Promena vremena i glavobolja: Neurolog Mirjana otkriva ko je najosetljiviji i kada bol nije za ignorisanje

Pad atmosferskog pritiska, nagle promene temperature, vlaga i jak vetar mogu da pokrenu napad glavobolje, posebno kod osoba koje pate od migrene. Ipak, nije svaki bol isti, a neke simptome nikako ne treba pripisivati vremenskim prilikama. Dr sci. med. Mirjana Ždraljević, neurolog sa Klinike za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, objašnjava zašto smo osetljivi na promenu vremena, kako da razlikujemo migrenu od tenzione glavobolje i kada treba potražiti pomoć lekara.

Čim temperature počnu naglo da osciliraju, a sunčane dane zamene kiša i vetar, mnogi se žale na glavobolju. Nekima se javlja neprijatan pritisak u glavi, dok drugi osećaju pulsirajući bol koji im otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Posebno teško može biti osobama koje već pate od migrene, jer im promena vremenskih prilika može pokrenuti novi napad.

Ipak, da li je promena vremena zaista krivac za glavobolju i kako da znamo kada je reč o migreni, a kada bol može da ukaže na ozbiljniji problem?

O tome smo razgovarali sa dr sci. med. Mirjanom Ždraljević, neurologom sa Odeljenja za cerebrovaskularne bolesti i glavobolje Klinike za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, koja je angažovana i kao klinički asistent na Katedri za neurologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Zašto nas boli glava kada se promeni vreme?

Nagle promene vremenskih prilika ne utiču na sve ljude jednako. Dok neki ne primećuju nikakve tegobe, kod drugih mogu da izazovu glavobolju ili pogoršaju postojeće simptome migrene.

Doktorka Ždraljević objašnjava da tačni mehanizmi koji povezuju vremenske prilike i glavobolju još nisu u potpunosti razjašnjeni, ali da se smatra da je nervni sistem osoba koje pate od migrene osetljiviji na spoljašnje uticaje.

"Promena vremena može biti okidač napada glavobolje, prvenstveno kod osoba koje pate od migrene", navodi doktorka.

Među vremenskim faktorima koji se najčešće povezuju sa pojavom glavobolje izdvajaju se nagle promene atmosferskog pritiska, visoka vlažnost vazduha, jako sunčevo svetlo, ekstremna toplota ili hladnoća, vetar i oluje.

To znači da okidač ne mora da bude samo zahlađenje. I nagla promena pritiska ili veoma toplo i vlažno vreme mogu da utiču na osobe koje su sklone migrenama.

Ko je najosetljiviji na promenu vremena?

Iako se vremenske promene najčešće povezuju sa migrenom, ona nije jedina vrsta glavobolje koja može da se javi u ovakvim okolnostima.

"U literaturi se najčešće promene vremenskih prilika povezuju sa okidanjem napada glavobolje kod osoba koje pate od migrene", objašnjava dr Ždraljević.

Razlog je, kako navodi, preosetljivost nervnog sistema i puteva koji učestvuju u obradi i prenosu bola. Ipak, i osobe koje pate od tenzionih glavobolja mogu biti sklone napadima izazvanim promenom vremenskih uslova.

Postoje i ređi oblici glavobolje koji su neposredno povezani sa određenim spoljašnjim faktorima, poput izlaganja hladnoći, konzumiranja hladne hrane ili pića, odnosno boravka na velikoj nadmorskoj visini.

Doktorka ističe da su ovi oblici glavobolje retki i da se njihova pojava direktno povezuje sa izlaganjem određenom faktoru iz spoljašnje sredine.

Migrena ili tenziona glavobolja: Kako da prepoznamo razliku?

Mnogi glavobolju nazivaju "običnom", ali doktorka Ždraljević ističe da taj termin zapravo ne postoji u stručnoj neurološkoj praksi. U svakodnevnom govoru se pod njim najčešće podrazumeva tenziona glavobolja, koja se razlikuje od migrene po karakteru i intenzitetu bola, trajanju i simptomima koji je prate.

"Migrena se od tenzione glavobolje razlikuje prema lokalizaciji, karakteru, trajanju i udruženim simptomima", objašnjava doktorka.

Kako navodi, migrena je uglavnom jednostrana, pulsirajuća glavobolja umerenog do jakog intenziteta, koja traje od četiri do 72 sata. Bol se pogoršava sa fizičkom aktivnošću, a često ga prate mučnina, povraćanje i preosetljivost na svetlost, zvuke ili mirise.

Tenziona glavobolja, sa druge strane, najčešće se javlja kao tup, difuzan bol, blagog do umerenog intenziteta. Može da traje od 30 minuta do sedam dana, a ne prate je karakteristični propratni simptomi migrene.

Ove razlike mogu da pomognu da bolje razumemo sopstvene tegobe, ali ako se glavobolje ponavljaju, menjaju karakter ili ometaju svakodnevni život, važno je obratiti se lekaru radi odgovarajuće procene.

Kako da smanjimo rizik od glavobolje tokom promene vremena?

