Da li je bolje biti premršav ili gojazan? Šokantni rezultati istraživanja - mršavi ljudi umiru češće

Godinama slušamo da je mršavost simbol zdravlja, dok se svaki višak kilograma automatski smatra rizikom za srce, šećer i pritisak. Ipak, najnovije dansko istraživanje donosi sasvim drugačiju sliku: preterana mršavost može biti opasnija po život od blage gojaznosti.

Ovi rezultati menjaju način na koji posmatramo „idealnu težinu“. Jer, ispostavlja se da broj na vagi nije presudan — već ravnoteža između telesne mase, zdravih navika i snage organizma.

Dansko istraživanje koje je uzdrmalo stara pravila

Naučnici iz Univerzitetske bolnice u Arhusu pratili su čak 85.761 osobu tokom pet godina. U tom periodu, preminulo je oko 8 odsto učesnika, odnosno 7.555 ljudi. Većinu su činile žene, prosečne starosti 66 godina na početku istraživanja.

Rezultati su bili iznenađujući:

osobe sa blago povišenim BMI (25–30) ili blagom gojaznošću (30–35) nisu imale veću smrtnost u odnosu na one sa „idealnim“ BMI između 22,5 i 25.

s druge strane, osobe sa BMI ispod 18,5 imale su 2,7 puta veći rizik od smrti.

Čak su i oni na donjoj granici normalne težine (BMI 18,5–20) imali dvostruko veći rizik, dok su oni sa BMI između 20 i 22,5 imali 27 odsto veće šanse da prerano umru.

Mršavost nije sinonim za zdravlje

Autorka istraživanja, dr Sigrid Bjerge Gribsholt, upozorava da preniska telesna težina može biti jednako opasna kao i gojaznost – ako ne i opasnija.

„Bolest, a ne sama mršavost, često povećava rizik od smrti, jer mnogi ljudi gube težinu usled skrivenih zdravstvenih problema“, objašnjava dr Gribsholt. „Ipak, kao i u ranijim studijama, vidimo da pothranjenost ostaje ozbiljan faktor rizika.“

Zanimljivo je da su osobe sa blago povećanim BMI imale gotovo iste izglede za dugovečnost kao i one sa „idealnom“ težinom. Tek kod gojaznosti drugog stepena (BMI 35–40) uočeno je povećanje smrtnosti za 23 odsto.

„Gojazan, ali u formi“ – kako je moguće?

Stručnjaci sve češće govore o fenomenu koji se opisuje kao „gojazan, ali u dobroj formi“. Iako zvuči kontradiktorno, nauka potvrđuje da osoba sa viškom kilograma može biti zdravija od one koja je premršava, ako ima dobar tonus mišića, redovno vežba i pravilno se hrani.

To potvrđuje i podatak da telesna masa sama po sebi nije dovoljna da odredi rizik za bolesti srca ili dijabetes. Ključni faktor je raspored masnoće u telu, a ne samo njen ukupni procenat.

Visceralna mast – tihi neprijatelj mršavih

Istraživači su otkrili da čak i mršave osobe mogu imati visok nivo visceralne masti – one koja se taloži duboko u telu, oko jetre, želuca i creva. Za razliku od „vidljive“ masti ispod kože, visceralna mast ubrzava starenje srca i krvnih sudova, što povećava rizik od srčanih bolesti i metaboličkog sindroma.

Zato se zdravlje ne meri samo obimom struka ili brojem kilograma, već i time kako je mast raspoređena. Kod muškaraca koji imaju masnoću uglavnom oko stomaka, srce brže stari. Kod žena, pak, mast raspoređena oko bokova i butina može čak imati zaštitni efekat na kardiovaskularni sistem, pokazalo je istraživanje.

Ravnoteža – ključ dugovečnosti

Zaključak naučnika je jasan:
ni preterana mršavost ni teška gojaznost nisu put do zdravlja i dugovečnosti.

Blaga gojaznost ne znači nužno kraći život, ali ni ekstremno nizak BMI nije znak savršenog zdravlja. Najbolji rezultati postignuti su kod osoba koje su održavale umerenu telesnu masu, bile fizički aktivne i imale uravnoteženu ishranu.

Drugim rečima, telo ne traži da budete „idealni“ – već da budete snažni, stabilni i u ravnoteži.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.