Beogradski profesor objašnjava šta motiviše žene da trče: I ne, nije samo izgled

Foto-kolaž: MN Press/Marko Metlas, Marija M. Zarić

Sve je više žena koje praktikuju trčanje. Prema dosadašnjim istraživanjima postignuto je mnogo, u odnosu na period od pre, recimo, pola veka, kada žene generalno nisu trčale i kada se smatralo da je trčanje maratona loše za njih, ili pak, da je loše po trudnice. Sada smo došli do situacije da je broj na trkama od 10 kilometara dostigao već 50 odsto žena koje učestvuju na trkama, a neretko i više, u odnosu na muškarce, pa tako, na nekim disciplinama, u svetskim trkama na 10 kilometara je 60 do 80 procenat trkača - u korist žena.

Primera radi, na Beogradskom maratonu 2007. godine bilo svega 20 maratonki iz Srbije, dok se taj broj 2019. popeo na 162. Ove godine je više od 200 maratonki trčalo, tako da može da se kaže da, kada je u pitanju Srbija - žene sve više i više trče.

Preporučujemo

Zato je bitno da se pred događaje kao što je predstojeća tradicionalna Ženska trka, koja je ove godine održava 6. oktobra, prema rečima doc. dr Ivan Ćuka, profesora na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, Univerziteta u Beogradu organizatori, treneri i javnost pozabave i apeluju na psihosocijalne i zdravstvene aspekte motivacija žena da trče.

Kako kaže profesor Ćuk, postavlja se pitanje zašto uopšte trčimo? Za njega je to uvek bilo i filozofsko pitanje, što ga je nagnalo da se pozabavi istraživanjem u čemu je motivacija za trčanje, te da je shvatio da tu ima mnogo više praktičnih implikacija koje mogu da se iskoriste kako bi se ljudi motivisali da se generalno bave fizičkom aktivnošću, a naročito trčanjem.

Foto: Marija M. Zarić

Prema rezultatima istraživanja koje je fakultet radio u sklopu Beogradskog maratona, kako prenosi profesor koji se i sam bavi trčanjem četvrt veka, kada su u pitanju žene i trčanje, neophodno je fokusirati se i apelovati na njihovo fizičko i mentalno zdravlje, jer žene daleko više vrednuju psihološke motive, pored fizičkih, poput zdravlja. Prema anketi, koja je sprovedena u saradnji i uz pomoć Beogradskog maratona, od 12.000 trkača gotovo 3.000 je dalo odgovore šta ih motiviše da trče.

- Na svetskom nivou ovakvo istraživanje nije rađeno - kaže na početku dr Ćuk i objašnjava da je ova anketa dragocena jer nudi i neka praktično primenjiva saznanja, s obzirom da ju je popunilo čak 1200 žena, od kojih je bilo najviše polumaratonaca, i čak 80 maratonki:

- Iz prethodnih istraživanja, a i ovog koje smo mi sproveli, kaže da se tu muškarci i žene razlikuju kada je u pitanju motivacija, te da ih različiti motivi gone ka tome da se bave trčanjem. Kod žena je primarna unutrašnja borba i borba za postizanje cilja.

Zdravlje ispred izgleda

Anketa je sadržala 56 pitanja gde su ispitanice davale ocene od jedan do sedam šta su im motivi da se bave trčanjem, a odgovori su grupisani u skale motivacije za bavljenje trčanjem sa aspekta zdravlja, društvenih motiva, motivi postignuća takmičenja i na kraju psihološki motivi. Unutar toga su skale koje malo približnije grupišu ta pitanja i daju sveobuhvatniji odgovor.

- Kada je u pitanju skala usmerenosti ka zdravlju, ispitanice su upitane da ocene koliko ih ovo motiviše da se bave trčanjem. Tu vidimo da je generalno i za muškarce i žene zdravlje veliki motivator, ali statistički gledano žene su davale veće ocene, što znači da je ženama zdravlje kao motiv mnogo važniji nego muškaracim. Druga skala vezana za motive fizičkog zdravlja tiče se zabrinutosti za težinu. Tu su pitanja poput "trčim da smršam", "da izgledam vitkije" i slična, a naša pretpostavka je bila da će to biti značajnije ženama. Međutim, nismo dobili statistički značajne razlike, već gotovo identične odgovore, iz kojih zaključujemo da je i muškarcima i ženama izgled podjednako važan.

To znači, kako ističe profesor, da je motivisanje žene na trening ili trčanje pogrešno vođeno stereotipom "ajde da smršaš" ili "da se zategneš", i da im to svakako nije glavni motivator za bavljenje fizičkom aktivnošću.

Druga skala tiče se društvenih motiva. Ispitanice su davale odgovore na pitanja poput "da upoznaju ljude", "da provode vreme sa prijateljima", " da se druže sa ostalim trkačima" i slično, za šta se ispostavilo da generalno uopšte nije važno ni ženama ni muškarcima.

- Međutim, kod društvenih motiva, druga skala koju smo ispitali je "priznavanje". Ispitanici su upitani da ocene koliko im je bitno da ih drugi ljudi "priznaju" dok trče ("da dobijete priznanje od drugih", "da budete uzor", "da steknete poštovanje", "da vas neko pohvali"...) i da li im to što trče podiže moral. E tu je situacija obrnuta, jer se ispostavilo da je to muškarcima važnije nego ženama. Za to postoji kulturološko i evolutivno objašnjenje, iz drevnih vremena kada je bilo bitno dobiti priznaje od ostalih članova klana. Pa čak i ako pogledate vrtićku decu, dečaci su ti koji uvek traže da ga drugi drugari priznaju i uvek imaju "kolovođu", tako da muškarci više traže priznavanje od strane okoline, dok je ženama važan taj društveni "lepak", odnosno pripadnosti.

