Tri ćerke kao male brinule o mami bolesnoj od raka, pa postale medicinske sestre: S osmehom nas gleda sa neba

Kada je Kim Sterner dijagnostikovan izuzetno redak oblik raka, rak slepog creva, kao medicinska sestra znala je šta može da očekuje od ostatka svog života.

A kao majka šestoro dece nije imala predstavu kako će njena porodica išta od toga podneti. Ipak, kako bi ih prepremila na sve što dolazi, sela je sa njima i napravila plan, jer život je morao da ide dalje.

- Ona je tada rekla nešto poput: "Dakle, vaša mama će se uskoro vratiti kući. Šta kažete na to da napravimo listu ko želi da se brine o kućnim poslovima?" - kaže "People" Kara Sterner, koja je imala 10 godina u vreme postavljanja dijagnoze njenoj mame.

Sada, sa 25 godina, Kara se priseća da su oni hteli da se pobrinu za sve, samo da bi mami bilo lakše dok prima hemioterapiju.

- Ljudi, posebno deca, ne vole da čiste tuđu povraćku i slične stvari. Ali bili smo tako poletni da kažemo: "Mama, sve ćemo očistiti. Mi ćemo oprati sav veš. Operićemo sve suđe". Puno je povratića, a mi smo govorili: "Očistićemo svaki put. Ne moraš da brineš, to nam uopšte ne smeta. Miris nam ne smeta. Izgled toga nam ne smeta, tu smo, pomoći ćemo ti".

Zajedno sa svojim sestrama, bliznakinjama Elizabet i Ališom (24), Kara kaže da je briga o njihovoj majci i uviđanje značajnog uticaja medicinskih sestara na svakodnevni kvalitet njenog života, usadila želju da i same postanu i medicinske sestre.

A sada, sve tri sestre su na putu da postanu registrovane medicinske sestre u Univerzitetskoj bolnici "Corewell Health". Ališa je upravo diplomirala; Elizabet će diplomirati ovog leta, a Kara je na putu da diplomira za dve godine.

Ališija je rekla da se seća jedne medicinske sestre koja je iz ljubaznosti donela sestrama narukvice kao suvenir sa svog putovanja u Indiju.

- Dugo se brinula o mojoj mami. Odlično je upoznala našu porodicu i to mi je ostalo u glavi.

Ono što je mami još više otežalo dijagnozu, kaže Ališa, jeste činjenica koliko je to redak rak.

- Moj tata je u jednom trenutku pokušao da uradi sopstveno istraživanje kako bi pomogao koliko je mogao da se pronađe nešto što bi moglo da pomogne da izleči moju mamu. Čuvši sve to, odmah smo znali da je ovo tako retko, da verovatno nema dobrog ishoda - kaže Kara.

Sva deca su se potrudila da svojoj mami bude što udobnije - pomažući joj fizički i psihički.

- Menjala bih joj infuzije - kaže Elizabet, koja je imala devet godina kada je njenoj mami postavljena dijagnoza.

Prali bi je, pokušavali da je animiraju, skretali pažnju svim i svačim kako lečenje ne bi bilo jedino o čemu je mislila.

Njihova mama je umrla 11. septembra 2010. i dok sestre nikada nisu mogle da joj kažu da žele da se bave medicinskim sestrama u njenu čast, dale su joj do znanja da vole da joj pomažu i samo su htele da urade sve što je u njihovoj moći da se ona oseća dobro.

Pomisao na njihovu majku ih drži kada prolaze kroz najteže dane, kaže Elizabet.

- Samo dođete na posao i znate: "Moram ovo da uradim. Moram da pomognem ovim ljudima". Znam da moja mama gleda dole sa osmehom, znajući da njena deca uzimaju svoje iskustvo sa njom i koriste ga za poboljšanje života drugih ljudi.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.