Jedna kap krvi, dva minuta i važan odgovor: Novi test pokazuje rizik od srčanih bolesti i dijabetesa

Samo nekoliko kapi krvi iz jagodice prsta jednog dana bi moglo da pruži važne informacije o zdravlju organizma i pokaže da li postoji povećan rizik od razvoja hroničnih bolesti. Do takvog zaključka došli su autori novog istraživanja objavljenog u naučnom časopisu Frontiers in Science.

Reč je o takozvanom glukozno-ketonskom indeksu (GKI), pokazatelju koji se dobija poređenjem nivoa glukoze, odnosno šećera u krvi, i ketona, jedinjenja koja jetra proizvodi kada organizam kao glavni izvor energije koristi masti umesto ugljenih hidrata.

Iako stručnjaci ističu da ovaj pokazatelj još nije namenjen za rutinsku dijagnostiku i da su potrebna dodatna istraživanja, smatraju da bi u budućnosti mogao da postane koristan alat za procenu metaboličkog zdravlja i ranije prepoznavanje osoba sa povećanim rizikom od pojedinih bolesti.

Šta pokazuje glukozno-ketonski indeks?

Za određivanje ovog indeksa nije potrebna komplikovana laboratorijska analiza. Dovoljna je mala kap krvi iz prsta u kojoj se izmeri nivo glukoze i ketona, a zatim se izračuna njihov odnos.

Prema rezultatima istraživanja, niži glukozno-ketonski indeks povezuje se sa boljim metaboličkim zdravljem. To znači da organizam efikasnije koristi masti kao izvor energije, umesto da se gotovo u potpunosti oslanja na glukozu.

Sa druge strane, viši GKI mogao bi da ukaže na narušeno metaboličko zdravlje, koje se dovodi u vezu sa većim rizikom od razvoja hroničnih bolesti.

Naučnici smatraju da bi ovaj pokazatelj jednog dana mogao da pomogne u proceni rizika od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, gojaznosti, ali i pojedinih vrsta raka.

Osim toga, istražuje se i njegova moguća primena u proučavanju neurodegenerativnih bolesti, poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, Hantingtonove bolesti i multiple skleroze.

Stručnjaci upozoravaju da test još nije dijagnostičko sredstvo

Iako rezultati deluju obećavajuće, autori naglašavaju da glukozno-ketonski indeks ne može da predvidi niti dijagnostikuje ove bolesti.

Za sada predstavlja samo potencijalni pokazatelj rizika, a njegovu stvarnu vrednost tek treba da potvrde velika klinička istraživanja.

Profesor biologije i genetike Tomas Sejfrid sa Bostonskog koledža, koji je predvodio istraživanje, ističe da na razvoj većine hroničnih bolesti značajno utiču životne navike.

- Mnoga od ovih stanja nisu neizbežna posledica genetike, već su u velikoj meri oblikovana načinom života, navodi Sejfrid.

Upravo zbog toga naučnici veruju da bi glukozno-ketonski indeks u budućnosti mogao da postane jedan od alata koji će pomoći lekarima da lakše prate metaboličko zdravlje i na vreme prepoznaju osobe koje imaju povećan rizik od razvoja hroničnih bolesti.

Napomena: Istraživanje je još u ranoj fazi i ne znači da će glukozno-ketonski indeks uskoro postati standardni medicinski test. Potrebna su dodatna klinička ispitivanja kako bi se potvrdila njegova pouzdanost i primena u svakodnevnoj medicinskoj praksi.

(Ona.rs / Frontiers in Science)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.