Stručnjaci ponovo upozoravaju: Ovaj virus može pokrenuti još jednu PANDEMIJU

Nepažljivo postupanje sa virusom Mpok, poznat i kao majmunske boginje, moglo bi da ga pretvori u ozbiljnu globalnu zdravstvenu pretnju, upozoravaju britanski istraživači u časopisu "Nature Medicine". Iako je teško tačno predvideti razvoj situacije, sve je više pokazatelja koji ukazuju na visok rizik od epidemija, pa čak i pandemije.

Virus pokazuje sposobnost prenosa sa čoveka na čoveka, beleži se više nezavisnih izbijanja iz različitih virusnih grupa, a posebno zabrinjava visoka stopa prelaska sa životinja na ljude.

Prenos bliskim kontaktom

Trenutno cirkulišuće varijante Mpoka prenose se bliskim fizičkim kontaktom, naročito tokom seksualnih odnosa. Iako je infekcija još uvek koncentrisana u nekim afričkim zemljama, broj zaraženih raste i u drugim delovima sveta. U Berlinu je, recimo, do marta ove godine zabeleženo četiri puta više slučajeva nego u prethodne dve godine zajedno – ukupno 43.

"Za razliku od prošlih decenija, sada su intimni kontakti ključan put širenja", objašnjava Karlos Maluker de Motes sa Univerziteta u Sariju.

"Ova promena dovodi do dužih lanaca prenosa i trajnijih izbijanja.".  Simptomi uključuju osip, groznicu i bolove u mišićima, a kod dece i imunokompromitovanih osoba mogu se javiti teže forme bolesti.

Prema Malukeru de Motesu, Mpok bi trebalo da postane prioritet u globalnoj zdravstvenoj politici.

"Trenutno su dijagnostički alati ograničeni, a antivirusni tretmani gotovo da ne postoje. Hitno su potrebni bolji nadzor i lokalni kapaciteti za proizvodnju neophodnih sredstava – u suprotnom rizikujemo nove epidemije".

Virus, ističu istraživači, pokazuje genetske mutacije koje nastaju pod uticajem enzima u ljudskom telu. Te mutacije menjaju svojstva virusa i potencijalno mu omogućavaju bolju prilagođenost ljudima. Što duže virus kruži među ljudima, to je veća šansa da postane efikasniji u prenosu, kako upozorava Dejvid Uleta iz laboratorije CBR u Solsberiju.

Srodnost sa velikim boginjama

Mpok potiče iz zapadne i centralne Afrike i pripada porodici virusa kojoj je pripadao i uzročnik velikih boginja – jedne od najsmrtonosnijih bolesti u istoriji čovečanstva. Zahvaljujući globalnim kampanjama vakcinacije, svet je od 1980. oslobođen velikih boginja. Međutim, kako vakcine više nisu bile potrebne, imunitet protiv virusa Mpok (ranije poznatog kao majmunske boginje) oslabio je širom sveta.

Tokom poslednjih decenija beleži se sve veći broj prenosa sa životinja – glodara, majmuna – na ljude, ali i dalje širenje među ljudima. Prvi slučaj van Afrike otkriven je 2003. godine, a globalno izbijanje desilo se 2022. godine, sa žarištima u Evropi i Severnoj Americi.

Danas postoje četiri glavne grupe  virusa: 1a, 1b, 2a i 2b. Posebno zabrinjava prisustvo klada 1a i 1b u regionu Kinšase, što ukazuje na direktnu konkurenciju varijanti – motor evolucije i prilagođavanja virusa.

Istraživači upozoravaju da bi upravo virusi iz grupe 1 mogli izazvati novu, rašireniju epidemiju. Sa više klada koje se paralelno prenose među ljudima i velikim brojem zoonotskih slučajeva (posebno kod klade 1a), virusi se međusobno takmiče za dominaciju. Ta evolutivna konkurencija dodatno ubrzava njihovu prilagodbu ljudima.

Deca u fokusu rizika

Ključno pitanje za dalji tok epidemije jeste – hoće li virus pronaći način prenosa koji ne zahteva blizak kontakt, te da li će se proširiti na druge populacione grupe. Najveća zabrinutost trenutno se odnosi na decu.

"Stalni porast zoonotskih infekcija klade 1a u Demokratskoj Republici Kongo najviše pogađa decu. Ipak, za sada nema dokaza o održivom prenosu među decom", zaključuju stručnjaci, prenosi "Oe24.at".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.