Dijagnoza na medenom mesecu promenila im je život: Negovao me je dok sam bila bolesna, ali onda se sve raspalo

Razvod je nekada bio tabu, a danas gotovo da je postao deo realnosti mnogih brakova. Iza svake brojke stoji potpuno drugačija priča - o ljubavi, gubitku i promenama koje niko ne može da predvidi. U ovoj priči, jedna žena, Šarlot, rešila je da ispriča svoju priču kako je prošla kroz razvod i svoje iskustvo podeli sa drugima.

"Stajala sam u biznis salonu na aerodromu Hitrou, spremna da letim u Indiju na medeni mesec, kada sam napipala malu izbočinu na gornjem delu desne dojke. Nikada ranije nisam letela biznis klasom, pa sam se posebno sredila za tu priliku, ali ono što sam videla u ogledalu ozbiljno me je zabrinulo.

Tada sam to rekla svom novopečenom mužu Džou, odmah u aerodromskom salonu. On mi je predložio da pozovem doktora, što sam i uradila, i zakazala pregled čim se vratim. Ali tokom narednih 10 dana, Džo to gotovo da nije pominjao - klasično izbegavajuće ponašanje. Umesto da se opuštam uz jeftine masaže, ja sam ceo odmor provela u brizi.

Sve to vreme, Džo nije ni pokušao da pokaže interesovanje za ono kroz šta prolazim, niti da me pita kako sam. Ranije mi nikada nije bio potreban da me smiruje, nisam hipohondar, ali sam mislila da bi ovakva vest pokazala koliko sam uplašena. Pošto sam sve držala u sebi tokom putovanja, imala sam veliki emotivni ispad nekoliko dana pred kraj, kada sam mu rekla koliko mi je bila potrebna podrška koju on očigledno nije mogao da pruži.

Gledajući unazad, to je bio naš glavni problem - potpuno različit način komunikacije. Tokom pet godina pre toga činilo se da to možemo da ignorišemo: spojili smo porodice (ja imam jedno dete iz prethodne veze, on troje), pokrenuli smo modni biznis zajedno i mislila sam da smo u tome dugoročno. Delili smo ljubav prema putovanjima i izlascima, a on je bio šarmantan i "sređen", za razliku od drugih muškaraca koje sam ranije upoznala online.

Sada od toga nije moglo da se pobegne. Kada sam se vratila kući, sa 42 godine dijagnostikovan mi je trostruko negativni rak dojke, posebno agresivan oblik bolesti. U roku od nekoliko meseci od venčanja, cela dinamika našeg odnosa se promenila: on je postao moj negovatelj u najneprivlačnijem periodu naših života. Od samouverene i ravnopravne partnerke u svakodnevnom životu, postala sam neko ko zavisi od njega tokom hemoterapije i operacije; davao mi je injekcije dva puta dnevno i držao mi kosu dok sam povraćala od terapije.

Do trenutka kada mi je kosa otpala, dobila sam 25 kilograma i izgledala kao velika, okrugla, debela, ćelava stvar; samopouzdanje mi je bilo potpuno uništeno.

Moj muž je bio dobar u tome da nikada ne komentariše moj izgled negativno. Nije nužno govorio da sam i dalje lepa, ali je bio poštovan prema mom telu i seksu (koji je potpuno prestao) i jednostavno je radio ono što je trebalo, bez žaljenja. Što sam više upoznavala žene iz zajednice obolelih od raka čiji su muževi radili suprotno, to sam više bila zahvalna na onome što imam", rekla je ona.

Romantika se ugasila

"Ali rak je potpuno ugasio romantiku. Razvila sam niz sekundarnih stanja, poput dijabetesa tipa 2 i neutropenije (vrlo nizak broj jedne vrste belih krvnih zrnaca). Zatim je došao COVID-19, koji je dodatno ograničio moj pristup bolnici i stavio me na listu klinički ugroženih. Već sam, mislim, postala pomalo agorafobična zbog raka (jer nisam imala imunitet i nisam smela da izlazim), a to je, nakon što sam ranije bila veoma društvena, ozbiljno uticalo na mene. Do Božića 2020, dve godine posle venčanja, moje mentalno zdravlje se potpuno pogoršalo i naš odnos je postao neprepoznatljiv.

