"Moj sin jede zidove svoje sobe": Očajna majka traži spas za svoje dete sa retkim poremećajem

Zamislite da živite u stalnom strahu da će vaše dete, umesto hrane,pojesti nešto što može da ga ugrozi – pesak, blato, tepih, pa čak i zidove spavaće sobe. Upravo to je svakodnevna realnost mlade majke koja je svoje dete, iz očaja i nemoći, morala da nazove „Wreck it Ralph“.

Leig Marfi (29) iz  Škotske, svakog dana prolazi kroz borbu koja iscrpljuje i telo i dušu. Njen šestogodišnji sin Steven boluje od teškog oblika autizma i poremećaja ishrane poznatog kao pika, koji izaziva nekontrolisane porive za konzumiranjem nejestivih stvari. Njihov porodični dom odavno više nije utočište – već poprište neprestane borbe da dete ostane bezbedno.

Zidovi puni rupa i kablovi koji vire

Stevenova soba danas je ogoljena do te mere da u njoj postoji samo dušek. Sve ostalo je uklonjeno jer dečak uništava ili jede šta god mu padne pod ruku. Najnovija opsesija – ljuštenje maltera i gipsa sa zidova i žvakanje komada koji otkrivaju električne kablove.

„Uđem u sobu i vidim žice koje vise iz zida. To je horor. On je toliko snažan da me u sekundi obori na pod. Ne postoji sigurno mesto za njega“, kaže majka Leig.

Dijagnoza koja je stigla prekasno

Iako je baka Lesli još kada je Steven imao godinu dana primetila prve znakove autizma, porodica je morala da čeka godinama na zvaničnu dijagnozu. Tek u maju 2025. lekari su potvrdili – autizam, intelektualne teškoće i pika.

Do tada je dečak već razvijao navike koje roditeljima dižu kosu na glavi: jedenje zemlje, peska, pa čak i sopstvenog izmeta.

Život pod stalnim stresom

Leigh je morala da napusti posao kliničkog asistenta kako bi se potpuno posvetila sinu. Danas je ona njegov 24-časovni čuvar, jer dečak nema svest o opasnosti.

Njegova dnevna rutina iscrpljuje celu porodicu. Odlazi u specijalizovanu školu od 9 do 15 sati, ali i tada majka ne može da se opusti. Kod kuće, svaki predmet mora da bude pod ključem. Noći su posebna muka – Steven može da zaspi u devet, ali da se probudi u jedan ujutru i da ne zaspi do sledeće večeri.

Očajnička molba za bezbedan dom

Porodica već tri godine moli opštinu da im obezbedi prilagođenu kuću. Trenutno žive u privatnom zakupu i ne smeju da prave nikakve izmene. Ono što im je potrebno jeste dom sa:

• podstavljenim zidovima,
• posebnom ventilacijom,
• mokrim čvorom prilagođenim deci sa posebnim potrebama,
• i mogućnošću da Steven bude bezbedan i noću, kada roditelji konačno mogu da odahnu.

„Samo želim da znam da je njegova soba sigurna i da mogu da spavam bar jednu noć mirno. Već šest godina živim bez predaha“, priznaje Leig.

Ljubav koja ne prestaje, uprkos svemu

Iako im život liči na konstantnu borbu, majka dodaje da Steven ostaje dete puno osmeha i ljubavi. „On je srećan čak i kad pravi haos. To je moj mali dečko i ne bih ga menjala ni za šta.“

Šta je pika?

Pika je poremećaj ishrane kod kog osoba oseća poriv da jede nejestive predmete – od zemlje i papira, do plastike ili metala. Najčešće se javlja kod dece sa autizmom ili intelektualnim teškoćama. Problem je što unos takvih materijala može izazvati trovanja, povrede organa, infekcije ili gušenje. Stručnjaci naglašavaju da je bezbedno okruženje i stalni nadzor ključan deo brige, dok se terapija usmerava na razumevanje uzroka i smanjenje poriva.

Borba se nastavlja

Iz opštine kažu da razumeju situaciju i da su u kontaktu sa partnerima iz stambenih udruženja, ali da je broj prilagođenih kuća mali.

Porodica, međutim, ne odustaje – pokrenuli su i peticiju za prikupljanje podrške, jer veruju da će javnost i glasovi građana ubrzati proces.

(Ona.rs / Mirror)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.