Na vremenske prilike ne možemo da utičemo, ali možemo da kontrolišemo neke druge faktore koji povećavaju verovatnoću pojave glavobolje. To je posebno važno za osobe koje pate od migrene, čiji nervni sistem može biti osetljiviji na spoljašnje uticaje.

Doktorka Ždraljević izdvaja nekoliko čestih okidača na koje možemo da obratimo pažnju.

"Među ovim okidačima se posebno ističu neredovan i nekvalitetan san, što se odnosi i na nedovoljno sna, ali i na previše sna, zatim preskakanje obroka, dehidracija", navodi ona.

Drugim rečima, nije važno samo koliko spavamo već i da li imamo ustaljen ritam spavanja. Preskakanje obroka i nedovoljan unos tečnosti takođe mogu da doprinesu pojavi napada, zbog čega je važno obratiti pažnju na svakodnevne navike.

"Praktičan savet bi bio, dakle, da svakog dana odlaze na spavanje u isto vreme i obezbede sebi ustaljen broj sati kvalitetnog sna, da ne preskaču obroke i da unose dovoljnu količinu tečnosti", savetuje doktorka.

Pored toga, preporučuju se redovna umerena fizička aktivnost i tehnike upravljanja stresom. Iako ove navike ne mogu potpuno da spreče napad izazvan vremenskim promenama, mogu da pomognu da se smanji uticaj drugih okidača.

Kada uzeti lek protiv bolova i zašto ne treba preterivati?

Osobama koje pate od migrene važno je da prepoznaju početak napada i da, u dogovoru sa lekarom, imaju odgovarajuću terapiju. Prema rečima doktorke Ždraljević, lekovi za prekidanje napada uglavnom imaju veće šanse da deluju ako se uzmu na početku glavobolje.

"Smatra se da što se ranije lek popije, to je veća šansa da se napad prekine", objašnjava ona.

Ipak, izbor terapije trebalo bi prepustiti neurologu, jer različiti lekovi nisu pogodni za sve pacijente, posebno ako imaju i druga zdravstvena stanja.

Posebno je važno da osobe koje imaju migrenu sa aurom znaju kada treba da uzmu terapiju. Aura predstavlja prolazne neurološke simptome koji mogu da prethode glavobolji, poput smetnji sa vidom. Doktorka objašnjava da se lek za prekidanje napada u ovom slučaju uzima kada počne da se razvija glavobolja, a ne tokom same aure, jer nakon nje ne mora uvek da usledi bol.

Problem nastaje kada se analgetici uzimaju prečesto. Umesto da samo ublažavaju tegobe, prekomerna upotreba lekova može da dovede do nove vrste glavobolje.

"Previše česta primena može imati kontraefekat i dovesti do razvoja glavobolje usled prekomerne primene medikamenata", upozorava doktorka.

Kod ovog tipa glavobolje često uzimanje lekova postaje deo problema, pa se bol može vraćati i podsticati osobu da ponovo posegne za terapijom.

"Generalni savet je da lek protiv bolova ne treba uzimati češće od dva dana nedeljno", ističe dr Ždraljević.

Ova preporuka je opšta, jer rizik zavisi i od vrste leka. Ukoliko vam je terapija potrebna često, važno je da se posavetujete sa lekarom umesto da samostalno povećavate broj doza.

Ovi simptomi glavobolje zahtevaju hitan pregled

Iako glavobolja često nije znak ozbiljnog oboljenja, postoje situacije u kojima je neophodno brzo isključiti potencijalno životno ugrožavajuća stanja.

Jedan od najvažnijih znakova upozorenja jeste takozvana "glavobolja poput udara groma", koja nastaje iznenada i veoma je intenzivna.

"To je glavobolja koja nastaje naglo, veoma je intenzivna i dostiže maksimum bola unutar jednog minuta", objašnjava doktorka.

Ovakav bol zahteva hitnu medicinsku procenu i ne treba ga pripisivati promeni vremena.

Hitnu procenu zahtevaju i glavobolje praćene slabošću ili utrnulošću ekstremiteta, smetnjama sa vidom, poremećajem govora, promenom stanja svesti, gubitkom svesti ili epileptičnim napadom.

Doktorka kao dodatne razloge za hitno ispitivanje navodi povišenu temperaturu i ukočen vrat, jak bol u oku, glavobolju nakon povrede glave, kao i novonastalu intenzivnu glavobolju u trudnoći.

Postoje i simptomi koji zahtevaju detaljnije ispitivanje, čak i kada nije reč o hitnom stanju. To se odnosi na glavobolju koja se prvi put javlja nakon pedesete godine, menja karakter u odnosu na ranije napade ili se progresivno pogoršava. Dodatnu pažnju zahtevaju i glavobolje kod osoba koje imaju malignu bolest, kao i bol koji se pogoršava pri kašljanju, kijanju, fizičkom naporu ili promeni položaja tela.

Zato, iako promena vremena zaista može da bude okidač glavobolje, važno je da ne zanemarujemo simptome koji odstupaju od onoga što inače osećamo. Posebno ako je bol iznenadan, izrazito jak ili praćen neurološkim smetnjama, ne treba čekati da prođe sam od sebe.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.