Rekli su mu da umire za 2 godine: Umesto predaje, istrčao maraton – a njegova žena o tome napisala bestseler

Njegova dijagnoza zvučala je kao smrtna presuda, ali četiri godine kasnije – trči maraton. Ovo je priča o ljubavi, hrabrosti i borbi za svaki novi dan.

Upoznali su se na medicinskom fakultetu i zaljubili „na prvi pogled u belom mantilu“. Suzi Tejt (46), porodična lekarka iz Nacionalne zdravstvene službe Velike Britanije, i njen suprug Endi (47), lekar anesteziolog, proveli su 25 godina u skladnom braku. Vaspitavaju trojicu sinova – Čarlija (15), Sama (13) i Džeka (12) – i nikada nisu mogli da zamisle da će život doneti izazov zbog kojeg će pasti na kolena.

Ali, upravo se to dogodilo 2019. godine, kada je Endi počeo da pokazuje suptilne znake amiotrofične lateralne skleroze (ALS) – najtežeg oblika bolesti motornih neurona (MND). Dijagnoza je potvrđena 2021. godine. Prosečna prognoza? Dve godine života. A onda se desilo čudo.

Sportista kome su poklekle ruke, ali ne i duh

Endi je oduvek bio sportski tip. Obožavao je ragbi, tenis, golf i jedrenje na dasci. Ipak, baš ti najaktivniji, pokazala su istraživanja, češće obolevaju od MND. Bolest mu je postepeno oduzimala sve što je voleo – jedno po jedno, morao je da se odrekne sportova.

Danas, četiri godine nakon dijagnoze, Endi i dalje može da hoda – čak i da trči! I to nije metafora. Na dan 11. maja, trčao je Rob Barouz maraton u Lidsu, zajedno sa tridesetak prijatelja i članova porodice, kako bi prikupio sredstva i podigao svest o bolesti kroz fondaciju MyName’5 Dodi.

Najgori oblik bolesti, ali i najjača volja

Supruga Suzi ponosno otkriva da, iako mu je gornji deo tela izgubio skoro svu funkcionalnost, noge i dalje rade.

„Dijagnostikovan mu je najteži oblik – ALS. Ruke, ramena i šake su mu najviše pogođene. Ipak, njegova snaga je neverovatna. U proseku, ljudi žive do dve godine nakon dijagnoze. A evo nas – četiri godine kasnije“, kaže Suzi.

Uprkos iscrpljenosti, Endi još uvek trenira sinovljev ragbi tim i nastavlja da učestvuje u humanitarnim događajima. Godinu dana nakon dijagnoze, igrao je u Ginisovom rekordu: najdužoj utakmici ragbija na plaži u Bornmutu. Igrao je 34 sata s timom „Sandbagersa“, prikupivši više od 100.000 funti za fondaciju i Udruženje za borbu protiv bolesti motornih neurona.

Dijagnoza koja je stigla kroz šalu – i promenila sve

Suzi se seća prvog znaka bolesti – i to kroz šalu. Endi ju je pozvao iz paba i rekao:

„Izgubio sam obaranje ruku od Džejmsa, a to nije trebalo da se desi.“

Iako je delovalo smešno, Endi je kao lekar odmah posumnjao da nešto ozbiljno nije u redu. Ubrzo su usledili simptomi: trzanje mišića u rukama i ramenima, slabost i tremor. EMG test potvrdio je da nervi ne funkcionišu kako treba, a dodatne analize potvrdile su najgore sumnje.

Ljubav u vreme bolesti: Od lekarke do autorke bestselera

Suzi je svoj lekarski staž započela pre više od 20 godina. Sa Endijem je radila i u Australiji, a živeli su i u Velsu, odakle je on rodom. U Dorsetu su se skrasili 2007. godine, među prijateljima i kolegama.

Tokom pandemije korone, radili su bez prestanka: ona u hitnoj ambulanti, a on u intenzivnoj nezi. Ali već tada su Endijeve ruke bile sve slabije. Operisao je lakat misleći da je u pitanju lokalni nervni problem, ali istina je bila mnogo teža. U maju 2021. morao je da napusti posao jer više nije mogao da drži opremu za disajne puteve.

„Bio je slomljen. Voli svoj posao, i teško mu je palo“, kaže Suzi.

Kako reći deci da tata više nije isti

Težak izazov bio je i kako objasniti deci šta se dešava.

„Prvo smo ih štitili, ali to je bila greška. Mislili su da plačemo zbog njih. Na kraju su nam iz škole savetovali da budemo iskreni. To je bio pravi potez – naši sinovi su neverovatni. Veoma su jaki i zreli, i žele da pomognu svom tati.“

Suzi je zbog Endija uzela pauzu u lekarskoj karijeri i potpuno se posvetila porodici – ali i pisanju. Danas je bestseler autorka na Amazonu. Njena najnovija knjiga Outlier izlazi ovog leta, a u pisanju koristi znanja iz medicine kako bi obrađivala važne psihološke i društvene teme – usamljenost, porodično nasilje, borbu sa bolešću.

Život se meri u mesecima – i danima koji vrede

Danas Suzi ne planira previše unapred. Njihov pas Gizzi, sinovi i podrška prijatelja čine svakodnevicu podnošljivijom. Iako zna da će im uskoro trebati dodatna pomoć, ne razmišlja o tome previše.

„Živimo mesec po mesec. Ne planiramo mnogo. Fokusiramo se na sadašnji trenutak“, kaže Suzi.

I možda u tome leži odgovor – kako preživeti ono što se ne da izlečiti. Tako što voliš. Dišeš. I trčiš, kada god možeš.

(Ona.rs / Mirror)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.