Ostajete bez daha kada se popnete uz stepenice? Evo kada je to normalno, a kada ukazuje na zdravstveni problem

Ako ste se ikada popeli uz stepenice i na vrhu ostali bez daha, znate koliko ovaj osećaj može da bude neprijatan. Iako se javlja kod ljudi svih uzrasta i različitih nivoa fizičke spremnosti, mnogi se pitaju da li je zadihanost nakon penjanja uz stepenice potpuno normalna ili može da bude znak da nešto nije u redu sa zdravljem.

Stručnjaci objašnjavaju da postoji nekoliko važnih stvari na koje treba obratiti pažnju. Ubrzano disanje nakon penjanja uz stepenice najčešće je prirodna reakcija organizma na fizički napor, ali ponekad može da ukaže na zdravstveni problem ili da bude znak da bi trebalo više pažnje posvetiti fizičkoj aktivnosti.

Zašto ostajemo bez daha kada se penjemo uz stepenice?

Zadihanost nakon penjanja uz stepenice može da bude sasvim normalna reakcija organizma. Kako objašnjava dr Ketrin Polgers, specijalistkinja porodične i sportske medicine sa Univerziteta u Luisvilu, penjanje uz stepenice predstavlja veći napor za telo nego hodanje po ravnoj površini.

„To je ono što nazivamo normalnim fiziološkim odgovorom. Potrebe organizma se povećavaju, mišići rade intenzivnije, a telu je potrebno više kiseonika“, objašnjava doktorka.

Sličnog mišljenja je i Karl Erikson, stručnjak za fizičke performanse u okviru sportske medicine klinike Mejo. On ističe da se tokom penjanja uz stepenice praktično podižemo sopstvenom snagom, pri čemu svaki korak podrazumeva rad mišića sličan onom koji izvodimo tokom čučnjeva ili iskoraka.

Zbog toga penjanje uz stepenice zahteva više energije nego obično hodanje.

Intenzitet zadihanosti zavisi i od načina na koji se penjemo. Ako potrčimo uz stepenice ili nosimo teške kese iz prodavnice, očekivano je da ćemo ostati bez daha više nego kada se polako penjemo bez dodatnog tereta.

Na to koliko ćemo se brzo zamarati utiče i naša fizička kondicija. Dok osobe koje redovno treniraju često bez problema savladavaju nekoliko spratova, ljudi koji veći deo dana provode sedeći mogu da osete zadihanost već nakon jednog sprata.

Ipak, važno je znati da se fizička spremnost razlikuje od osobe do osobe, pa sama činjenica da smo ostali bez daha ne mora nužno da znači da imamo zdravstveni problem.

Ako se disanje smiri za minut ili dva i brzo se vratimo u uobičajeno stanje, najčešće nema razloga za zabrinutost.

Kada zadihanost može da bude znak za uzbunu?

Iako je zadihanost nakon fizičkog napora često bezazlena, postoje situacije u kojima ne bi trebalo da je zanemarimo.

Jedan od najvažnijih znakova upozorenja jeste ako se zadihanost pojavila iznenada, iako ranije niste imali takve tegobe, ili ako primećujete da se vremenom pogoršava.

Ukoliko ste ranije bez problema mogli da se popnete uz nekoliko spratova, a sada ostajete bez daha već nakon nekoliko stepenika, trebalo bi da razgovarate sa lekarom.

„Najvažnije je da ljudi ne pomisle odmah da je reč o nečemu najgorem, ali ni da svaki put jednostavno odbace problem uz objašnjenje da nisu u formi“, upozorava dr Polgers.

Promene u sposobnosti podnošenja fizičkog napora treba ozbiljno shvatiti jer mogu da ukažu na stanje koje zahteva dodatne preglede. Cilj je da se na vreme isključe mogući zdravstveni uzroci i utvrdi zbog čega je došlo do promene.

Među stanjima koja mogu da doprinesu izraženijoj zadihanosti nalaze se:

• Srčana slabost – srce ne uspeva da pumpa krv onoliko efikasno koliko je organizmu potrebno, što može da izazove otežano disanje tokom napora.
• Gojaznost – veća telesna masa može da poveća opterećenje organizma tokom kretanja.
• Hronične bolesti pluća – određena oboljenja mogu da otežaju normalno disanje, posebno tokom fizičke aktivnosti.
• Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) – stanje koje otežava protok vazduha kroz pluća i može da izazove nedostatak daha.
• Pušenje – može da naruši funkciju pluća i doprinese smanjenoj toleranciji na fizički napor.
• Anemija – smanjena sposobnost krvi da prenosi kiseonik može da dovede do umora, slabosti i zadihanosti.

Zbog toga nije dobro automatski pripisivati sve simptome nedostatku kondicije. Ako se zadihanost ponavlja, pogoršava ili se javlja pri sve manjem naporu, važno je utvrditi njen uzrok.

Koliko dugo je normalno da budemo zadihani nakon penjanja?

Još jedan važan pokazatelj jeste vreme koje je potrebno da se disanje vrati u normalu.

