Pauli iz Hrvatske je kasno uspostavljena dijagnoza autoimune bolesti, a ovo je njena ispovest o teškoj borbi

Tridesetodvogodišnja umetnica iz Hrvatske, Paula Kraljević, govorila je u intervju za Super1, koji je vodila Marija Pajtak, o kvalitetu života ljudi sa psorijatičnim artritisom i endometriozom i kako, uprkos zakasneloj dijagnozi koja je donela nepovratna oštećenja, uspeva da iz dana u dan pronalazi snagu u svom talentu.

- Od pojave prvih simptoma do danas, moj se život preokrenuo naglavačke. Čitave dvadesete pamtim kao borbu za svoje zdravlje, ali i za svoju strast i samostalnost. Prve simptome počela sam osećati pre gotovo deset godina, ali im tada nisam pridavala pažnju. Završavala sam studije modnog dizajna u Milanu, i razmišljala o svojoj karijeri, izlazila, radila različite stvari i počela ozbiljnije slikati - započinje Paula svoju ispovest.

- Prvu sumnju na autoimunu bolest dobila sam u Nemačkoj. Kad sam se vratila u Hrvatsku, moje stanje se pogoršavalo iz meseca u mesec. Počela sam redovno odlaziti na preglede, tražiti odgovore, informisati se, davajući priliku alternativnim oblicima lečenja. Godinama doktori nisu uspostavljali dijagnozu, a samim time nisam se ni adekvatno lečila. Bolovi su počeli biti neizdrživi i uticati na svaki aspekt mog života i rada.

Paula navodi da se njen život deli na period pre i posle bolova i da se ne kaže bezveze da je zdravlje najbitnije.

- Život sa autoimunom bolesti traži od vas da joj se posvetite potpuno, presložite prioritete i odrastete preko noći.

Čekanje na dijagnozu napravilo je nepovratnu štetu na njenim zglobovima, ali i mentalnom zdravlju.

- Kada ne znaš odgovor i tražiš pomoć koju ne dobijaš, počinješ sumnjati u celi zdravstveni i moralni sistem.

Dijagnozu je uspostavio iskusan nemački reumatolog, nakon punih šest godina lečenja u Hrvatskoj.

- Lečenje u inostranstvu je jako skupo i na neki način zahteva preseljenje u stranu državu s obzirom na to da su kontrole, pregledi i nadzor bolesti gotovo pa svakodnevica.

Ljudi sa autoimunim bolestima se osećaju neshvaćeno, a upravo su zato svaka reč podrške i empatija jako bitni.

- Mentalno stanje mi se pogorša svaki put kada neko kaže "ali ona uopšte ne deluje bolesno".

- Moje klijentkinje, uz moju porodicu, najbolje znaju kako moja bolest može uticati na moj rad. Neretko moram otkazati termin zato što jednostavno ne mogu pokrenuti prste ili sam završila na hitnom prijemu radi bolova. Ja ne znam kako će sledeći dan izgledati.

- Za mene je na ovom putu najveća podrška moja porodica i najbliži prijatelji, koji sa mnom žive ovo stanje i bez njih bi moja borba bila nezamisliva. I naravno, tu je moj posao i moja umetnost.

(Ona.rs/Super1)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.