Ako često pijete antibiotik i imate problem sa crevima, fali vam ovaj vitamin: Osip i nervoza su prvi simptomi

Biotin, poznat i kao vitamin B7 ili vitamin H, pripada grupi B vitamina i ima ključnu ulogu u pretvaranju hrane u energiju. Učestvuje u razgradnji masti, ugljenih hidrata i proteina, pomaže u stvaranju masnih kiselina i glukoze i podržava normalno funkcionisanje nervnog sistema. Upravo zbog uticaja na kožu, kosu i nokte, često se dovodi u vezu sa lepotom i negom.

Prirodno se nalazi u jajima, jetri, lososu, orašastim plodovima i slatkom krompiru, a iako se često koristi kao suplement, njegov pravi efekat zavisi od toga da li u organizmu zaista postoji manjak.

U nastavku objašnjavamo sve što treba da znate o biotinu - od njegove uloge u telu do toga kada ima smisla uzimati ga kao dodatak ishrani.

Uloga i funkcije biotina u organizmu

Biotin je vitamin koji telo koristi svakodnevno, iako ga najčešće primetimo tek kada nešto ne funkcioniše kako treba. Njegova osnovna uloga je da pomaže enzimima uključenim u ključne metaboličke procese. Bez biotina, organizam ne može efikasno da koristi energiju iz hrane, niti da održava zdravlje kože, kose i nervnog sistema.

Biotin i stvaranje energije

Biotin je neophodan za enzime koji razgrađuju:

• ugljene hidrate
• masti
• proteine

Zahvaljujući tim procesima, hrana koju unosimo pretvara se u energiju potrebnu za rad ćelija, posebno mozga i mišića. Biotin učestvuje u stvaranju glukoze i masnih kiselina - glavnih „goriva“ organizma.

Metabolizam masti

Jedna od najvažnijih uloga biotina je sinteza masnih kiselina. One nisu samo telesna mast - masne kiseline su:

• sastavni deo ćelijskih membrana
• važne za hormonsku ravnotežu
• neophodne za normalno funkcionisanje nervnog sistema

Kada biotina nema dovoljno, ovi procesi mogu biti usporeni.

Metabolizam proteina i aminokiselina

Biotin učestvuje u obradi određenih aminokiselina iz proteina, što omogućava telu da:

• pravilno koristi proteine iz hrane
• obnavlja tkiva
• održava mišićnu masu i druge strukture

Podrška nervnom sistemu

Zbog svoje uloge u energetskom metabolizmu i izgradnji ćelijskih membrana, biotin indirektno utiče na zdravlje nervnog sistema. Nervne ćelije imaju veliku potrebu za energijom, pa dugotrajan manjak biotina može doprineti neurološkim simptomima.

Zdravlje kože, kose i noktiju

Koža, kosa i nokti se brzo obnavljaju i među prvima pokazuju znake problema kada biotina nema dovoljno. Tada se mogu javiti:

• suva i iritirana koža
• proređivanje i opadanje kose
• lomljivi nokti

Važno je naglasiti da se ovi simptomi uglavnom javljaju kod stvarnog nedostatka biotina, koji je kod zdravih osoba relativno redak.

Izvori biotina u ishrani

Kod većine ljudi, raznovrsna ishrana je dovoljna da zadovolji potrebe za biotinom.

Životinjski izvori

Najbogatiji izvori biotina su namirnice životinjskog porekla:

• džigerica i druge iznutrice
• jaja (žumance)
• riba i meso
• mlečni proizvodi

Važna napomena: sirova belanca sadrže protein avidin, koji se vezuje za biotin i sprečava njegovu apsorpciju. Termičkom obradom avidin se razgrađuje, pa se biotin iz kuvanih ili pečenih jaja normalno koristi u organizmu.

Biljni izvori

Biljna hrana sadrži manje količine biotina, ali može značajno doprineti dnevnom unosu:

• orašasti plodovi i semenke
• slatki krompir
• spanać i brokoli
• ovsene pahuljice i integralne žitarice
• banane

Kombinacija više biljnih izvora tokom dana može biti sasvim dovoljna.

Koliko biotina nam je zaista potrebno?

Za biotin ne postoji klasična preporučena dnevna doza (RDA), već takozvani adekvatan unos (AI) – količina za koju se smatra da zadovoljava potrebe zdravih ljudi.

• odraslima je u proseku dovoljno 30 mcg dnevno
• tokom dojenja potrebe su veće
• trudnoća ne zahteva značajno veći unos

Simptomi nedostatka biotina

Nedostatak biotina je redak, ali se može javiti kod određenih grupa:

• osoba sa naslednim poremećajem metabolizma biotina
• onih koji dugo koriste antibiotike ili antiepileptike
• osoba sa bolestima creva
• trudnica
• osoba koje često konzumiraju alkohol

Simptomi se razvijaju postepeno i uključuju:

• pojačano opadanje kose
• crven, perutav osip oko očiju, nosa i usta
• lomljive nokte
• neurološke tegobe poput umora, depresije i trnjenja

Uvođenjem biotina, simptomi se u većini slučajeva povlače.

Suplementacija biotinom - da ili ne?

Biotin iz suplemenata se veoma dobro apsorbuje. Kod zdravih odraslih osoba, uobičajene preventivne doze su 30–100 mcg dnevno.

Suplementacija ima najviše smisla kada postoji:

• potvrđen manjak
• povećana potreba (stres, trudnoća, oporavak)
• nedovoljan unos ishranom

Važno je naglasiti da suplementi ne mogu zameniti raznovrsnu i uravnoteženu ishranu.

Biotin i kosa: šta realno može da uradi?

Biotin učestvuje u procesima povezanim sa keratinom – osnovnim proteinom kose, noktiju i kože. Zato može doprineti:

• jačoj i otpornijoj kosi
• manjem lomljenju vlasi
• boljem kvalitetu kose

Najbolji efekti primećuju se kod osoba koje imaju nizak ili granično nizak nivo biotina. Rezultati ne dolaze preko noći, prvi znaci poboljšanja obično se vide nakon nekoliko nedelja, a izraženiji efekti posle 2-3 meseca.

Najčešća pitanja o biotinu

Da li je biotin isto što i vitamin B12?

Ne. Biotin je vitamin B7, dok je B12 potpuno drugačiji vitamin sa drugom ulogom.

Da li biotin ima neželjene efekte?

Retko. U visokim dozama može uticati na rezultate nekih laboratorijskih analiza.

Da li su dva jaja dnevno dovoljan izvor biotina?

Kod većine ljudi – da. Kuvana jaja su dobar i praktičan izvor.

Koliko biotina treba za rast kose?

Oko 30 mcg dnevno je dovoljno za većinu odraslih, osim ako ne postoji manjak.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.