući operacije presađivanja kože za masivne otvorene rane uzrokovane mrtvim tkivom na njegovim nogama, koje je ogolelo kožu.

Ukupno je u bolnici proveo 54 dana, ali je najteži deo oporavka došao nakon što je stigao kući.

Bivši polumaratonac bio je vezan za invalidska kolica i uglavnom se kretao skačući iz jedne sobe u drugu. Čak je morao da nauči kako da sam sedi.

- Jedva da sam uopšte bio pokretan kada sam prvi put došao kući. Bilo je veoma frustrirajuće biti tako ograničen. Bilo je frustrirajuće ne oznojiti se.

Smit i dalje pati od magle u mozgu i problema sa pamćenjem. Međutim, iako je morao da odustane od treniranja takmičarskog fudbala, možda će ponovo početi da trči, zahvaljujući implantatima u cipelama koji će mu pomoći da izbalansira nedostajuće prste.

Gospodin Smit takođe provodi veliki deo svog vremena volontirajući i baveći se advokaturom koja diže svest o sepsi.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.