Da li su jaja zaista loša za srce? Naučnici razbili mit iz 1970ih i pronašli pravog krivca za visok holesterol

Javno mišljenje o jajima poslednjih godina stalno se menja. Stručnjaci su jaja povremeno prikazivali kao heroje doručka, preporučujući čestu konzumaciju kako bi se iskoristio njihov visok sadržaj proteina i amino kiselina.

Ali češće nego što ne, govorili su nam je da ih jedemo štedljivo. Pre svega, obično nam se savetuje da smanjimo konzumaciju "zlog" žumanca - domaćina čak 185 miligrama holesterola, što je više od polovine preporučene dnevne doze od 300 mg koju stručnjaci dugo preporučuju.

Ako pogledamo činjenice, razumljivo je zašto su jaja bila "demonizovana" zbog sadržaja holesterola. Uostalom, decenijama je nutricionistička nauka pretpostavljala vezu između holesterola iz hrane i povišenog holesterola u krvi, a povišen holesterol u krvi povezuje se sa povećanim rizikom od srčanih bolesti (koje su vodeći uzrok smrti u svetu).

Međutim, jaje sada možda dobija nepravedno lošu reputaciju, zahvaljujući nedavnom istraživanju koje pokazuje da je naš prezir prema ovim malim "proteinskim moćnicima" proizašao iz velike zablude. Prema novom istraživanju objavljenom u julu u American Journal of Clinical Nutrition, jedenje dva jaja dnevno može zapravo smanjiti nivo LDL holesterola. Još iznenađujuće, veća konzumacija holesterola nema uticaja na to koliko se završava u našoj krvi.

Istorija demonizacije jaja

Da bismo razumeli kako smo stigli do ovoga, moramo se vratiti u 1970-te. Godine 1972. istraživači su postavili hipotezu da ishrana bogata holesterolom može povećati nivo holesterola u krvi. Da bi dokazali svoju hipotezu, angažovali su 56 odraslih muškaraca koji su prvo tri nedelje jeli dijetu bez holesterola, a zatim šest nedelja dijetu bogatu holesterolom. Posle druge dijete, nivo holesterola u krvi učesnika se povećao, što je navelo istraživače da donesu naizgled najlogičniji zaključak: konzumiranje više holesterola povećava nivo ove supstance u krvi.

Nije iznenađujuće što su u svojoj analizi istraživači zaključili predlogom da "relativno veći značaj treba dati dijetalnom holesterolu kao faktoru koji određuje nivo holesterola u serumu kod populacije Sjedinjenih Američkih Država". Godinama smo verovali da uzroci visokog holesterola uglavnom zavise od hrane bogate holesterolom i da svako ko želi da smanji nivo LDL holesterola treba da je izbegava.

Ta preporuka je od tada široko prihvaćena u nutricionističkim krugovima, što je zamaglilo reputaciju svestranog i ukusnog jajeta. Ali, na osnovu najnovijih istraživanja, da li jaja zaista podižu holesterol? Da li su jaja loša za vas?

Nova istraživanja donose nijanse u razumevanju holesterola

Stručnjaci su odavno sumnjičavi prema ovim zaključcima, primećujući da dijetalni holesterol ne utiče na nivo holesterola u krvi tako direktno kao što je prvobitno studija sugerisala. Štaviše, demonizacija holesterola generalno je složenija nego što se na prvi pogled čini.

Neki LDL holesterol je, ipak, neophodan za pravilno funkcionisanje ćelija i endokrinih funkcija. I dok jetra proizvodi sav LDL holesterol koji nam je potreban, ona smanjuje sopstvenu proizvodnju kada se holesterol unese hranom, stvarajući prirodnu simbiozu između dijetalnog i prirodnog LDL holesterola u krvi. Drugim rečima, konzumiranje više holesterola ne bi trebalo da utiče na nivo holesterola u krvi.

Dugogodišnje nesporazumevanje

Prvobitni istraživači nisu potpuno pogrešili sa svojim eksperimentom; oni su, razumljivo, samo izvukli pogrešne zaključke. Njihovo nesporazumevanje proizašlo je iz činjenice da nutrijenti ne postoje izolovano, i da mnoge namirnice bogate holesterolom sadrže i drugu supstancu: zasićene masti.

S obzirom na to da je ishrana bogata zasićenim mastima već povezana sa povišenim LDL holesterolom, tim australijskih istraživača predvođen profesorom Džonom Baklijem pretpostavio je da su možda autori studije iz 1972. godine prevideli pravog krivca. I dizajnirali su eksperiment specijalno kako bi to dokazali.

Tokom pet nedelja, istraživači su 61 zdravom volonteru dodelili različite dijete: jednu bogatu i zasićenim mastima i holesterolom, drugu bogatu zasićenim mastima ali sa malo holesterola, i treću bogatu holesterolom ali sa malo zasićenih masti. Rezultat? Samo oni koji su konzumirali treću dijetu videli su pad nivoa LDL holesterola.

- Postojali su naznake da su zasićene masti, a ne holesterol, ‘loša strana’ kada je u pitanju podizanje nivoa holesterola, ali naša studija je prva koja je to definitivno pokazala. Ovo je bila prva studija dizajnirana tako da možemo tako ubedljivo razdvojiti te efekte - rekao je Bakli.

Treća dijeta je uključivala po dva jajeta dnevno. Veza između jaja i holesterola zapravo je zasnovana na pogrešnoj pretpostavci.

(Ona.rs/Organic authority)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.