Ruska neurohirurškinja snimila je mozak osobe na samrti i došla do zastrašujućeg zaključka: Istina nije utešna

Postoje priče koje zvuče kao teorije sa interneta, i postoje one koje dolaze iz laboratorije. Ova druga kategorija je opasnija, jer kada nauka počne da dovodi u pitanje sopstvena pravila, više ništa nije potpuno sigurno. Upravo to se dogodilo kada je ruska neurohirurškinja Natalija Behtereva počela da proučava mozak u trenutku smrti.

Ono što je krenulo kao klasično istraživanje, završilo se kao jedna od najuznemirujućih hipoteza o ljudskoj svesti.

Naučnica koja nije verovala ni u šta "izvan mozga"

Natalija Petrovna Behtereva nije bila neko ko se bavi mistikom. Naprotiv, bila je deo same elite sovjetske nauke. Decenijama je vodila Institut za ljudski mozak u Sankt Peterburgu, bavila se neuronima, impulsima i preciznim merenjima koja ne ostavljaju prostor za "verovanja".

Verovala je da je svest isključivo rezultat biohemijskih procesa. Da sve što jesmo nastaje u mozgu i tu se završava.

Sve dok nije počela da posmatra šta se dešava u trenutku kada taj mozak prestaje da radi.

Šok koji je zabeležen instrumentima

Tokom praćenja pacijenata u stanju kliničke smrti, njen tim je registrovao nešto što nije imalo logično objašnjenje. U trenutku kada srce stane i vitalni znaci nestanu, mozak ne "utihne" kako se očekuje.

Naprotiv.

Dolazi do kratkog, ali izuzetno snažnog izboja električne aktivnosti, čistog i intenzivnog signala kakav se ne viđa ni kod potpuno budnih ljudi. Kao da se, u tom poslednjem trenutku, nešto "pali".

Behtereva je tada iznela hipotezu koja je uzdrmala i nauku i njenu sopstvenu logiku, da mozak možda ne proizvodi svest, već je prima. Kao prijemnik koji u tom trenutku hvata signal iz nečega što je nazvala univerzalnim informacijskim poljem.

Drugim rečima, ideja da sve što smo ikada mislili, osećali i doživeli negde postoji, nezavisno od nas.

Svedočenja koja ne liče na "svetlost na kraju tunela"

Najveći potres nisu izazvali samo podaci, već ljudi koji su se vratili sa ivice smrti. Njihova iskustva nisu bila romantična, niti utešna. Umesto susreta sa preminulim članovima porodice, govorili su o bićima bez lica koja znaju sve. O entitetima koje je Behtereva nazvala "čuvarima sećanja".

- Našao sam se u prostoru bez svetla i tame. Bila su tu bića koja nisu imala lice, ali su znala svaku moju misao, rekao je jedan pacijent.

- Nisu govorili, ali sam čula njihove misli. Pokazali su mi moj život, ali i ono što tek dolazi, opisala je medicinska sestra koja je preživela tešku nesreću.

Mesecima kasnije, neki od tih "uvida" su se zaista ostvarili, sa preciznošću koju je teško objasniti slučajnošću.

Eksperiment koji je sve pomerio

Jedan od najkontroverznijih trenutaka njenog rada desio se tokom eksperimenta sa pravoslavnom monahinjom u dubokoj molitvi. Dok su merili njenu moždanu aktivnost, pojavili su se isti oni talasi kao kod osoba na samrti.

U tom trenutku, žena je otvorila oči i mirno rekla:

- Ovde su. Troje ih stoji iza vaših leđa i posmatra šta radite.

Za Behterevu, to više nije bio izolovan fenomen. Počela je da razmatra mogućnost da ta "prisustva" nisu vezana samo za smrt, već da su stalno tu, kao tihi posmatrači koji beleže sve.

Prelomni trenutak nije bio u laboratoriji, već u njenom privatnom životu. Nakon smrti supruga, počela je da doživljava stvari koje više nije mogla da objasni naučno. Tvrdila je da oseća njegovo prisustvo, da ga vidi i čuje u prostoru koji joj je bio poznat. Kao naučnica, prvo je to pripisala halucinacijama izazvanim tugom.

Ali kako su se iskustva ponavljala, postajala su previše jasna da bi ih ignorisala. U tom trenutku, njena istraživanja su dobila drugačije značenje.

Granica između nauke i nepoznatog

Iako su mnogi njene kasnije zaključke odbacili kao pseudonauku, činjenica je da njen rad nikada nije izgubio težinu. Danas i savremena istraživanja beleže snažne gama-talase u mozgu umirućih, povezane sa sećanjem, snovima i dubokim stanjima svesti.

To otvara pitanje koje niko zapravo ne zatvara do kraja, da li mozak na kraju života samo “gasi sistem” ili prolazi kroz nešto što liči na pregled celog postojanja. Pred kraj života, Behtereva je to sažela u rečenicu koja zvuči jednostavno, ali menja perspektivu:

- Ono što sam videla proučavajući mozak umirućih protivreči svemu u šta smo verovali. Smrt nije kraj. To je susret sa onima koji su oduvek bili tu, samo nevidljivi.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.