Mlada mi nije dala da povedem dečka na svadbu jer smo "kratko zajedno": Provela sam veče jadna i sama

Svadbe su trenutak za slavlje i druženje, ali za pojedince koji dolaze sami mogu da budu i test strpljenja. Pravila o tome ko dolazi i ko može da povede pratnju često izgledaju bezazleno, ali mogu da ostave osećaj izolovanosti i nepripadanja. Pitanje plus-one zapravo govori mnogo o tome koliko gosti zaista osećaju da su dobrodošli.

Kada plus-one postane minus za prijateljstvo

Pozivnica za svadbu uvek zvuči kao čast. Ali, šta ako uz nju dođe i ograničenje koje nas učini usamljenim, umesto uvaženim? Upravo to sam doživela kada sam, iako deveruša na venčanju bliske prijateljice, saznala da ne mogu da povedem pratnju, jer nisam bila u "ozbiljnoj vezi", piše Simon Pedžet, lajfstajl pisac za Bussines Insider.

Problem i pravila koja isključuju

U ranim tridesetim, nakon raskida duge šestogodišnje veze, počela sam da izlazim i nedavno sam upoznala nekoga ko mi se dopadao, kolegu novinara, pažljivog i šarmantnog, savršenog za svadbenog gosta.

Ipak, kada sam pitala mladu i njenog verenika mogu li da ga povedem, dobila sam odgovor: "Samo ozbiljni parovi, oni koji žive zajedno ili planiraju brak." Njihov argument bio je da ne žele "slučajne ljude" na fotografijama.

Mene je to pogodilo. Ako sam dovoljno važna da stojim pored nje dok izgovara sudbonosno "da", zar nisam dovoljno odrasla i da sama odlučim koga bih dovela?

Da bude gore, ispostavilo se da sam jedina odrasla osoba na venčanju bez pratnje. Jedini singl gost osim mene bio je dečak koji je nosio burme.

Zašto je to važno

Svadbe jesu skupe i organizaciono zahtevne, ali jedna stolica više ne bi poremetila budžet, dok bi meni ulepšala veče. Biti jedina osoba bez partnera među parovima znači osećati se izostavljeno i pod lupom.

U mom slučaju, to je značilo neprijatna pitanja rođaka o bivšem i o planovima za decu, dok sam se borila sa neudobnom haljinom deveruše i osećajem da svima smetam u razgovoru.

Paradoksalno, nekoliko "ozbiljnih" parova sa venčanja kasnije se razvelo, dok ja i dalje stojim iza toga da prisustvo "slučajnog" partnera nije problem, već način da se gost oseća prihvaćeno.

Znak uvažavanja

Ne krivim prijateljicu za njeno pravilo, ali verujem da bi svi odrasli gosti trebalo da imaju pravo na "plus-one", bez obzira na status veze. To nije samo pitanje bontona, već i inkluzije.

Ako finansije ne dozvoljavaju, parovi mogu da smanje listu gostiju, ali ne bi trebalo da prave razliku među prijateljima po osnovu njihove romantične situacije.

Moja kasnija iskustva to su i potvrdila. Kada me je druga prijateljica pozvala na svoje venčanje, iako sam tada bila solo, ponudila mi je da povedem koga želim, čak i prijateljicu. Taj gest me je učinio ne samo dobrodošlom, već i viđenom.

Inkluzija je važnija od pravila

Životne priče nisu uvek uklopive u šablone "ozbiljno" ili "neozbiljno".

Zato bi pravilo trebalo da bude jednostavno: ako već delite pozivnice, dajte svakom odraslom gostu pravo da dovede nekoga. Na kraju, venčanje bi trebalo da bude slavlje ljubavi, a ljubav se prepoznaje i u tome kako uvažavamo druge.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.