Ni voće ni povrće više nisu kao pre: Razlog? Kupus i šargarepa lepi na oko, a u njima duplo manje gvožđa

Povrće može da izgleda krupno, sveže i savršeno, a da sadrži manje pojedinih minerala nego ista vrsta uzgajana pre nekoliko decenija. Novi izveštaj ukazuje da su intenzivna poljoprivreda, osiromašeno zemljište i klimatske promene promenili nutritivni sastav hrane.

Prema izveštaju organizacije Deep Science Ventures, prosečna koncentracija gvožđa u 29 vrsta voća i povrća pala je za oko 50 odsto u poređenju sa podacima iz 1940. godine. Zabeležen je i pad bakra od 49 odsto i magnezijuma od 10 procenata.

Među kulturama kod kojih su uočene velike promene nalaze se šargarepa, krompir, grašak i kupus. Ipak, ovakva istorijska poređenja treba posmatrati oprezno, jer na rezultate mogu da utiču različite sorte, područja uzgoja, zrelost plodova i metode laboratorijskih analiza.

Zašto veći prinos može da znači manje minerala?

Savremene sorte često se biraju tako da brzo rastu, daju krupnije plodove, imaju veći prinos i duže ostanu sveže na policama. U tom procesu može da se javi takozvani efekat razblaživanja.

Biljka proizvodi više ugljenih hidrata i postaje veća, ali količina minerala koju povuče iz zemljišta ne raste istom brzinom. Rezultat može biti veći plod sa manjom koncentracijom pojedinih hranljivih materija.

Često obrađivanje zemlje i uzastopno gajenje istih kultura takođe mogu da naruše strukturu tla, smanje količinu organske materije i oslabe njegovu plodnost.

Ulogu ima i više ugljen-dioksida

Povećana koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi može da ubrza fotosintezu i rast određenih biljaka. Međutim, istraživanja pokazuju da neki usevi uzgajani u takvim uslovima mogu da sadrže manje cinka, gvožđa i proteina.

To ne znači da su današnje namirnice "prazne" niti da više nemaju nutritivnu vrednost. Voće, povrće, mahunarke i žitarice i dalje su važni izvori vlakana, vitamina, minerala i drugih korisnih biljnih jedinjenja.

Promene su primećene i kod mesa

Analiza britanskog Instituta Kvadram, koja je savremenu govedinu uporedila sa podacima iz 1992. godine, pokazala je niže nivoe joda i pojedinih vitamina B grupe.

Istovremeno su u novijim uzorcima izmerene veće količine gvožđa, selena, kalcijuma, magnezijuma i kalijuma. Nutritivne promene zato nisu jednosmerne i ne pogađaju svaki sastojak i svaku namirnicu na isti način.

Kako da unesemo dovoljno hranljivih materija?

Najpraktičnija zaštita nije opsesivno traženje jedne "najzdravije" namirnice, već raznovrsna ishrana. Menjajte vrste voća i povrća, jedite mahunarke, orašaste plodove, integralne žitarice i različite izvore proteina.

Suplementi ne bi trebalo da se uzimaju nasumično. Ako sumnjate na manjak gvožđa, vitamina B12, folata ili drugih nutrijenata, najbolje je da uradite odgovarajuće analize i posavetujete se sa lekarom.

(Ona.rs / RTS)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.