Pobeda same sebe

Kao važan motiv u anketi je bilo i pitanje "postignuća" gde su ispitanici upitani da li im je takmčenje motiv da se bave trčanjem, što se ispostavilo, negde ipak očekivano, da je bitnije muškarcima.

- Kod pitanja poput da li trče zarad "postizanja ličnih ciljeva", tj. "da pokuša da trči brže", "da se takmiči sa sama sa sobom", "da prevaziđe svoje mogućnosti"... ispostavilo se da imamo egal između muškaraca i žena. Sa praktične strane, to znači da, ukoliko radite sa ženama i treba da ih motivišete da počnu da se bave trčanjem, umesto na "hajde da pobediš drugog" potrebno je više da se usmerite na "hajde da pobediš sebe". Prevazilaženje sebe je, ispostavilo se, daleko veći motiv nego da se žena usmeri na to da bude bolja od drugog.

Poslednja skala se bavi psihološkim motivima, kako se ispostavilo - žene daleko više vrednuju ove motive, jer su razlike sa muškarcima u ovom delu ankete još veće.

- Sa aspekta motivacije kada su psihološki motivi u pitanju - žene razmišljaju drugačije od muškaraca. Na skali psiholoških prevazilaženja, gde su motivi za bavljenje trčanjem "da rešite probleme", "da poboljšate raspoloženje, "smanjite depresivna osećanja", "da imate vreme za sebe da razblistrite misli"... su zapravo sve mehanizam prevazilaženja i samoprevazilaženja - i tu imamo mnogo veće vrednovanje motiva od strane žene - ističe profesor.

Foto: Marija M. Zarić

To je, kako objašnajva, zato što žene više vrednuju sa tog emocionalnog aspekta i brinu o emocijama drugog, a onda kroz trčanje pronalaze taj mehanizam da uz pomoć nekih aktivnosti prevaziđu određene probleme.

- Takođe generalna svest o mentalnom zdravlju, a to su ranija istraživanja pokazala, mnogo je veća kod žena nego kod muškaraca. I samim tim ovih mehanizmi prevazilaženja kod žena su izraženiji. Zašto trčanje može da bude važna aktivnost za predupređivanje predporođajne i postporođajne depresije. Trčanje može da bude odlična aktivnost i pre trudnoće i tokom trudnoće (u situacijama kada je trudnoća zdrava), ali i nakon trunoće, upravo da bi se prevazilšli ovi psihološki problemi.

Druga skala psiholoških motiva tiče se samopouzdanja. Tu su postavljana pitanja poput "da se osećate sigurnije u sebe", "da se osetite ponosno", "da doživite osećaj uspeha"... Dakle, da li trčite da biste podigli svoje samopouzdanje.

- I tu je najveća razlika između muškarac i žena koju smo videli do sad na svim ovim skalama. Ženama je trčanje važan podsticaj za podizanje samopouzdanja. I to ima jedan pozitivan kulturološki fenomen, odnosno stereotip, da ženama drugi podižu samopouzdanje. A to je ovde veoma značajno, jer kada vidite ženu da trči, da se bavi triatlonom, da radi nešto što pre trideset godina nije bilo tako uobičajeno, pogotovo ovde na Balkanu i Istočnoj Evropi, onda dobije mnogo komplimenata i to joj podiže samopouzdanje.

Pronaći smisao u svemu

I za kraj, kako ističe profesor Ćuk, poslednja skala psiholoških motiva tiče se - smisla života. Trčim "da bih našao neki smisao", i  tu su pitanja poput "da se osetim popunjen", "da bi mi život bio ispunjeniji", "da se povežem sa prirodom", "sa svetom oko sebe", taj neki viši cilj koji tražimo.

- Žene i ovde više od muškaraca vrednuju skalu koja se tiče smisla života. Kada sam dobio ove rezultate sa timom sam pretraživao literaturu da pronađemo razlog za to. Gledali smo kako su dosadašnja istraživanja tumačila ovakve rezultate, iako smo mi specifična populacija na Balkanu, ali je uvek negde istaknuto da se žene tradicionalno povezuju sa ulogom "nege" i da tu pronalaze smisao u svojim postupcima. A sa te strane, trčanje nudi ženama lični prostor za razmišljanje i daje im smisao mimo standardnih očekivanja. Zato je to veoma jak mehanizam kada je motivacija u pitanju zašto žena treba da se bavi trčanjem - zaključuje profesor.

Dr Ćuk za kraj ističe da, s obzirom na rezultate ovog istraživanaj, događaji poput Ženske trke koja se održava 6. oktobra u 9 časova na Adi Ciganliji, stoga treba da se fokusiraju i na fizičko i na mentalno zdravlje, jer žene više vrednuju psihološke, a potom zdravstvene motive, pre nego socijalne motivi ili motive postignuća, te svoje predavanje završava rečim: "Kod žena je primarna unutrašnja borba i borba  za postizanje cilja".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.