Prema rečima Karla Eriksona, sasvim je očekivano da disanje bude ubrzano minut ili dva nakon penjanja uz više spratova. Međutim, ako se ubrzano disanje nastavlja duže od tri minuta ili se dugo ne smiruje, to može da bude razlog za dodatnu pažnju.

Naravno, vreme oporavka zavisi od intenziteta napora, fizičke spremnosti i zdravstvenog stanja, pa ovaj vremenski okvir ne predstavlja univerzalno pravilo niti može samostalno da potvrdi da je sve u redu.

Posebno je važno da obratite pažnju na druge simptome koji se javljaju zajedno sa nedostatkom daha.

Ako uz zadihanost osećate bol ili pritisak u grudima, imate glavobolju ili primećujete promene vida, nemojte zanemarivati ove znake. Bol u grudima praćen otežanim disanjem, naročito ako je iznenadan ili intenzivan, zahteva hitnu medicinsku procenu.

Kako da poboljšate kondiciju i lakše se penjete uz stepenice?

Ako nemate zdravstvene tegobe koje ograničavaju fizičku aktivnost, a zadihate se zato što niste dovoljno fizički aktivni, dobra vest je da se kondicija može postepeno poboljšati.

Jedan od najjednostavnijih načina jeste da češće koristite stepenice, uz postepeno povećavanje napora. Telo se vremenom prilagođava aktivnostima koje redovno ponavljamo, pa mišići postaju snažniji, a organizam efikasnije odgovara na fizičko opterećenje.

„Telo se prilagođava zahtevima koje mu postavljamo. Ako redovno vežbate penjanje uz stepenice, vremenom ćete to raditi efikasnije“, objašnjava Erikson.

Ipak, ne morate odmah da se penjete uz deset spratova niti da više puta zaredom savladavate iste stepenice. Mnogo je važnije da izgradite održivu rutinu i povećavate opterećenje u skladu sa svojim mogućnostima.

1. Počnite redovnije da hodate

Šetnja je jednostavan način da poboljšate kardiovaskularnu kondiciju i postepeno povećate izdržljivost. Možete da počnete kraćim šetnjama, a zatim postepeno produžavate njihovo trajanje i ubrzavate tempo, u zavisnosti od toga kako se osećate.

2. Uključite čučnjeve i iskorake

Mišići nogu imaju važnu ulogu u penjanju uz stepenice, pa njihovo jačanje može da olakša ovu svakodnevnu aktivnost.

Čučnjevi i iskoraci pomažu u razvoju snage mišića koji učestvuju u podizanju tela. Ako tek počinjete da vežbate, možete da krenete od jednostavnijih varijanti, bez dodatnog opterećenja, uz pravilnu tehniku izvođenja.

3. Postepeno povećavajte broj stepenica

Kada vam penjanje uz jedan sprat postane lakše, možete da pokušate sa dva, a zatim i sa više spratova. Važno je da tempo prilagodite svojoj kondiciji i da ne forsirate organizam ako osećate neuobičajenu zadihanost ili druge tegobe.

Ako već imate dijagnostikovanu srčanu ili plućnu bolest, poput srčane slabosti ili HOBP-a, pre povećavanja fizičkog napora posavetujte se sa lekarom i prvo obezbedite odgovarajuće lečenje.

4. Pronađite aktivnost u kojoj uživate

Ne morate da provodite sate u teretani da biste poboljšali kondiciju. Rad u bašti, sređivanje dvorišta, redovne šetnje sa prijateljima i druge aktivnosti koje podrazumevaju kretanje mogu da budu dobar početak.

Najvažnije je da izaberete aktivnost koju možete redovno da praktikujete, jer doslednost često ima veći značaj od povremenih, veoma intenzivnih treninga.

Šta nam penjanje uz nekoliko spratova govori o fizičkoj spremnosti?

Stručnjaci ponekad koriste sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti kao jedan od pokazatelja fizičke funkcionalnosti.

Dr Polgers navodi da se pacijentima koji se pripremaju za operaciju, između ostalog, postavlja pitanje da li mogu da ponesu namirnice uz tri ili četiri sprata stepenica.

Nije neobično da se osoba zadihа nakon takvog napora. Važno je, međutim, da li može da ga podnese bez simptoma poput bola u grudima, promena vida ili drugih upozoravajućih znakova.

Ipak, sposobnost penjanja uz određeni broj spratova nije samostalni test zdravlja i ne može da zameni lekarski pregled.

Dobra fizička kondicija ne razvija se preko noći. Uz redovno kretanje, vežbe snage i postepeno povećavanje opterećenja, penjanje uz stepenice može vremenom da postane znatno lakše.

Zaključak je jednostavan: ako ostajete bez daha nakon penjanja uz stepenice, to ne mora automatski da znači da nešto nije u redu. Ipak, ako je zadihanost nova, pogoršava se, dugo traje ili je praćena drugim simptomima, nemojte je pripisivati samo nedostatku kondicije. Razgovor sa lekarom najbolji je način da utvrdite šta se zaista dešava i kako da bezbedno poboljšate svoju fizičku spremnost.

(Ona.rs/HuffPost)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.