Istina o kravljem mleku i da li je pogodno za bebe: Evo pre kog meseca ne bi smeli da ga dajete deci

Dragi roditelji, sigurna sam da su neki od vas već bili u dilemi zvanoj kravlje mleko, a neke ona tek čeka. Rad u apoteci mi je pokazao koliko su različiti stavovi i razmišljanja roditelja na ovu temu. Rado bih da razrešimo neke nedoumice.

Roditelji su često nesigurni kada treba početi sa kravljim mlekom, u kojoj količini ga treba davati detetu, šta ako je dete alergično i muče ih brojne druge dileme. Neki opet smatraju da je kravlje mleko izuzetno hranljivo i zdravo za bebu i da treba što pre početi sa njegovom upotrebom. Često se može čuti rečenica poput: Ja sam odrastao na kravljem mleku, pa šta meni fali. Bez obzira kojoj grupi pripadate – onima koji su oprezni ili onima koji u potpunosti veruju u vrednosti kravljeg mleka – nakon ovog teksta znaćete sve što je potrebno da donosite informisane odluke kada je u pitanju ishrana vašeg deteta.

Kada je pravo vreme za kravlje mleko

Najčešće dileme roditelja počinju oko šestog meseca života bebe, kada dolazi do prelaska na čvrstu hranu i kada se postavlja pitanje da li je vreme za kravlje mleko. Iako je praksa nekada bila da se prelazak na kravlje mleko desi upravo tada, danas znamo da to nije preporučljivo. U prvih godinu dana života najbolji izvor ishrane za bebu je majčino mleko. Ukoliko dojenje nije moguće, savetuje se upotreba adaptiranih mlečnih formula koje su po sastavu slične majčinom mleku.

Majčino mleko sadrži idealan odnos nutrijenata, enzima i antitela, dok kravlje mleko, iako hranljivo, nije prilagođeno potrebama novorođenčeta. Nutricionisti i pedijatri širom sveta preporučuju isključivo dojenje do šestog meseca, a zatim nastavak dojenja uz uvođenje nemlečnih obroka do kraja prve, pa i tokom druge godine života.

Zašto nije preporučljivo davati kravlje mleko pre prve godine

Kravlje mleko sadrži znatno više proteina nego majčino. Taj višak može predstavljati opterećenje za nezrele bubrege deteta. Osim toga, visok sadržaj natrijuma, kalijuma i fosfora može dodatno opteretiti organizam, dok manjak esencijalnih masnih kiselina, gvožđa, cinka, joda i vitamina A, D, E i C može imati negativan uticaj na rast i razvoj, posebno mozga i nervnog sistema.

Kravlje mleko nema dovoljno gvožđa i njegovo konzumiranje može povećati rizik od anemije. Takođe, veliki mlečni proteini imaju visok alergijski potencijal. Ako jedan ili oba roditelja imaju alergiju na kravlje mleko, šanse da je dete razvije su značajno veće.

Prednosti adaptiranih mlečnih formula

Ukoliko beba ne može da sisa, adaptirane mlečne formule su najbolja zamena. One imaju prilagođen proteinski sastav, dodatke gvožđa, esencijalne masne kiseline i druge mikronutrijente koji su neophodni za pravilan razvoj. Mnoge formule sadrže i probiotike koji doprinose zdravlju crevne flore, a poznato je da zdrava creva igraju veliku ulogu u prevenciji alergija. Kod dece iz porodica sa istorijom alergija preporučuju se specijalne hipoalergene formule.

Kada i kako uvesti kravlje mleko u ishranu deteta

Kravlje mleko se može uvesti u ishranu deteta nakon što napuni godinu dana, ali isključivo u obliku punomasnog mleka. Deci u ovom uzrastu su potrebne esencijalne masne kiseline koje punomasno mleko sadrži. Mleko sa smanjenim udelom masti nije preporučljivo do druge godine života.

Preporučena dnevna količina mleka i mlečnih proizvoda u drugoj godini života iznosi od 500 do 700 mililitara. Važno je ne preterivati, jer prekomerna količina mleka može smanjiti apetit za drugu hranu, naročito onu bogatu gvožđem i drugim važnim nutrijentima.

Uvođenje mleka treba da bude postepeno, uz praćenje reakcija deteta. Ako se pojave znaci alergije, osip, proliv ili problemi sa disanjem, neophodno je obratiti se pedijatru.

Kupovno ili domaće mleko – šta odabrati

Roditelji se često dvoume između kupovnog i domaćeg mleka. Oba mogu biti kvalitetna, ali ključno je obratiti pažnju na higijenske uslove i način termičke obrade.

Kratkotrajno mleko je pasterizovano i ima kraći rok trajanja. Preporučuje se da se koristi istog dana kada je otvoreno i da se čuva u frižideru na stabilnoj temperaturi. Dugotrajno mleko je sterilizovano i ima duži rok trajanja, ali ga nakon otvaranja takođe treba čuvati u frižideru.

Domaće mleko mora biti kuvano, bez izuzetka. Veliki je rizik od infekcija usled loših higijenskih uslova tokom muže, transporta i čuvanja. Takođe, kod domaćeg mleka ne znamo tačan sastav, ni da li je životinja lečena antibioticima, što može uticati na kvalitet mleka.

Kravlje mleko kao deo uravnotežene ishrane

Nakon navršene prve godine, kravlje mleko može postati koristan deo ishrane deteta. Pored kalcijuma, bogato je i magnezijumom i vitaminom A, koji su važni za zdravlje kostiju i zuba. Ipak, mleko ne treba da bude jedini izvor nutrijenata. Potrebno je obezbediti raznovrsnu ishranu koja uključuje žitarice, povrće, voće, meso, jaja i mahunarke.

U drugoj godini života mleko je važna, ali ne i najvažnija namirnica. Roditelji treba da se trude da dete dobija raznovrsne obroke i da se mleko ne koristi kao zamena za obroke.

Kravlje mleko nije preporučljivo za bebe mlađe od godinu dana zbog rizika koje nosi sa sobom – preopterećenja bubrega, mogućih alergija, anemije i nedostatka ključnih nutrijenata. Do prve godine najbolji izbor su majčino mleko ili adaptirane mlečne formule. Nakon prvog rođendana, kravlje mleko se može uvesti, ali pažljivo, umerenim količinama i uz obaveznu termičku obradu. Bilo da birate kupovno ili domaće mleko, najvažnije je da budete informisani i pažljivo pratite potrebe i reakcije svog deteta.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.