Zašto deca u Srbiji nikad bolesnija: Strah od prljavštine može usporiti psihološki razvoj najmlađih

U mnogim zemljama, naročito skandinavskim, uobičajeno je da se deca igraju u blatu, u prljavštini. Jedna studija je pokazala da su deca u finskom vrtiću koja su se samo 28 dana igrala u blatu imala bolji imunitet. U čemu je tajna i da li je za decu zaista toliko zdravo i dobro da se prljaju u igri, u emisiji "Jutro" na TV Prva su govorili dr Saša Milićević i dečji psiholog Snežana Anđelić.

Na početku, psiholog Anđelić je istakla da jeza decu neophodno da se prljaju dok se igraju, koliko god se to nekim roditeljima ne sviđalo.

"Znate šta, to je neophodno čak, ne samo što je zdravo, to je neophodnost. O čemu se radi? Vi imate malo dete kome je potrebno iskustvo. Znači ono mora i da padne, i da se isprlja, i da dodirne. Znači mi smo, evo ja imam svoj vrtić 30 godina. Mi na primer radimo po Valdorf konceptu koji podrazumeva vodu, pesak, blato, pravljenje kolača od blata, znate ono što smo mi radili kao deca, i često nađem da su roditelji u šoku kad dete se vraća, pa znate, pa ne može, pa onda ga peru, pa ga sređuju... Taj strah od bakterija, taj strah od virusa, od bolesti je postao toliko intenzivan da bukvalno je dete čak preplavljeno roditeljskim strahovima i da roditelji ne mogu da se opuste. Često se pitam odakle to dolazi, odakle tolika anksioznost kod roditelja i znate ono da bude čisto, da bude ili ja sam prava majka kad mi je dete tip-top začešljano, sređeno, a niko se ne pita šta treba detetu. Šta je to što tom detetu treba? Znači ako dete, pogotovo čak i mala beba, ne puzi, ne prlja se, ne stavlja usta, ne uzima cuclu i sa poda i sve ostalo, ono će večito biti bolesno. Ja kažem, u Srbiji nikad veće bavljenje, intenzivnije bavljenje hranom, higijenom, dezinfekcija, stalno pranje ruku i nikad bolesnija deca".

Da je deci potrebno da se malo isprljaju saglasan je i pedijatar i alergolog dr Milićević.

"Znate, postoji ona stara izreka: 'Čistoća je pola zdravlja', ali onda druga polovina bi trebalo da bude prljaština. Mi ne možemo da izgradimo naše imunološko iskustvo, a deca naročito, ako nisu u kontaktu sa nečim. Znači, da bismo stvorili antitela, sem jedan deo koje dobijemo od mame, naravno, drugi deo dobijemo preko vakcina, ali moramo da imamo iskustvo neko da budemo u kontaktu sa nečim da bismo stvorili antitela. Ne možemo ih stvoriti ako nismo u kontaktu. Naravno da svi žele da sve bude čisto, da deca budu čista, obučena, slažem se sa time, ali jednostavno ne treba u tome preterivati. Ne možemo na taj način da detetu napravimo imunitet. Teoretski gledano, kada bi neko dete bilo potpuno izolovano, ono prvi put kad bi došlo u kontakt sa nekom bakterijom, ono bi se razbolelo. Dakle, dete mora da bude u kontaktu sa nečim da bi naš imunološki sistem mogao da stvara antitela. Ako to ne radi naš imunološki sistem, on se okreće onda prema nekim drugim stvarima, recimo prema alergijama. Dakle, on izgubi prosto svoju svrhu".

Prljavština važna i zbog alergija

Čini se da je poslednjih godina sve više dece koja pate od različitih alergija, a dr Milićević ističe da je prljanje važno i zbog alergija.

"Imunološki i alergijski sistem, to je isto, to je zapravo jedan isti sistem. I ako mi nemamo kontakt sa različitim bakterijama, naš sistem će početi da prepoznaje neke banalne stvari, polen drveta, ambroziju, mislim, šta može nama taj polen da naškodi. Ali naš imunološki sistem to shvata. Primećeno je, recimo, različita ispitivanja su pokazala, recimo, deca koja imaju parazite, što ne znači da treba da imaju gliste, oksijur i sarkarist, ali recimo, deca koja imaju parazite imaju manji stepen alergije. Zato što taj imunološki sistem se skoncentriše da ih drži pod kontrolom. Daleko od toga da ćemo tako da lečimo alergiju, damo detetu to pa se zarazi glistama. Ne. Ali jednostavno, mi smo takvi, mi smo deo životinjskog sveta. Ne treba pretarivati u tome, naravno, ne može dete da sedi, devojčica da sedi negde u nečem prljavom, dobiće nešto dole va*inalno, uretra je kratka, ili... Deca uvek mogu malo da se inficiraju, da naprave konjuktivitis, nešto tako. Svi smo mi to imali. Pravljenje sterilnih uslova, prvo, to je nemoguće ostvariti, a drugo, ne treba, a treće, može da napravi problem jer naš organizam će biti zbunjen gde je to na šta mi treba da reagujemo, da stvorimo antitela da bismo sledeći put mogli da zaštitimo organizam kada u nekom nezgodnom trenutku se desi da ta klica dođe".

Deci je neophodno iskustvo

Psiholog Snežana Anđelić kaže da roditeljima u našoj zemlji nije baš prihvatljivo da se deca, dok su u vrtiću, igraju u blatu. Takođe, dodaje da su naša deca jedino u igraonicama bosa, trče, jure, skaču, penju se.

"Mi zaboravljamo, i to je ono što ja stalno naglašavam, da je detetu neophodno iskustvo.Ono mora da padne. Znate, imam roditelje koji kažu, moje dete je palo, moje dete se povredilo. Pa naravno, ako nikad u životu nije palo, bukvalno njegov psihološki razvoj stagnira. Deca sazrevaju kroz iskustva. Ako mi njima uskratimo tu mogućnost da probaju da se popnu na penjalicu, da se penju na drvo, da se valjaju na podu, da se igraju u blatu, da su u pesku, mi njima uskraćujemo sazrevanje, uskraćujemo im iskustva. Iz toga imamo jako puno dece koja mentalno nisu dovoljno razvijena. Zašto? Zato što nije bilo pokreta. Mi idemo na engleski, matematiku, sve moguće te neke aktivnosti gde dete sedi i stalno uči. I imate dete od tri godine koje ide već na tri aktivnosti nedeljno. A šta u stvari šta treba detetu od tri godine? Samo pokret, trčanje, jurcanje, padanje, skakanje, jer to je ono što stimuliše i njegov psihološki razvoj. To je ono što stimuliše razvoj inteligencije. Znate, ne može dete samo mentalno, što mi kažemo, kognitivno da sedi i da uči, ono mora da ima pokret. I mislim da deca u predškolskom uzrastu do šeste godine, znate, to već prelazi u doba latencije, što mi zovemo, znači do šeste godine mora da ima jako puno pokreta".

Ona ističe da decu treba voditi napolje po različitim vremenskim uslovima, ali da se često susreće sa začuđenim komentarima ljudi kada decu vodi napolje po kiši.

"Ne padaju sekire, ljudi, ništa im neće biti, obuku se adekvatno. Ne postoji loše vreme, postoji samo loša garderoba".

(Ona.rs/Yumama)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.