Nizak nivo ovog vitamina povećava rizik od infekcija i komplikacija kovida: Čak ga ni u hrani nema dovoljno

Da li vam se čini da ste stalno prehlađeni? Da li vas virus „lovi“ iznova i iznova, dok ljudi oko vas ostaju zdravi? Ako vam je ovo poznato, odgovor bi mogao da se krije u vitaminu D.

Vitamin D nije važan samo za kosti, kako se često misli. On ima ključnu ulogu i u funkcionisanju imunog sistema. Dobijamo ga iz hrane, sunčeve svetlosti i suplemenata, ali u savremenom načinu života, hrana i sunce uglavnom nisu dovoljni da obezbede optimalne količine.

„Vitamin D je jedan od glavnih regulatora imunog sistema“, objašnjava dr Majkl Holik, profesor medicine na Univerzitetu u Bostonu. Prema njegovim rečima, ovaj vitamin direktno utiče na sposobnost organizma da se izbori sa bakterijama i virusima.

Slično mišljenje ima i dr Dajan Stadler, direktorka programa za humanu ishranu na Univerzitetu Oregon. Ona ističe da sve više dokaza povezuje nizak nivo vitamina D u krvi sa povećanim rizikom od respiratornih bolesti i bakterijskih infekcija.

Važno je naglasiti, nedostatak vitamina D sam po sebi ne izaziva bolest. Problem nastaje zato što bez njega imuni sistem ne reaguje dovoljno efikasno.

„Ako nemate dovoljno vitamina D, vaš imuni sistem jednostavno ne može optimalno da se bori protiv virusa i bakterija, naročito tokom zimskih meseci“, objašnjava Stadler.

Vitamin D i COVID-19

Istraživanja dr Holika pokazala su da su osobe sa niskim nivoom vitamina D imale veći rizik od komplikacija i smrtnog ishoda od COVID-19. Njegove studije takođe ukazuju da osobe sa deficitom vitamina D imaju čak 54 odsto veći rizik da se zaraze koronom.

Drugim rečima, dovoljan nivo vitamina D ne garantuje da se nećete razboleti, ali značajno povećava šanse da se organizam uspešno izbori sa infekcijom.

Bolji odgovor na vakcine

Još jedna važna uloga vitamina D odnosi se na vakcinaciju. Dovoljne količine ovog vitamina pomažu organizmu da razvije snažniji i efikasniji imuni odgovor nakon vakcine, bilo da je reč o vakcini protiv gripa, COVID-19 ili pneumokoka.

„Vitamin D priprema imuni sistem da adekvatno reaguje na vakcinu“, objašnjava Stadler.

Globalni problem savremenog sveta

Nedostatak vitamina D je danas globalni zdravstveni problem. Procene govore da čak više od 60 odsto svetske populacije ima nizak ili nedovoljan nivo ovog vitamina.

Naši preci su mnogo više vremena provodili napolju, izloženi suncu, što je omogućavalo prirodnu sintezu vitamina D u koži. Danas većinu dana provodimo u zatvorenim prostorima – kancelarijama, automobilima, stanovima – i to ostavlja posledice.

Iako se vitamin D može izmeriti analizom krvi, ovaj test se danas često i ne radi rutinski, jer se polazi od pretpostavke da većina ljudi ima nizak nivo. Zato lekari često odmah preporučuju suplementaciju.

Koji su optimalni nivoi?

Vitamin D se meri u nanogramima po mililitru (ng/mL). Prema rečima stručnjaka:

• ispod 15 ng/mL smatra se deficitom
• ispod 30 ng/mL insuficijencijom
• iznad 30 ng/mL se smatra prihvatljivim nivoom

Ipak, mnogi stručnjaci savetuju da je idealno imati između 40 i 60 ng/mL, a vrednosti do 100 ng/mL se smatraju bezbednim.

Naravno, o idealnom nivou uvek treba razgovarati sa svojim lekarom, posebno ako imate hronične bolesti ili probleme sa bubrezima.

Da li vam je potreban suplement?

Velika je verovatnoća da jeste.

Većina multivitamina sadrži vitamin D, ali često u manjim dozama. Lekari najčešće preporučuju 1.000 do 2.000 IJ dnevno, dok dr Holik smatra da je za odrasle često potrebno i 5.000 IJ dnevno kako bi se postigli optimalni nivoi u krvi.

Na tržištu postoje vitamin D2 i D3 – pri čemu se D3 češće preporučuje, dok je D2 čest izbor kod vegana.

Hrana i sunce - nedovoljni saveznici

Masna riba, mleko i sok od pomorandže mogu pomoći u unosu vitamina D, ali ne u količinama koje su dovoljne za optimalno zdravlje. Sunce jeste prirodan izvor, ali prekomerno izlaganje nosi rizik od raka kože, pa se ne smatra pouzdanim rešenjem.

Zbog toga dr Holik otvoreno kaže da svim svojim pacijentima, prijateljima i članovima porodice preporučuje suplementaciju.

„Ne možete uneti dovoljno vitamina D samo ishranom. Ne možete ga dobiti dovoljno ni od sunca, osim ako ne živite kao lovac-sakupljač. Suplementacija je neophodna“, ističe on.

Ko je u najvećem riziku?

Starije osobe i ljudi sa tamnijom kožom posebno su skloni nedostatku vitamina D. Ipak, stručnjaci naglašavaju da je suplementacija korisna za većinu populacije.

„Nedostatak vitamina D je problem javnog zdravlja. Dobra vest je da se može rešiti jednostavno, brzo i vrlo povoljno“, zaključuje Stadler.

Ako se često razboljevate, umorni ste, bezvoljni i skloni infekcijama - možda je vreme da proverite nivo vitamina D i date svom organizmu ono što mu zaista nedostaje.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.