"Dijete su biznis od 72 milijarde“: Nutricionistkinja Maja Babić otkriva zašto većina režima ne funkcioniše

Dijete su, baš kao i moda – stalno u trendu. Jedne se vraćaju, druge nestaju, a treće dobijaju novo ime i novo pakovanje. Međutim, kako objašnjava nutricionistkinja Maja Babić u intervjuu koji možete pogledati na našem You Tube kanalu, razlog zbog kog dijete nikada ne izlaze iz fokusa nije samo želja za zdravim telom, već i – ogroman novac koji stoji iza njih.

„Industrija dijeta vredi preko 72 milijarde dolara, i potpuno je jasno zašto su uvek aktuelne. Ljudi žele brze rezultate, a proizvođači im to i nude – čak i ako pri tom zanemaruju činjenice o rizicima koje takve dijete nose“, kaže Maja.

Marketing jači od nauke

Jedno američko istraživanje pokazalo je da čak dve trećine tvrdnji u knjizi o popularnoj South Beach dijeti nije naučno utemeljeno. „To su sve dobro osmišljeni marketinški trikovi“, objašnjava Babić. „Čak su i velike kompanije poput Weight Watchers-a priznale da njihov poslovni model funkcioniše zahvaljujući onima koji se uvek iznova vraćaju dijetama. Samo 16% korisnika zadrži postignutu težinu, dok ostali ponovo kreću ispočetka – i upravo od njih te firme žive.“

Ono što najviše zabrinjava jeste oscilacija težine. „Imala sam klijentkinju koja svake godine smrša 25 kilograma, a zatim se ugoji 30. Kad sam je pitala zašto, rekla je da joj je to zabavno. Ljudi zaboravljaju koliko takve promene iscrpljuju organizam“, upozorava nutricionistkinja.

Veganstvo nije dijeta, a ni svaka biljna ishrana nije zdrava

Maja pravi jasnu razliku između veganstva i plant-based ishrane. „Veganstvo ne potiče iz dijetne industrije, već iz etičkih razloga – iz saosećanja prema životinjama. Međutim, danas se taj pojam često zloupotrebljava i poistovećuje s plant-based režimom, koji je zapravo medicinski utemeljen i bazira se na naučnim dokazima o uticaju biljaka na prevenciju i lečenje bolesti.“

Ona upozorava da vega(n) hrana ne mora nužno biti zdrava. „I Oreo keks i čips su veganski proizvodi. Čak i ‘biljne pljeskavice’ često sadrže i do 70% masti, vrlo malo proteina i gotovo nikakve nutritivne vrednosti“, kaže Babić.

Intermittent fasting – korisna praksa ili rizik za zdravlje?

Popularni režim intermittent fasting (periodično gladovanje) nastao je iz potrebe za prevencijom bolesti. Postoje različite varijante – od „pet-dva“ dijete (pet dana se jede normalno, a dva dana posti), do popularne 16:8 verzije.

„Iako postoje studije koje ukazuju na pozitivne efekte posta, većina je rađena na životinjama“, objašnjava Maja. „Kod ljudi se pokazalo da može pomoći kod dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti, ali i da može imati neželjene posledice – poput smanjenja funkcije jajnika. Fasting nije režim koji bi trebalo da postane način života.“

Posebno ga ne preporučuje sportistima, deci, starijim osobama i ženama u menopauzi, jer smanjen unos kalorija negativno utiče na kosti i metabolizam. „U danima kada ne jedete, nemoguće je održavati fizičku aktivnost, a upravo je pokret najvažniji za zdravlje“, dodaje ona.

Detoks – mit o sokićima

Jedna od najpopularnijih „dijeta“ poslednjih godina je detoks. Babić objašnjava da detoks ima smisla samo ako organizam sam ne obavlja prirodnu detoksikaciju, u čemu glavnu ulogu imaju jetra, bubrezi, pluća i koža.

„Sokići koje pijemo danima ne izbacuju toksine, već vodu. Rezultat je trenutni, ali varljiv. Mišići slabe, a šećer u krvi skače zbog previše voća“, kaže ona.

Umesto toga, savetuje detoks hranom – uz namirnice bogate vlaknima, uz dodatne metode poput saune ili klizme, i obavezno pod nadzorom stručnjaka.

Low carb, keto i paleo dijete – stare priče pod novim imenom

„Low carb dijete su sada globalni trend, ali one postoje decenijama. Imali smo Atkinsovu dijetu, zatim South Beach, a sada keto“, kaže Babić.

Osnova keto dijete je unos samo 5% ugljenih hidrata, dok 75% energije dolazi iz masti. „To je ogroman rizik za zdravlje, jer naš organizam prirodno koristi 40% energije iz ugljenih hidrata. Keto dijeta je prvobitno osmišljena za lečenje epilepsije, ali nije bezbedna za dugoročno sprovođenje. Nauka upozorava da prevelik unos mesa povećava rizik od srčanih bolesti i smrtnosti.“

Ako se ipak sprovodi uz biljne izvore masti i proteina, rezultati su bolji – niži holesterol i bolji metabolizam. „Ali meso nije neophodno svaki dan. Dovoljno je onoliko koliko stane u vaš dlan“, savetuje Maja.

Eliminacione dijete i personalizovana ishrana – novi pravci

Eliminacione dijete, objašnjava Babić, koriste se u medicinske svrhe – da se otkriju alergije i intolerancije. „Važno je da ih ne sprovodite na svoju ruku. Obično se određene namirnice izbacuju na mesec dana, pa se postepeno vraćaju kako bi se videlo na šta organizam reaguje.“

Kada je reč o najnovijem trendu – personalizovanoj ishrani, Maja kaže da se plan pravi na osnovu genetike, mikrobioma i načina života. „Ipak, istraživanja su pokazala da genetika nije presudna. Čak i blizanci različito reaguju na iste namirnice. Najveći uticaj imaju san, stres i fizička aktivnost“, navodi ona.

Zdrav život – najbolja „dijeta“

„Sve se svodi na lifestyle medicinu“, zaključuje Maja. „Šest stubova zdravlja su kvalitetna ishrana, fizička aktivnost, san, kontrola stresa, izbegavanje rizičnih supstanci i emocionalna ravnoteža.“

Preporučuje umerenu fizičku aktivnost, dovoljno sna (7–8 sati), plant-based ishranu uz male količine mesa (80–120 grama), i umerenu konzumaciju alkohola.

„Za žene je dozvoljena jedna čaša vina dnevno, za muškarce dve. I ne – ne možete svih sedam popiti u subotu“, kroz smeh dodaje Maja.

A ceo intervju sa Majom možete pogledati linku ispod:

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.