Nisam rekla sinu (14) da umire, izdahnuo mi je na rukama: Zbog reči iz njegovog dnevnika i dalje plače

Jedna od najvećih boli pogodila je Namratu Pandju kada joj je lekar saopštio da joj sin ima tumor na mozgu. Narednih 30 minuta provela je u suzama, a onda je izašla u bolnički hodnik i nabacila hrabar osmeh na lice. Iako je znala da njen sin Kušilu možda provodi poslednje mesece svog života, odlučila je da to zadrži za sebe.

Namrata se sa suprugom iz Indije preselila u London i tu stvorila porodicu. Kako ističe, bolest njihovog sina bio je najveći šok, ali je morala da ostane jaka zbog njega.

- Za jedan dan naš savršeni život se pretvorio u najveću katastrofu. To je poslednja vest sa kojom bi bilo koji roditelj želeo da se suoči - a neki roditelji se možda ne slažu sa nama – ali bilo je ispravno da mu to ne kažemo. Nismo želeli da izgubi nadu da će jednog dana odrasti i ostvariti svoj san da bude naučnik ili zoolog. Nismo želeli da prestane da živi svoj najbolji mogući život - rekla je ona.

Kušil je prvi put počeo da pokazuje znake da nešto nije u redu 2015. godine. Primetili su žimrenje na levom oku pa su njegovi roditelji pretpostavili da su mu jednostavno potrebne naočare i odveli su ga u lokalnu optičarsku radnju.

- Nikada nismo iskreno mislili da mu nije dobro. Mislim da smo počeli da brinemo kada smo odatle prebačeni u drugu bolnicu. Skeniranje je otkrilo da Kušil ima tumor na mozgu "veličine zrna graška" i da je bio kancerogeni. Moj suprug Baveš i ja smo bili prazni jer je doktor počeo da govori o činjenici da je neoperabila. Posle otprilike pola sata mislim nas je stiglo sve što smo čuli. Nismo otišli kod našeg sina, trebalo je, ali nismo.

Upravo sam izašla iz sobe i iskreno zaplakala, propisno zaplakala, jer sam znala da je to jedini put da ću imati vremena da plačem. Bukvalno smo plakali 30 minuta bez prestanka. Samo sam plakala i plakala i plakala - ispričala je hrabra mama za "The Sun".

Svaki dan živeli su kao da je poslednji

Kušilova dijagnoza je na kraju potvrđena u bolnici Univerzitetskog koledža u Londonu kao difuzni intrinzični pontinski gliom (DIPG). To je agresivan, brzo rastući tumor na mozgu koji se razvija u delu moždanog stabla koji se zove most. Nema leka, i nijedno dete ga nikada nije preživelo. Kušilu je ostavljeno šest do devet meseci života.

- Na kraju je imao sreće, preživeo je dve i po godine, a to je sve zbog njegove snage. Nije dozvolio da ga tumor spreči da uradi bilo šta što bi inače radio. Nije izostao ni dan u školi - rekla je ona.

Kušil je počeo da se leči da bi porodici kupio dodatno vreme, što je uključivalo radioterapiju. Ali nakon drugog kruga, njegovi roditelji su znali da mu nije preostalo dugo. Porodica je sastavila listu želja stvari koje je njihov sin oduvek želeo da uradi, kao što je odlazak na Planet Holivud i gledanje utakmice Mančester Junajteda iz direktorske lože Old Traforda. Takođe su leteli na Aljasku - negde gde je mladić oduvek sanjao da putuje.

- To je bilo najbolje putovanje koje smo ikada imali. On je odabrao destinaciju, a sve je to isplanirao unapred, šta god i gde god je hteo, išli smo. Od dana kada mu je dijagnostikovan, bukvalno smo živeli od sekunde jer nikada nismo znali da li ćemo imati drugi dan ili ne. Ne bi trebalo da postoji roditelj koji misli da treba nešto da uradi sada jer možda neće imati sledeći dan sa svojim detetom. Nažalost, to je bilo naše poslednje putovanje jer je do novembra 2016. počeo da šepa. Do tada je samo škiljio. Ali je propadao i propadao.

Došlo je do tačke da nije mogao da balansira. Morali biste da ga držite za ruke. Takođe, nije mogao da drži vrat, nije mogao da vidi i tada je potpuno počeo da gubi snagu - prisećala se majka.

Reči koje je dečak zapisao, bile su udarac koji je boli i dan-danas

Kušil je umro u naručju svojih roditelja kod kuće četvrtog septembra 2017. godine, u dobi od 14 godina. Namrata je kasnije pronašla njego dnevnik u ormaru u njegovoj spavaćoj sobi i otkrila da je sve vreme znao da umire. Jedan zapis nakon njegove dijagnoze u martu 2015. glasio je: „Od prvog dana znao sam posledice.

Namrata je tada shvatila da im sin nije rekao da zna, jer nije želeo da im više nanosi bol.

- Mislili smo da štitimo Kušila – ali on je zaista štitio nas.  Njegova strast za učenjem i radoznalost da svaki dan nauči nove stvari nikada nije izgubljena. Hteo je da uz to postane zoolog i naučnik. Imao je nešto mnogo znanja, a ne da bih ja mogla da zadržim bilo šta od toga, i živeo je potpuno ostvaren život – živeo je život 80-godišnjaka za 14 godina. Kušil je inspirisao sve kroz tihu, metodičnu, odlučnost koju je pokazivao svakog dana svog života.

Njegova pažnja na detalje, njegova duhovitost, njegova tvrdoglava volja da se poboljša i uspe; njegova ljubav prema nauci, muzici, fudbalu, umetnosti i svetu prirode.

Namrata i Baveš su od tada prikupili sredstva za dobrotvornu organizaciju za tumore na mozgu i njenu ovu božićnu kampanju Dajte nam vreme kako bi sprečili druge porodice da dožive istu bol.

(Ona.rs/TheSun)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.