Bila sam toliko zahvalna na svemu što je uradio za mene da nisam želela da "talasam" i pitam kako smo došli do toga da se tako udaljimo. Ali bilo je kao da je on dostigao granicu empatije. Nije razumeo da, iako više nisam u aktivnom lečenju, i dalje sam bila veoma bolesna, i delovalo je kao da ga to više ne zanima. Sedela sam i plakala, govoreći mu da se raspadam i da mi treba njegova podrška, ali on se povukao i nije imao emocionalni kapacitet niti interesovanje da se ponovo uključi. Više nismo išli zajedno na spavanje; Džo je nalazio izgovore da ostane dole i radi, i veoma vešto je izbegavao intimnost. Kada bih pokušala da otvorim probleme u braku, govorio bi da je sve moja krivica, da sam stalno ljuta i da sam se promenila.

Došla sam do tačke da sam verovala da bi moja porodica bila bolje bez mene, jer sam ih samo činila nesrećnim. To sam mu i rekla, a on, kao i obično, nije imao šta da kaže. I danas ne razumem kako osoba sa kojom treba da provedeš život može da čuje da želiš da umreš i da ne reaguje. Pokušali smo bračno savetovanje, ali ni treća strana nije uspela da ga otvori ili motiviše na promenu. Bila sam izgubljena i to me je uništavalo", otkrila je Šarlot.

Trenutak kad je "proglasio" da je kraj

"Naši životi su bili toliko isprepletani da smo pokušavali da nastavimo dalje, pa smo otišli na put povodom šeste godišnjice braka, put koji sam se nadala da će biti trenutak kada ćemo reći: "Uf, preživeli smo". Ali toga nije bilo; putovanje je bilo beznačajno. Kada sam potom otišla na žensko povlačenje, shvatila sam da sam se držala nečega što više ne postoji. Vratila sam se i predložila da napravimo pauzu i preselila se sa sinom.

Nadala sam se da će ga to pokrenuti i naterati da shvati šta treba da se uradi da bi se brak spasao. Međutim, posle nekoliko nedelja shvatila sam da on živi svoj najbolji život bez mene. Ponašao se kao da smo već razdvojeni - iako nismo; nije pravio planove da me vidi i nije ga zanimalo šta se dešava u mom životu. Osećala sam se kao da sam izbačena bez ikakvog objašnjenja. I dalje sam svakodnevno dolazila u kuću zbog posla, ali sve je bilo čudno, a njegova deca su počela da se ponašaju čudno prema meni. U jednom trenutku jedno od njih mi je čak zabranilo da uđem u kuću u kojoj sam živela šest godina.

Sve više sam imala osećaj da Džo čeka da prođu Božić i moj rođendan (početkom januara) da bi sve završio. Naredne nedelje došao je u kuću, ušao u kuhinju i rekao da je kraj.

Bila sam besna, puna poniženja i gneva mesecima. Iako mi je sve to strašno teško palo, volela sam ga i prošli smo kroz mnogo toga zajedno. Bila sam slomljena i sve se raspalo brže nego što sam mogla da shvatim.I dalje smo se viđali zbog posla, ali posle nekoliko meseci rekla sam da više ne želim nikakav kontakt. Nisam mogla da podnesem da on ide okolo vedar i opušten, dok sam ja bila u haosu. Bilo je užasno", kazala je.

I posao su morali da podele

"Odlučila sam da mu prodam svoj deo biznisa kako bih mogla da krenem ispočetka, morala sam. Takođe sam otišla na terapiju zbog razvoda, što mi je mnogo pomoglo, i sada se prekvalifikujem za trenera za seks i odnose. Sada smo u dobrim odnosima; razvod je finalizovan pre dve nedelje i otišli smo na piće da "proslavimo". Na sreću, i dalje sam bez raka.

Sada na naš brak gledam kao na deo mozaika mog života. Zauvek ću biti zahvalna na tome kako me je negovao tokom prve godine lečenja, i ne osećam potrebu da se vraćam na ostatak i nesreću - jer šta bih time dobila? Posle najdužeg vremena, sada se osećam slobodno.

(Ona.rs/The I paper)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.