Izgubila sam oko sa 2 godine, ništa nije moglo da pripremi roditelje na to: Borba koja je promenila živote

Razne teške situacije mogu da zbliže porodicu, baš kao što su neke zdravstvene stvari. Tako je jedna majka primetila promenu odnosno simptom kod svog deteta - i to kod očiju.

Ovo je priča devojke Keti Boana Dejvis koja je izgubila oko.

"Kada sam imala samo dve i po godine, moj život, kao i život moje porodice, iz korena se promenio. Moja mama je prvi put primetila nešto neobično u mom oku, što je na kraju dovelo do dijagnoze retinoblastoma, retkog i agresivnog oblika raka oka. Taj trenutak bio je početak jednog izazovnog i neizvesnog puta, kroz koji su moji roditelji morali da se bore za mene, a ja da naučim da živim sa posledicama bolesti.

Dijagnostikovan mi je unilateralni retinoblastom (rak oka u jednom oku) sa dve i po godine, nakon što je moja mama primetila beli sjaj u mom desnom oku. Uputili su nas u bolnicu u Londonu i lekari su želeli da odmah ostanemo tamo kako bi mi uklonili oko i tako se rešili raka, ali su roditelji odlučili da me odvedu kući da vide porodicu pre nego što me sačeka operacija.

Roditelji su bili nespremni

Pošto su moji roditelji bili veoma mladi kad sam dijagnostikovan, to je, kao što možete zamisliti, bio ogroman šok za njih i za celu porodicu. Nisu očekivali da će proći kroz nešto tako sa dvogodišnjom i po ćerkom - nijedan roditelj ili porodica to ne bi želeli. Ništa vas ne može pripremiti da se suočite sa tako traumatičnim iskustvom, a nije se završilo na jednoj stvari - operacija.

Kada sam bila mlađa, roditelji su me čak morali pridržavati tokom poseta oftalmolozima. Često sam se skrivala kad je došlo vreme da mi izvade i očiste protetičko oko i pregledaju duplju oka, što je bilo traumatično i neprijatno. Ovo može biti veoma teško za dete ili bilo koga: taj osećaj da ti 'nedostaje deo tela' na po 10 do 15 minuta ili duže. Jednostavno nije prijatno. Odrasla sam i naučila da razumem da su roditelji to učinili za mene i da mi je spasilo život kada su mi uklonili oko i zamenili ga protetičkim.

I sada, ne bih ništa menjala. Za mene jedno oko funkcioniše kao dva, i ne primećujem nikakvu razliku jer ga imam od malena", glasi priča ove devojke.

Ona je nažalost izgubila desno oko, ali to ju je oblikovalo u osobu koja je danas: ponosna žena od 25 godina koja želi da pomogne drugima i podigne svest o ovom stanju kroz društvene mreže.

Rak oka

"Iako rak oka ima stopu preživljavanja od 98%, iskustvo i dalje može biti izuzetno teško. Za one koji su u remisiji, strah od ponovnog pojavljivanja raka oka može i dalje snažno opterećivati um, kao i strah od drugih karcinoma kako odrastaju.

Zato je izuzetno važno normalizovati razgovore o raku i njegovom uticaju na mentalno zdravlje. Jer iako ja nisam dozvolila da mi protetičko oko bude prepreka, znam da mnoge osobe duboko pogađa rak, i zato je pravilna podrška mentalnom zdravlju ključna", kaže ona.

(Ona.rs/Express)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.