Uzrok smrti Šinejd O'Konor otkriven posle godinu dana

Foto: DPA / AFP / Profimedia

Tačan uzrok smrti irske pevačica Šinejd O'Konor (56) otkriven je nakon godinu dana od njenog odlaska, preneli su danas mediji i precizirali da je smrt rezultat hronične opstruktivne bolesti pluća i astme praćenih padom imunog sistema usled respiratorne infekcije.

Pevačica je, kako mediji podsećaju, preminula u Londonu 2023. a potvrdu o njenoj smrti u koju su sada imali uvid, potpisao je bivši suprug Džon Rejnolds.

Preporučujemo

Bila je najpoznatija po singlu “Ništa se ne može porediti s tobom” (Nothing Compares 2 U) koja je bila na prvom mestu top lista širom sveta, podesća Njujork post. Londonska policija je, kada je došla u stan u kojem je nađeno telo i utvrdila da je reč o Šinejd O'Konor navela da smrt pevačice nije sumnjiva.

Mediji su tada navodili da je O'Konor, koja je uoči smrti doživela i ogromnu tragediju, stanovala u penthausu koji je plaćala 3.000 funti i podsetili da je na društvenim mrežama objavila da priprema novi album i svetsku karijeru.

O'Konor je preminula 18 meseci posle smrti 17-godišnjeg sina Šejna, koji je sebi oduzeo život u januaru 2022. godine.

Šinejd je govorila da je Šejn bio "svetlo njenog života", a u poslednjem tvitu, postavila je njegovu fotografiju uz tekst da je on bio ljubav njenog života i svetlost njene duše i da se posle njegove smrti više nije osećala živom.

O'Konorova se godinama borila i sa mentalnim problemima, koji su posledica teškog odrastanja i zlostavljanja, a 2018. godine je prešla u islam i promenila ime u Šuhada Sadakat.

O’Konorova je objavila 10 studijskih albuma od kojih je drugi ''I Do Not Want What I Haven't Got'', objavljen u martu 1990. prodat u više od sedam miliona primeraka.

Rođena je u Dablinu 1966. godine i sa 13 godina napustila je majku i otišla da živi sa ocem, koji se ponovo oženio. Zbog krađe je završila u ustanovi za prevaspitavanje, a koju je nazivala i zatvorom za devojčice.

Foto: United Archives / kpa / imago stock&people / Profimedia

Iza nje je ostalo troje dece, Džejk Rejnolds, Rojsin Voters i Džošua Bonadio. Često kontroverzna, O’Konor je bila poznata po izuzetnom vokalu, kratkoj kosi i otvorenim političkim stavovima.

Pojavljivanjem u emisiji "Saturdej Najt lajv" iz 1992. godine, u kojoj je pocepala fotografiju pape Jovana Pavla II, izazvalo široku osudu javnosti i bojkot, piše Tanjug.

Šta je hronična opstruktivna bolest pluća

O bolesti koju odlikuje ograničen protok vazduha u disajnim putevima (bronhoopstrukcija) za eKliniku govorio je pukovnik doc. dr Radem Milić, načelnik Klinike za pulmologiju na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

- Uzročni faktor za nastanak HOBP mogu se podeliti na dve grupe. Jedna grupa su izloženost štetnim supstancama, među njima je najznačajniji duvanski dim, ali svemu tome može se dodati aerozagađenje i izloženost nekim štetnim česticama i gasovima na radnom mestu, produkti sagorevanja biomase u domaćinstvima, u toplanama i svemu ostalom, automobilska saobraćaj i sve ostalo. Tako da su to neki faktori koji utiču iz poljašnje sredine. S druge strane imamo faktore čoveka, odnosno domaćina, odnosno ljudskog organizma, koji su pre svega genetski. Oni određuju da li će se pod dejstvom ovih spoljašnjih faktora bolesti ispoljiti kod kog pojedinca. Naravno, znamo da ne obole svi oni koji su izloženi, na primer, duvanskom dimu, odnosno pušači, nego otprilike negde jedna petina tokom života razvije hroničnu obstruktivnu bolest pluća. E upravo su genetski faktori ti koji određuju prijemčljivost na oboljenje i kod koga će se klinička slika ispoljiti - kaže pukovnik doc. dr Radem Milić i dodaje:

- Ti genetski faktori su takođe, raznovrsni. Jedan od najbolje utvrđenih i dokazanih jeste jedna genetska mutacija, koja dovodi do snižavanja koncentracije jednog proteina u krvi pacijenata, koji se zove alfa-1 antitripsin i kod tih pacijenata se vrlo rano u toku života, čak i ako nisu strastveni pušači, može ispoljiti hronična obstruktivna bolest pluća. Neki drugi faktori nisu baš tako jasno pokazani njihova povezanost, ali svakako se zna da mogu uticati na razvoj oboljenja. Tako da možemo zaključiti da ta interakcija spoljašnjih faktora u sadejstvu sa faktorima čoveka, gde pored genetskih faktora mogu biti poremećaji odnosno situacije koje se dešavaju u ranom razvoju, kako intrauterinom, tako i nakon rođenja, isto mogu imati uticaj u smislu da se ljudska pluća na rođenju samom nisu dovoljno zrela. Međutim, njihova zrelost i završetak rasta se praktično dešava negde oko 20. godine i sve što se dešava u tom periodu maturacije, odnosno sazrevanja pluća, može takođe biti predispozicija. Da li je to prevremeno rođenje, mala porođajna masa bebe, česte infekcije u dečijem uzrastu i slično.

Početni simptomi hronične opstruktivne bolesti pluća, koji pušači najčešće ne primećuju, jeste kašalj sa iskašljavanjem i zamranje. HOBP predstavlja značajan problem u celom svetu, jer su njena učestalost i posledice u stalnom prastu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.