Počela je da ide u toalet češće nego inače, onda je postala kost i koža: Nisam se mogla pogledati u ogledalo

Morgan Andervud iz Vigana, Veliki Mančester, ima 22 godine. Počela je da ide u toalet češće nego inače, ali to u prvom trenutku nije smatrala čudnim. Prvobitno joj je rečeno da ima sindrom iritabilnog creva (IBS), uobičajeno stanje koje izaziva grčeve u stomaku, nadimanje, dijareju i zatvor.

Ali kako je njeno zdravlje nastavilo da se pogoršava, tadašnja tinejdžerka je počela da se oseća "skamenjeno" da napušta kuću u strahu da neće biti u blizini toaleta.

- Izbegvala bih da idem na obroke jer bi to samo prolazilo kroz mene. Tada je to takođe počelo da utiče na moj radni dan, jer sam radila na ambulantnim vozilima kao pomoćnik hitne pomoći - priča.

Previše bi se, kaže, plašila da jede u smenama od 12 do 13 sati, jer je znala da ako jede, neće moći da stignem do toaleta na vreme, što je onda dovelo do toga da se oseća fizički veoma iscrpljeno.

Zabrinuta zbog pogoršanja stanja, Morgan se vratila svom lekaru opšte prakse na uzorak stolice krajem 2022. Rezultati su izazvali zabrinutost i izvršena je kolonoskopija, međutim, nije mogla da se završi jer je tinejdžerka imala previše bolova. Morgan je tada dijagnostikovan proktitis, upala sluznice rektuma, početkom 2023.

Ali dijagnoza nije zaustavila pogoršanje njenih simptoma. Patila je od čireva u ustima, gubitka težine, bolova u zglobovima i lošeg imunološkog sistema, zbog čega je četiri puta bolovala od kovida.

- Mentalno sam postajala sve više i više depresivna jer sam se osećala društveno izolovano. Osećala sam se kao da sam mnogo toga propustila zbog svog zdravlja. Fizički, težina mi je samo padala i nisam imala pojma zašto - priča.

U svom najlakšem stanju, Morgan je na vagi dostizala 14.96 kilograma, zbog čega nije mogla da napusti krevet bez pomoći.

- Uvek sam bila devojka sa oblinama. Upropastilo me je to što sam onda otišla do kostiju i kože, a nisam ni primetila. Nisam se mogala ni pogledati u ogledalo, a da ne zaplačem. Nijedna odeća koju sam imala nije mi pristajala. Moje noge nisu bile dovoljno jake da se držim uspravno ili čak da pređem nekoliko koraka, izgubila sam i svu mišićnu masu. Mama je morala da me hrani, da mi seče hranu, da mi otvara i zatvara vrata, da me oblači i tušira - priča i dodaje:

- Od toga što sam bila tako aktivna, fizički sposobna i nezavisna do toga da je moja mama bila moja starateljica sa punim radnim vremenom, zaista je uticalo na mene. Iako moji mama i tata nisu imali ništa protiv jer bi uradili apsolutno sve za mene, osećala sam se kao teret za njih.

Morgan je dobila steroide, ali zbog neželjenih efekata je patila od ekstremnog umora, što znači da nije mogla da radi. Sve je došlo do kraja kada je Morgan hitno prebačen u bolnicu u avgustu 2023. sa gastrointestinalnim krvarenjem. Nekoliko dana kasnije je operisana.

Provela je tri nedelje u bolnici pre nego što joj je na kraju dijagnostikovana Kronova bolest, doživotno stanje u kojem se delovi digestivnog sistema zapaljuju. Simptomi uključuju:

• dijareju
• bolove u stomaku i grčeve
• krv u stolici
• umor i gubitak težine.

Iako ne postoji lek za Kronovu bolest, lečenje može pomoći u smanjenju ili kontroli simptoma.

- Godine i godine bez dijagnoze bilo je u najmanju ruku zastrašujuće. Moj život je bio u limbu. Osećala sam se kao da nikuda ne stižem niti dobijam odgovore, kao da sam se zaglavila u kolotečini i ovo je sada moj život. Nemojte pogrešno da me shvatite, morala sam da se borim za dijagnozu i to je dugo trajalo. Trebalo mi je da budem kritična da zvanično dobijem dijagnozu Kronove bolesti - priča.

Morgan je počela da prima bioterapiju, lek koji se koristi za lečenje stanja, a njeno zdravlje je počelo da se poboljšava. Ali samo nekoliko sati nakon otpuštanja, ona je kolabirala i hitno je vraćena u bolnicu pošto je pretrpela još jedno gastrointestinalno krvarenje.Tamo je podvrgnuta velikoj operaciji abdomena i ileostomiji, otvoru u stomaku koji je napravljen tokom zahvata.

Imala je i dvocevnu stomu, gde hirurg uklanja problematična područja u crevima pre nego što dva kraja creva dovede do otvora napravljenih u zidu stomaka. Nakon trećeg krvarenja, podvrgnuta je još operaciji za totalnu segmentnu resekciju kolektomije, što znači da će morati da koristi stoma-vreću u doglednoj budućnosti. Preko stome se može staviti vrećica za sakupljanje stolice. Kolostomija može biti trajna ili privremena.

- Posle operacije, generalno sam mislila da je moj život završen. Posebno za mlađu devojku, osećala sam se kao da više nikada neću moći da izađem i uživam u svom životu... - kaže.

Dok su bile u bolnici, medicinske sestre su Morgan rekle o grupi za podršku na "Fejsbuku" za ljude sa njenim stanjem. Nakon što je kontaktirala sa ženom koja je prošla kroz slično iskustvo, Morgan se konačno osećala kao da može da počne da obnavlja svoj život.

Govoreći o svojoj stomi, Morgan je objasnila:

- To je dobro i zaista promenilo moj život nabolje. Osećam da, kada prebolite taj strah da ne znate kako da živite život sa svojom ileostomom, shvatite kako se ona zapravo promenila nabolje. Osećam se kao da je sve to mentalna igra – ako dozvolite da vam uništi život i stane na put, onda hoće. To mi je vratilo kvalitet života, samopouzdanje da izađem i ne brinem o tome gde je toalet i još mnogo toga, piše "Thesun.co.uk".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.