Fitnes jutjuber probao prvu dijetu iz 1865: Koliko se uklapa u aktuelne trendove i da li bi prošla i danas?

U eri kada Instagram vrvi od keto, paleo i low-carb planova ishrane, malo ko zna da prva dijeta za mršavljenje datira još iz 19. veka. Osmislio ju je londonski pogrebnik Vilijam Banting, čovek koji je tvrdio da je smršao neverovatnih 24 kilograma i izgubio više od 30 centimetara u struku zahvaljujući svom režimu. Danas, kada se borba sa kilogramima vodi na globalnom nivou, jedno pitanje se nameće: da li dijeta stara 160 godina i dalje ima smisla u modernom svetu?

Vilijam Banting – čovek koji je izmislio dijetu

Banting je 1862. godine imao 64 godine, 92 kilograma na visinu od 165 cm i BMI od 33,6 – što ga je svrstalo u gojaznost. Posle decenija neuspešnih pokušaja da smrša, odlučio je da se odrekne hleba, mleka, šećera, krompira i piva i da ishranu bazira na mesu, povrću bez skroba i voću.

Rezultat ga je toliko oduševio da je 1865. objavio knjižicu „Pismo o gojaznosti“, koja se smatra prvim vodičem za mršavljenje u istoriji.

Kako izgleda Bantingova dijeta u praksi?

Jedan fitnes jutjuber, Vilijam Tenison, odlučio je da je testira – i to u 21. veku. Njegov dan je počeo napitkom nazvanim „korektivni cordial“, mešavinom kupina, šećera, začina i – brendija.
„Ukus kao Božić, ali nisam siguran da je ovo baš zdravo kao što su mislili u 19. veku“, našalio se on.

Za doručak ga je čekalo meso – ovčetina ili riba, čaj bez mleka i šećera, i komadić suvog tosta. Ni traga od peciva, žitarica ili mlečnih proizvoda.

U glavnom obroku dana, takozvanoj „dinner“, Banting je preporučivao ribu (osim lososa), meso (osim svinjetine), povrće bez krompira, komad suvog tosta i – dva do tri čaše vina. Da, alkohol je bio redovan deo dijete.

Šta kažu moderni stručnjaci?

Savremeni nutricionisti Bantingovu dijetu nazivaju pretečom keto režima – vrlo malo ugljenih hidrata, dosta proteina i masti. To objašnjava zašto je brzo gubio kilograme: telo prelazi na korišćenje masti kao glavnog izvora energije.

Međutim, današnji lekari upozoravaju da previše alkohola i potpuno isključivanje ugljenih hidrata može biti rizično. Trenerka Natalija Aleksejenko napominje da restriktivne dijete daju brze, ali kratkotrajne rezultate. „Ljudi obično izgube na težini, ali i mišićnu masu, što vodi do onog efekta ‘skinny fat’ – mršavog, ali bez tonusa“, ističe ona.

Šta smo naučili iz dijete stare 160 godina?

Na kraju dana, Tenison je izračunao da je uneo 1.714 kalorija, sa vrlo malo ugljenih hidrata i puno proteina. Iako se osećao sitije nego što je očekivao, alkohol ga je činio pospanim i iscrpljenim.

Nutricionistkinja Laura Čipulo podseća da i danas možemo naučiti ponešto od Bantinga: jesti što manje prerađene hrane i birati jednostavne namirnice. Ali, kako kaže, „dijeta iz 19. veka danas ne bi prošla – ne zbog kalorija, već zbog nedostatka balansa“.

Bantingova dijeta pokazuje koliko se svet borio sa gojaznošću još u 19. veku. Iako neke od njenih osnova i danas važe (više proteina, manje šećera), jasno je da savremena nauka stavlja akcenat na balans, personalizovan pristup i zdrav odnos prema hrani – bez preterivanja i rigidnih pravila.

(Ona.rs / Daily Mail)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.