Sonji se paralizovala jedna strana lica: Za Ona.rs otkriva kako je saznala za dijagnozu i koje izazove prolazi
Sonja Đorđević je plastični hirurg koja je nedavno na svojim društvenim mrežama počela da govori o svojoj dijagnozi, u želji da širi svest o istoj.
Naime, Sonja se već neko vreme suočava sa paralizom leve strane lica, što su mnogi na mrežama primetili. Iz radoznalosti o čemu se radi, redovno su joj tražili objašnjenje za njeno stanje. Kontaktirali smo sa dr Đorđević da sa nama podeli svoje iskustvo o stanju poznatom kao pareza facijalis ili facijalna pareza.
Da li se pareza iznenada pojavila ili progresivno?
- Trenutak kada sam dobila parezu facialisa nisam ni primetila. Na žalost, bio je stresan period u mom životu i nisam se, uslovno rečeno, ni gledala u ogledalu. Pareza je bila blaga i nije izgledala kao danas, kada sam skoro došla do potpume paralize facijalnog nerva. Ono što znate je da se neko probudi i pogleda u ogledalo i vidi da mu je cela strana spala, tada to zovemo paraliza nerva, apsolutna nemogućnost provoda signala kroz nerv i pokretanje mišića čitave jedne strane lica. Iako u prvi mah izgleda gore, mnogo se lakše i brže leči potpuna paraliza, ako se odmah odreaguje i krene i sa oralnom i fizikalnom terapijom. Veliku zahvalnost pridajem doktorki Marijani Bartolović Komnenići iz Pančeva - opisuje nam Sonja.
U jednom trenutku, šef hirurgije je primetio kako se Sonja smeje "na stranu" i tada je i ona prvi put shvatila da nešto nije u redu. Njene kolege su do tada mislile da se Sonja tako manirski smeje.
- Listajući svoje stare slike, primetila sam da se pareza javila sigurno već krajem 2016. godine. Uradila sam sve dijagnostičke procedure što se tiče povrede samog nerva - od magnetne rezonance glave, skenera temporalnih kostiju, lumbalne punkcije da bi mi proverili likvor na razne autoimune, neurološke i infektivne bolseti, audiometriju, pregled neurologa i otorinolaringologa. Pošto nijedan uzrok nije nađen, proglašena je za Belovu parezu, tačnije parezu koja nema ustanovljen uzrok. Belova pareza se javlja u oko 10 odsto slučajeva. Kada se ne pronađe uzrok, kao uzrok se proglšava stres - opisuje Sonja.
Svakim novim stresom, pareza se pogoršavala, ali upornost nije slabila u njenom slučaju.
- Probala sam razne modalitete terapije, od elektrostimulacije za koju kažu da ne treba raditi, koja mi je verovatno stvorila sinkinezije - apsurdne pokrete; recimo, dok jedem, oko mi suzi. Radila sam i akupunkture i laseroterapije, koje toplo preporučujem, hiperbarične komore, terapiju grejanjem, hlađenjem, svetlosnu terapiju , galvansku struju, vežbe kod kuće, da zvaćem žvaku na tu stranu, primala sam pulsne doze glukokortikoida, visoke doze vitamina B12, antiupalnuterapiju… - nabrajala je.
Koji je najveći izazov sa kojim se susrećete?
Mnogi od nas pomislili bi da postoje mnogobrojni izazovi sa kojima se Sonja i bilo ko sa facijalnom paralizom susreće. Ipak, ona ističe da joj je najveći izazov upravo na psihičkoj bazi - prihvatanje.
- Najveći izazov je bio psihički i da prihvatim da jedna strana lica nije kao druga i da mi lice ne izgleda više isto. Da se nosim sa komentarima poput: "Kako si kriva"; "To mora da je od neke procedure estetske" i slično, pošto sam plasticni hirurg. Mislila sam da će mi to uticati na karijeru, međutim redovnim radom na sebi sam to prevazišla i shvatila da smo vrlo neuki i neprosvećeni i da treba raditi na edukaciji naroda. Zato sam se oduševila prilikom da stvorimo ovaj članak - kaže nša sagovornica i dodaje:
- Imam problem kada sam premorena i pod velikim stresom. Ne zatvori mi se oko do kraja i stavljam veštačke suze i noću nekada oblogu preko oka. Sa te strane nema bola, jer je za to zadužen drugi živac, koji je, hvala Bogu, očuvan. Jedem normalno. Problem je najviše estetski, sva sreća.
- Beskrajno mi je drago što je novinarka ovog članka predložila da podelim svoje iskustvo sa svima vama. Od kada sam krenula da delim na društvenim mrežama sve u vezi mog stanja, dosta ljudi mi se javilo za savet, da mi kažu kako imaju isti problem, ali i da mi daju savet. Beskrajno im hvala. Treba da širimo svest. Naravno, uvek ima negativnih komentara, koje sam ranije spomenula, ali volim da mislim da ti ljudi imaju samo malo ili nimalo znanja i da su takvi komentari zbog toga. Mnogo bih volela kada bi se svest proširila za sve bolesti i stanja i za sve druge stvari, da manje obraćamo pažnju na rijaliti-emisije, a više na nauku i nešto što je stvarno prisutno i bitno.
Najbitnije je da vodite računa o sebi, ljudima oko sebe i da radite na sebi. Kada bismo se svi promenili pomalo i odabrali da uradimo nešto dobro umesto loše, verujem da bi stavrno svet bio bolje mesto - zaključuje dr Sonja Đorđević.
Pareza facijalisa jeste rešiva - nekada operacijom, nekada terapijama. Ipak, kako je Sonja otkrila u odgovoru na jedan komentar, trenutno je u drugom stanju, te želi sačekati sa nekim većim procedurama.
(Ona.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Slavica je uprkos bolesti rodila sina koji danas ima 17 godina, ovo je njena priča
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.