Onkolog sa Harvarda razbija najveće mitove o ishrani: U ovih 6 zabluda svi verujemo, a sabotiraju nam zdravlje

Ako želite da živite duže i da se osećate bolje, prestanite da jurite trendove u ishrani. Svakih nekoliko meseci pojavljuje se novi plan koji obećava sve, od brzog mršavljenja do "resetovanja" organizma. Keto, povremeni post, sirova ishrana, mesna dijeta. Većina tih pristupa daje ograničene rezultate, a retko koji je održiv na duže staze.

Upravo na to upozorava Ezekiel J. Emanuel, onkolog školovan na Harvardu i jedan od vodećih stručnjaka u oblasti zdravstvene politike. Posle decenija istraživanja, njegov zaključak je gotovo razočaravajuće jednostavan, zdravlje ne zavisi od kratkoročnih režima, već od navika koje možete da održite godinama.

Iako svaka promena ishrane treba da bude usklađena sa lekarom, postoji nekoliko mitova kojih se, kako kaže, ljudi i dalje previše drže.

Šest zabluda koje nas koče više nego što mislimo

Prva zabluda je da je svaka užina loša. Problem nisu obroci između obroka, već ono što jedemo. Industrijski prerađena hrana, grickalice, slatkiši i pakovani deserti dizajnirani su da podstiču prejedanje. Ipak, užina sama po sebi nije neprijatelj. Orašasti plodovi, voće, jogurt ili humus mogu čak poboljšati kvalitet ishrane i držati nivo energije stabilnim.

Drugi mit je opsesija proteinima. Većina ljudi već unosi dovoljno proteina kroz redovnu ishranu, a dodaci u prahu često nisu ni bezbedni koliko se misli. Iako stariji, sportisti ili osobe u oporavku mogu imati povećane potrebe, za većinu populacije proteini iz celovitih namirnica, poput mahunarki, ribe ili mlečnih proizvoda, i više su nego dovoljni.

Treća zabluda tiče se vlakana. Suplementi ne mogu da zamene ono što dolazi iz hrane. Voće, povrće, integralne žitarice i mahunarke sadrže kompleksnu kombinaciju vlakana koja direktno utiče na zdravlje creva, smanjuje rizik od dijabetesa i bolesti srca.

Četvrta stvar koja se godinama pogrešno predstavlja jeste odnos prema mastima u mlečnim proizvodima. Ideja da su proizvodi sa manje masti automatski zdraviji nije potvrđena u praksi. Naprotiv, sve više istraživanja pokazuje da punomasni proizvodi mogu imati jednako, ako ne i povoljnije efekte na telesnu težinu i metabolizam.

Peta zabluda je da su sve masti loše. Decenijama se govorilo da mast goji, ali stvarni problem su ultraprerađene namirnice bogate šećerima i rafinisanim ugljenim hidratima. Zdrave masti, poput onih iz maslinovog ulja, orašastih plodova ili ribe, imaju važnu ulogu u očuvanju zdravlja.

I na kraju, mit koji mnogi i dalje koriste kao opravdanje, trening ne može da "poništi" lošu ishranu. Fizička aktivnost jeste ključna za zdravlje, ali nema magični efekat kada je u pitanju unos kalorija. Ono što jedete i u kojoj meri, i dalje je presudno.

Navike koje traju, a ne dijete koje prolaze

Suština, kako objašnjava Emanuel, nije u savršenoj dijeti, već u održivosti. Hrana treba da bude jednostavna, bazirana na celovitim namirnicama, uz umerene porcije i rutinu koju nećete napustiti posle dve nedelje.

- Rešenje za duži život je jednostavno, izgradite navike koje možete da zadržite godinama, a ne nedeljama, poručuje on.

Bez detoksa, bez ekstremnih pravila i bez konstantnog osećaja krivice. Maslinovo ulje može da ostane na jelovniku, kao i povremeni sladoled. Jer zdravlje, na kraju, ne dolazi iz restrikcije, nego iz balansa koji možete da živite svaki dan.

(Ona.rs / CNBC Make It)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.