Neobičan početak Olivere i Đoleta Balaševića: Dugo su bežali od ljubavi, a onda ih je jedna rečenica spojila

Ljubavne priče su često ispisane stihovima, ali malo njih je toliko upečatljivo i nežno pretočeno u pesme kao ona između Đorđa Balaševića i njegove Olivere. Njihova priča je priča o pravoj ljubavi, nesvakidašnjoj posvećenosti i inspiraciji koja je odjekivala u stihovima jednog od najvoljenijih kantautora ovih prostora.

Prvi susret – ljubav na prvi pogled

Đorđe Balašević i Olivera Savić upoznali su se krajem sedamdesetih godina prošlog veka u Novom Sadu. Olivera je tada bila talentovana mlada sportistkinja, gimnastičarka i reprezentativka Jugoslavije, dok je Đole već osvajao srca publike svojim pesmama. Njihov prvi susret dogodio se u Radio Novom Sadu, gde je Olivera bila angažovana kao voditeljka, a Đorđe je gostovao kao mladi kantautor. Već tada je, kako Olivera kasnije priča, između njih planula iskra koja se nikada nije ugasila, a Đole je ovaj susret u više navrata opisivao kao filmski.

Ipak, nije sve tako glatko išlo, baš kao što to obično biva u najlepšim bajkama.

"Jednom sam došla kući u Zrenjanin, a mama je prelistavala neki magazin i rekla mi: "Znaš, Olja, mogla bi da nađeš nekog dečka, da svet vidi da imaš nekog pored sebe, jer je devojka nezaštićena ako je sama. Evo, baš čitam o ovom momku Đorđu, koji tako lepo priča o svojoj porodici. On živi u Novom Sadu. E, tako nekog da nađeš!" Rekla sam joj da se mane ćoravog posla, jer je meni taj otprilike do pazuha. Moj imaginarni dečko mora da bude lep, visok, zgodan, da kada negde odemo svi gledaju u njega, a ne u mene. Ali, život", ispričala je Oliver, pa dodala da je samo nekoliko dana nakon toga usledio sledeći slučajan susret s Đoletom.

Dok je šetala Limanom, prošla je pored Đorđa. Stajao je opušteno s drugovima, u svojim prepoznatljivim maslinastim somotskim pantalonama i kratkom crnom kaputu, ruku zavlačenih u džepove – baš onako šmekerski, kako ga pamtimo svi.

"Ja dignem nos, koračam i polako mu ulazim u kadar. On je na trenutak prestao da zabavlja drugove, okrenuo se prema meni i rekao: "Pa, dobro gde si ti?!" ( A svima u glavi sad ide "baš sam ovih dana hteo da te zovnem", za ne?)

Ali ni su nije kraj ovog malenog flerta i početak mirne luke...

"Bila sam užasno stidljiva i zatvorena. Zbunila sam se, ipak je on već bio poznat, preispitivala se u sebi da nisam možda nešto pogrešila. Prošla sam i ne osvrćući se, toliko mi je bilo glupo... Kasnije, kada sam ga podsetila na taj događaj, rekao mi je da nema pojma šta mu je bilo, jer on u životu nikad nikome ranije nije dobacio na ulici", pričala je Olivera za magazin Hello.

Ipak, do pravog upoznavanja morali su da sačekaju naredno leto. Sudbinski susret dogodio se na čuvenoj novosadskoj plaži.

"Imali smo jednog zajedničkog poznanika, Stevu Blonda iz Banata, koji me je pozvao da dođem na Štrand. Značajno mi je napomenuo da će doći i Đole. Odmahnula sam rukom, ipak je on već bio zvezda, imao je dugogodišnju devojku... U to vreme samo najhrabrije su nosile toples, a u modi su bili i bikini koji su se vezivali na bedrima. Međutim, ja sam izabrala najzatvoreniji crni kostim do grla, patike, preko ramena sam prebacila peškir koji sam maznula u Egiptu na takmičenju i ponela najdeblju knjigu "Privrednog prava". Na pesku sam videla nalakćenog Đorđa, sa pogledom negde prema ruskim stepama. Dok je on tako gledao u Dunav, ja sam mu prišla i rekla: "Ćao!" On mi je uzvratio, prilično neizainteresovano. Pitala sam ga hoće li u vodu. Ako kaže da hoće, onda je pao na mom malom testu, ali on je rekao da neće, pošto je upravo izašao. „Fino, ja idem, a ti mi pričuvaj češlji", rekla je Olja

Češljić je bio u sigurnim rukama, iako je „čuvar“ delovao prilično nezainteresovano za njegovu vlasnicu.

