Devet svakodnevnih navika koje tiho uništavaju zdravlje creva: Posledice osećaju i mozak, koža i raspoloženje

Kada se govori o zdravlju, ljudi najčešće prvo pomisle na srce, hormone ili imunitet, ali naučnici poslednjih godina sve više pažnje posvećuju jednom gotovo nevidljivom „organu“ - crevnom mikrobiomu. Reč je o zajednici triliona mikroorganizama koji žive u debelom crevu i imaju mnogo važniju ulogu nego što se nekada verovalo.

Od ravnoteže crevnog mikrobioma ne zavisi samo varenje, već i zdravlje kože, mozga, raspoloženja, metabolizma, pa čak i rizik od razvoja hroničnih bolesti. Problem je u tome što svakodnevne navike, koje mnogi smatraju bezazlenim, mogu polako da naruše ovu osetljivu ravnotežu.

Stručnjaci upozoravaju da određeni obrasci ponašanja dugoročno mogu da izazovu disbiozu - poremećaj crevne mikrobiote koji se povezuje sa upalama, problemima sa varenjem, padom imuniteta i metaboličkim poremećajima.

Redovno konzumiranje alkohola

Alkohol negativno utiče na crevnu sluznicu i raznolikost korisnih bakterija u crevima. Posebno je problematično prekomerno konzumiranje, koje može da izazove upalne procese i poremeti prirodnu ravnotežu mikrobioma.

Pod prekomernim unosom podrazumeva se više od četiri do pet pića u jednom navratu ili osam i više pića nedeljno za žene, odnosno 15 i više za muškarce. Iako je rizik manji kod umerenog konzumiranja, stručnjaci naglašavaju da nijedna količina alkohola nije potpuno bezbedna za organizam.

Nedovoljno sna

San je jedan od ključnih faktora za zdravlje čitavog organizma, uključujući i digestivni sistem. Istraživanje objavljeno 2025. godine u časopisu Springer Nature pokazalo je da osobe koje redovno spavaju manje od šest sati imaju znatno veći rizik od poremećaja crevne mikrobiote.

Nedostatak sna povećava nivo stresa i upalnih procesa u organizmu, što direktno utiče na creva. Optimalno je spavati između sedam i devet sati svake noći.

Previše dodatog šećera

Dodati šećeri smatraju se jednim od glavnih izazivača upalnih procesa u organizmu. Brojna istraživanja pokazala su da visok unos šećera menja sastav crevne mikrobiote i podstiče razvoj bakterija koje imaju proinflamatorni efekat.

Osim toga, previše šećera smanjuje raznolikost korisnih bakterija, što dugoročno može da utiče na imunitet i metabolizam. Preporučeni dnevni unos dodatog šećera iznosi između 25 i 36 grama.

Hronični stres

Veza između mozga i creva danas je naučno potvrđena, pa ne čudi što stres snažno utiče na digestivni sistem. Dugotrajan stres može da promeni sastav mikrobioma i poveća rizik od problema poput sindroma iritabilnog creva, nadimanja, zatvora, dijareje i bolova u stomaku.

Stručnjaci ističu da vežbanje, meditacija, duboko disanje i vođenje dnevnika mogu pomoći u smanjenju negativnog uticaja stresa na organizam.

Sa lošijim zdravljem creva povezuje se i sedentarni način života, odnosno dugotrajno sedenje i nedostatak fizičke aktivnosti.

Nedovoljno vode

Dobra hidratacija neophodna je za pravilno funkcionisanje digestivnog trakta. Voda pomaže lakšem prolasku hrane kroz creva, podržava varenje i apsorpciju hranljivih materija.

Istraživanja pokazuju da pravilna hidratacija doprinosi većoj raznolikosti crevne mikrobiote i stabilnosti digestivnog sistema. Preporuka je da odrasle osobe dnevno unose između 1,4 i 1,9 litara vode.

Nedovoljno žvakanje hrane

Iako deluje beznačajno, način na koji jedemo može ozbiljno da utiče na zdravlje creva. Kada se hrana ne žvaće dovoljno, gastrointestinalni sistem mora više da radi, a često dolazi i do gutanja viška vazduha.

To može izazvati gasove, nadimanje i otežano varenje, a istraživanja pokazuju da dugoročno može doprineti i poremećaju crevnog mikrobioma.

Premalo vlakana i jednolična ishranaJedna od najvećih grešaka savremene ishrane jeste nedovoljan unos vlakana. Ona predstavljaju „gorivo“ za korisne bakterije u crevima i pomažu im da održavaju ravnotežu organizma.

Preporučeni dnevni unos vlakana kreće se između 25 i 35 grama, ali stručnjaci savetuju da se količina povećava postepeno kako bi se organizam lakše prilagodio.

Pored vlakana, važna je i raznovrsna ishrana bogata voćem, povrćem, celim žitaricama, mahunarkama, semenkama i orašastim plodovima, jer na taj način crevni mikrobi dobijaju širi spektar hranljivih materija.

Preskakanje obroka

Neredovni obroci mogu da poremete prirodan ritam varenja. Naučnici smatraju da i crevni mikrobi imaju sopstveni cirkadijalni ritam, zbog čega im odgovara dosledan raspored obroka.

Redovno vreme doručka, ručka i večere može pomoći stabilnijem varenju i boljem funkcionisanju digestivnog sistema.

Previše ultra-prerađene hrane

Ultra-prerađena hrana, poput gaziranih i zaslađenih napitaka, industrijskih grickalica, prerađenog mesa i gotovih obroka, posebno negativno utiče na creva.

Istraživanja pokazuju da ovakve namirnice mogu da oslabe crevnu barijeru i smanje raznolikost mikrobiote, što povećava rizik od upala i brojnih zdravstvenih problema.

Zbog toga stručnjaci savetuju da se što češće biraju celovite namirnice i domaći obroci, jer upravo male svakodnevne odluke imaju najveći uticaj na zdravlje creva i organizma u celini.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.