8 dokazanih načina da pronađete mir usred haosa: Jedna reč koju kažete sebi može vam spasiti mentalno zdravlje

U našem haotičnom i neizvesnom svetu, normalno je osećati anksioznost ili preplavljenost. Ove naučno potkrepljene tehnike mogu vam pomoći da izgradite otpornost i pronađete mir.

Ponekad događaji koji se odvijaju oko vas mogu delovati preplavljujuće. Bilo da je u pitanju beskrajni ciklus loših vesti i dramatičnih promena u svetu, tragedija u porodici ili svakodnevni pritisak da "održite glavu iznad vode", neizvesnost koja dolazi sa takvim momentima može vas učiniti anksioznim i pod stresom.

BBC-ova naučna ekipa prikupila je neke savete - od konstruktivne brige do gledanja horor filmova, evo devet načina na koje možete pronaći otpornost i mir usred turbulencije.

1. Povežite se sa emocijama koje je teško prevesti

Reči koje izgovarate mogu snažno oblikovati vaš unutrašnji svet. Više studija je pokazalo, na primer, da korišćenje preciznijih termina za opisivanje vaših osećanja može pomoći da se bolje nosite sa životom. Umesto da jednostavno kažete da ste "pod stresom", možete preciznije identifikovati osećanja poput frustracije, anksioznosti, zabrinutosti ili egzistencijalnog očaja.

Ova sposobnost razlikovanja različitih osećanja poznata je kao "emocionalna granularnost" i može doneti koristi kako za fizičko, tako i za mentalno zdravlje.

2. Iskoristite svoju anksioznost u svoju korist

Reč "anksioznost" potiče iz drevnih latinskih i grčkih reči koje znače "gušenje" i "nelagoda". Za svakoga ko je doživeo napad anksioznosti, lako je shvatiti zašto. Stoga može delovati neverovatno pomisliti da takvo iskustvo može biti korisno za vas.

Ali upravo to istraživanja i sugerišu. Izvan ekstremnog, onesposobljavajućeg stanja koje prati anksiozne poremećaje, koji su prepoznati mentalni zdravstveni poremećaji, osećanje anksioznosti može biti izvor motivacije koji pokreće našu želju za nagradom i socijalnom povezanošću. Kada smo anksiozni, takođe postajemo kreativniji i inovativniji. Naši mozgovi reaguju s većom koncentracijom i efikasnošću, što nas može učiniti produktivnijima.

Kako, dakle, iskoristiti ovu pozitivnu stranu anksioznosti? Kao što istraživanja pokazuju, to zahteva promenu načina razmišljanja. "Negativna" osećanja su često prirodni odgovor na teške događaje, a osobe koje mogu da pronađu smisao u punom spektru ljudskih emocija obično imaju čvršće mentalno zdravlje.

Umesto da anksioznost posmatrate kao signal opasnosti koji morate ukloniti, pokušajte je videti kao komunikaciju važnih informacija i način pripreme. Ljudi koji uče da razmišljaju o svojoj anksioznosti kao o signalu da su spremni da se suoče sa izazovom, a ne kao o znaku stresa, na primer, bolje funkcionišu pod pritiskom.

3. Naučite da brinete konstruktivno

Pošto se naše brige uglavnom fokusiraju na budućnost, a ne na prošlost, one se mogu koristiti za usmeravanje pažnje na pripremu i rešavanje problema. Brige nas takođe mogu motivisati da preduzmemo akciju.

Istraživanja su pokazala da briga može pomoći u svemu, od bolje pripreme za požare do pokušaja prestanka pušenja. Kada je briga vezana za nešto na šta ne možemo mnogo uticati, razumevanje te nedostatnosti opcija može pomoći da se smanji njena snaga. Prema Kejt Svini, psihološkinji za mentalno zdravlje na Univerzitetu Kalifornija, dobar proces za usmeravanje brige i njeno preusmeravanje, ako je potrebno, uključuje:

• Obeležite brigu - identifikujte šta vas tačno muči
• Napravite mentalnu listu mogućih akcija za rešavanje problema

Ako su sve moguće akcije preduzete, pokušajte da se uključite u jedan od stanja koji smanjuju brigu, poput stanja "flow", mindfulness-a ili osećaja divljenja.

4. Poboljšajte raspoloženje uz knjigu, muziku ili okruženje

Prava knjiga može vam promeniti život na bolje. Može vas odvesti potpuno negde drugde samo otvaranjem njenih stranica, u druge zemlje ili čak u druge svetove.

Istraživanja su pokazala da ljudi koji redovno čitaju iz zadovoljstva imaju manji nivo stresa, depresije i osećaja usamljenosti, a istovremeno su više povezani sa društvom i samouvereniji.

Sve popularnija praksa "biblioterapije" uključuje prilagođavanje preporuke knjige raspoloženju ili mentalnom zdravlju osobe. Cilj je "pomaganje u oslobađanju, obnavljanju i osnaživanju uznemirenog uma i može igrati ulogu u smanjenju stresa i anksioznosti", prema jednom istraživanju na tu temu.