"Odem ja na pontonac i krenem sa repertoarom: šraub levo, šraub desno, salto, vrtim ja ko luda, skupila se gomila sveta, izronim, a on i dalje zamišljeno gleda negde u nebo. Svi me gledaju, samo on ne. Toliko sam se naskakala da mi se zavrtelo u glavi. Došla sam do njega u pesak, a on je očekivao neku ekipu: "Idem ja sada da igram fudbal, a ti se malo sunčaj, vidi kako si mi bela." E, kad je već rekao to prisvojno "si mi bela", pomislila sam odmah: "Oženi me, vodi me kući", navela je.

Za razliku od njega, ja sam gledala kako on igra fudbal, misleći da, ako je neki bezveznjak, da ga više i ne pogledam. Ali, čak i glavni Maradona je tog dana mogao da dođe kod Đorđa po neke lekcije iz fudbala. Posle mi je priznao da mu tako nikad nije išlo u životu. Ja sam bila potpuno fascinirana. On na prvi pogled ne deluje kao frajer, onako gabaritno, ali ima strašno urođenu ravnotežu, dobru motoriku i nema suvišnih pokreta. Vrati se on do mene, i tu zapodenemo razgovor, dok odjednom ne primetimo da više nema nikog na Štrandu. Dođemo do parkinga, vozio je golfa, još pamtim registraciju 160-209, poveze me do Studentskog doma, i pošto smo pričali o filmu "Kazablanka", on je otvorio kasetu i izvadio bedž sa Hemfrijem Bogartom. Naravno, imam ga i dan-danas.

Od samog starta osećala sam strahovitu zaštićenost s njim, posedovao je divnu kavaljersku crtu koja razoružava svaku ženu. Osećala sam se zbrinuto pored njega, prvi put me nisu progonili duhovi prošlih vremena, puni neizvesnosti i teskobe. Slagali smo puzle, uvek mi je davao zadnji pazl da završim sliku, prethodno ga sakrivši. Ja sam jedino želela da on dođe, da me zasmeje i da se mi ljubimo. I došao je. Iz džepa je ponovo izvukao bedž, ovog puta sa svojom fotografijom, dvogodišnjeg Đoleta, na kojem je sam hemijskom olovkom napisao: "Želiš li još jedno?"...

Sve je bilo kao u pesmi, jer – ipak je to neponovljivi Balašević. I sam način prosidbe bio je romantičan. Otišao je na more u Rovinj, tamo sreo tamburaše lepog Jovice, pozvao Olju telefonom u jedan sat iza ponoći, a ona je sa druge strane žice uz salve smeha odslušala Đoletovu omiljenu pesmu: "Dano, Dano, pile moje malo, alaj smo se zavadili rano". Onda je on uzeo slušalicu i pitao je da li hoće da se uda za njega. Opet se nasmejala i odgovorila da ne zna, ipak je on daleko, ali da bi svejedno volela da ga vidi. Na to je čuveni kantautor seo u kola i već ujutro je iz Rovinja stigao u Zrenjanin.

Romansa uz stihove i pesme

Veza između Olivere i Đoleta razvijala se spontano, ali snažno. Godine 1981. Đorđe i Olivera su se venčali, i to bez pompe i spektakla.

"Kasnili smo na sopstveno venčanje, tada je Jovana već bila rođena, kada smo se venčali, i ja sam zbog albuma za devojčicu i slike želela da budem u belom, mislim da je to san svake devojke, a Đole je bio neposredniji, on je imao traperice i prsluk, tenisice, naravno, i stavio je bedž – Muppete. Zašto da ne? Pa to je on, na sve drugo ne bih pristala", opisala je Olivera jednom prilikom.

Iz braka su dobili troje dece – Jovana, Jelenu i Aleksu. Đole je uvek govorio da je Olivera stub porodice, a njihova deca nastavila su da neguju vrednosti koje su im roditelji usadili.

