Godinama je spas tražila na dnu flaše, a onda je saznala da je sve povezano sa njenim zdravljem!

Lejli Maskel, bivša manekenka i stručnjakinja za pravo, godinama je živela u borbi sa lošim mentalnim zdravljem i ozbiljnom socijalnom anksioznošću. Iako je imala uspešnu karijeru, njen život nije bio onakav kakvim je želela da ga vidi. Tek sa 30 godina je otkrila da njeno stanje nije nešto što može da ispravi samo voljom – bila je neurodivergentna.

Mentalni problemi i nesvesno traženje izlaza kroz alkohol

Lejli je, kako kaže, od svoje 16. godine imala problem sa socijalizacijom. Bilo joj je veoma teško da se uklopi u društvo i da uspostavi normalne odnose. Da bi se nosila sa tim, pribegavala je alkoholu. "Ako bih morala da se nađem sa nekim, uvek bi u tom društvu bilo tequile", priznaje Lejli. Alkohol joj je davao prividnu sigurnost u trenucima kada je morala da komunicira sa ljudima.

Neurodivergencija: Kada je shvatila šta se dešava sa njom

Lejli je tek u svojim 30-im godinama saznala da je u pitanju neurodivergencija. Godinama je nosila nesvesno teret autizma i ADHD-a, dva stanja koja su oblikovala njen život od detinjstva, ali nisu bila dijagnostikovana dok nije imala 31 godinu. Otkriće je bilo olakšanje, jer su se mnogi delovi njenog života konačno povezali. "Moj autistični deo mozga stalno je pokušavao da shvati pravila i da se uklopi, dok je drugi deo, onaj sa ADHD-om, želeo da ih krši i menja", objašnjava Lejli. Ova unutrašnja borba joj je oduzimala mnogo energije.

Kako je neurodivergencija oblikovala njenu karijeru

Lejli je počela da se bavi manekenstvom sa samo 13 godina i brzo se popela na sam vrh. Pojavljivala se u magazinima kao što su Vogue i I-D, ali unatoč spoljašnjem uspehu, nije bila srećna. Nije znala kako da se nosi sa zahtevima industrije, a njeno neurodivergentno stanje joj je onemogućavalo da kaže "ne" i stavi sebe na prvo mesto. Iako je radila u modnoj industriji, osećala je da se nikada nije uklapala. "I bila sam tražena da smršam, a to je bilo užasno. Nikada nisam želela da budem manekenka, ali nisam mogla da se oslobodim te karijere", seća se Lejli.

Prvi simptomi koji su je doveli do dijagnoze

Nakon godina iscrpljujuće borbe sa anksioznošću, Lejli je shvatila da nije samo "nezadovoljna" – njeni problemi su duboko ukorenjeni u neurodivergenciji. "Kada sam saznala za ADHD, stvari su počele da se uklapaju. Ali sve do 31. godine nisam shvatila da imam i autizam", kaže Lejli. Tek nakon dijagnoze, život joj je počeo da ima smisla. Počela je da uzima lekove, a kasnije je napisala knjigu ADHD: A-Z, u kojoj je obradila svoj put ka razumevanju neurodivergencije.

Okrenula se pisanju da pomogne drugima

Lejli je odlučila da napiše knjigu Blooming Differently, kako bi pomogla ljudima koji se suočavaju sa sličnim izazovima. U njoj, ona deli svoje iskustvo i daje savete o tome kako živeti sa neurodivergencijom. Njena poruka je jasna: "Raditi na svom neurodivergentnom stanju ne znači da ste slomljeni. Razumevanje svog mozga može vam pomoći da prestanete da se kudiš i osećate kao da ne pripadate svetu", objašnjava Lejli.

Oslobođenje kroz samo-prihvatanje i promene u životu

Danas, Lejli je prestala da pije alkohol i počela da se bavi jogom. Iako su odnosi i prijateljstva još uvek izazov za nju, ona je na dobrom putu ka većem prihvatanju sebe. "Ljudi sa ADHD-om i autizmom često su ti koji bivaju izabrani, a ne koji biraju ljude. Naučila sam da tražim od svojih prijatelja samo jedno – da budu ljubazni i da me prihvate", zaključuje Lejli.

(Ona.rs/Mirror)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.