Međutim, knjiga nije univerzalno rešenje i često najbolje funkcioniše u kombinaciji sa drugim terapijama, napominju stručnjaci. Takođe je važno pažljivo birati - čitanje pogrešne knjige u pogrešno vreme može učiniti da se osećate gore.

Ako nemate vremena za knjigu, pokušajte da pustite neku od omiljenih pesama - muzika ima moć da pokrene naše emocije i može trenutno uticati na raspoloženje. Ponovo, budite oprezni, jer dok prava vrsta muzike može popraviti raspoloženje, pogrešna može čak navesti na loše postupke. Pronađite ono što vama odgovara.

Svesno oblikovanje okruženja, okružujući se biljkama ili čak samo slikama zelenih površina, ili pregledanjem fotografija voljenih osoba, takođe je pokazalo da može napraviti razliku.

5. Gledajte horor film

Iznenadni skokovi, zastrašujući zombiji i sablasne figure koje vrebaju iz senki možda ne zvuče kao pravi lek kada se već osećate napeto. Ali gledanje horor filma može "biti lek za naše brige".

Gledanje zastrašujućeg filma iz sigurnosti sofe predstavlja vrstu igre. Daje nam način da istražujemo opasne situacije, mentalno se pripremajući za pretnje na koje bismo mogli naići u stvarnom svetu. Istraživanja pokazuju da ljubitelji strašnih priča bolje podnose teška vremena i doživljavaju manju anksioznost u svakodnevnom životu.

Dakle, bilo da uživate u uzbuđenju od kostolomnog horora ili više volite da se sakrijete iza jastuka, zapamtite da je to vežba za deo mozga koji moderira stres u stresnim vremenima.

6. Brojite svoje blagoslove

Neki od najboljih saveta s vremenom postanu toliko rašireni da prerastu u ustaljene fraze. Ovaj savet je jedan od njih.

Možda ga poznajete i kao "tri dobre stvari" ili "lista zahvalnosti", ali suština je ista: odvojite trenutak uveče da zapišete tri dobre stvari koje su vam se desile tokom dana. To je mali, ali pozitivan korak koji može imati snažan efekat. I postoji dobra naučna podrška za to.

Studija iz 2005. pokazala je da su ljudi koji su pravili liste sa tri dobre stvari pokazali znake višeg nivoa sreće i manje depresivnih epizoda nakon samo mesec dana. Ti pozitivni efekti su trajali tokom celog šestomesečnog perioda istraživanja. Placebo grupa, koja je samo pratila svoje raspoloženje, doživela je samo mali porast sreće, i on nije trajao.

Ove liste čak ne moraju da uključuju životno važna dešavanja, poput unapređenja na poslu ili položenog ispita – mogu biti i svakodnevne stvari, kao što je druženje sa dobrim prijateljem.

7. Prepoznajte šta možete, a šta ne možete kontrolisati

Kada živimo u neizvesnim vremenima, možemo se okrenuti savetima drevnih filozofa koji i danas deluju relevantno i korisno.

Epiktet, rođen oko 55. godine nove ere, živeo je život pun nevolja i doživeo političke prevrate. Ova rana iskustva oblikovala su njegova kasnija filozofska učenja u okviru škole stoicizma.

Naš glavni zadatak u životu, kako je on isticao, jeste da razlikujemo ono što možemo kontrolisati, naše misli, izbore i postupke, i ono što ne možemo. Stici su tvrdili da veliki deo našeg stresa dolazi od otpora prema neizbežnom ili od postavljanja očekivanja na ishod koji nikada u potpunosti ne možemo kontrolisati.

Epiktet je savetovao da vežbamo ovu razliku, čak i sa sitnicama, kako bismo, kada doživimo bilo kakve turbulencije u životu, bili bolje pripremljeni. Vredno je takođe zapamtiti, kako se navodno izrazio: "Nisu događaji ti koji ljude uznemiravaju, već njihovi sudovi o tim događajima".

Ako prepoznamo da su promena i nevolje očekivani, i da iz svakog teškog događaja, rata, pandemije, zdravstvenih ili finansijskih problema, možemo nešto naučiti, bićemo jači zbog toga.

8. Iskoristite nadu na pravi način

Neki stručnjaci smatraju da puko nadanje da će stvari postati bolje ljudima daje izgovor da se povuku pred onim što je neizvesno i zastrašujuće, a da pritom ništa ne preduzimaju.

Ali posle istraživanja nade u kontekstu klimatskih promena, novinar BBC-a Dijego Arguedas Ortiz otkrio je da je važno pronaći pravu vrstu nade.

Umesto da nadu polažemo u druge ili čekamo pozitivne vesti, nada je najefikasnija kada je povezana sa akcijom, kako našom, tako i zajedno sa drugima.

"Nada je koping usmeren na značenje", kaže Marija Ojala, psiholog iz Univerziteta Orebro u Švedskoj - ona može pomoći ljudima da shvate teškoće u svom svetu i ponudi put napred.

Psihologi, zapravo, veruju da nada nastaje iz lično postavljenih ciljeva i puta koji vodi do njihovog ostvarivanja.

(Ona.rs/BBC)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.