Olivera kao životni oslonac i inspiracija

Balašević je često isticao da je Olivera bila njegova muza, a inspiraciju za neke od najlepših pesama crpio je upravo iz njihove ljubavi. Pesme poput „Provincijalka“, „Priča o Vasi Ladačkom“, „Neko to od gore vidi sve“ i „Olivera“ samo su neki od muzičkih dokaza koliko je njegova ljubav bila autentična i duboka. Tako je Oliveri na albumu "Dnevnik starog momka" iz 2001. godine poslao skrivenu poruku. Na albumu našlo se ukupno 12 pesama i svaka od njih nosila je žensko ime. Navodno, Oliveri je u poečtku smetalo što se među 12 ženskih imena nije našlo njena, tek da bu na kraju shvatila da su sve one tu da bi se od početnihslova pesama dobila poruka: "Olja je najbolja".

Otilia, Ljerka, Ankica, Jaroslava, Eleonora, Nevena, Anita, Julia, Branislava, Ognjena, Ljudmila, Anđela.

Đorđe nikada nije krio koliko mu je Olivera značila – ne samo kao supruga i majka njegove dece, već i kao neko ko je imao ključnu ulogu u njegovoj karijeri. Olivera je bila mnogo više od „žene iza uspešnog muškarca“. Aktivno je učestvovala u organizaciji njegovih koncerata, bila je njegov najveći kritičar, podrška i oslonac u svim životnim fazama.

"Ona igra uloge i majke i kćerke i sestre, i onu koja je ostavljena. Ona u knjizi igra sve uloge, samo se prešminkava. Ona je moj model u mnogim stvarima. Ja sam joj rekao da nisu sve pesme napisane tebi i o tebi, ali su sve napisane zbog tebe. Svaku sam pesmu napravio da nju zadivim. Jer nije postojala protina kći u tom smislu. Protina kći je silueta u mom pesničkom razmišljanju koja sasvim sigurno ima njen lik. A ona uvek kaže, pa nisam to ja. Mala garava možda nisi ti, ta pesma "Čitav život ljubile me plave" je napravljena da te malo najedim",  rekao je jednom Balašević.

Teška vremena i neuništiva ljubav

Ljubav Đorđa i Olivere nije bila bez izazova. Tokom burnih devedesetih, kada su mnogi umetnici bili pod pritiskom, Olivera i Đole zajedno su prolazili kroz teške trenutke. Balašević je bio poznat po svojim pacifističkim stavovima, a Olivera ga je u svemu podržavala, čak i kada su zbog toga trpeli neprijatnosti.

"Pokušavali smo nekako da izađemo na kraj s učestalim pozivima koji su bili dan-noć, svejedno. Jednom se desilo da su kundacima lupali na prozor. U pola tri u noć, ja sam otvorila i pitala zašto lupaju kundakom kada imamo zvono, a oni su mi odgovorili da "nisu sigurni da ćemo čuti zvono, ako spavamo", kazala jesupruga Đorđa Balađevića i dodala:

"Ne, zato što ste sigurni da će se neko uplašiti, a u ovom trenutku to su dve devojčice koje spavaju", zaključila je.

Poslednje godine i rastanak

Đorđe Balašević preminuo je 19. februara 2021. godine, ostavljajući iza sebe neizbrisiv trag u muzici, ali i u srcima svoje porodice i fanova. Njegova smrt bila je ogroman gubitak, ali Olivera je nastavila da čuva sećanje na njega kroz priče, knjige i događaje posvećene njegovom delu. Njihova ljubav je ostala večno zapisana u stihovima njegovih pesama, a Olivera je nastavila da živi sa Đoletovim nasleđem, čuvajući sve ono što su zajedno stvorili.

Priča o Đoletu i Oliveri Balašević nije samo obična ljubavna priča – to je priča o jednoj od najlepših umetničkih i životnih simbioza. Ona je dokaz da prava ljubav može trajati zauvek, čak i kada jedno srce prestane da kuca. U pesmama, sećanjima i pričama, Đoletova i Oliverina ljubav nastavlja da živi, podsećajući nas da su istinska osećanja neprolazna i večna.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.