Zašto je ćutanje ponekad najmudriji odgovor u svađi? Trik od 1 rečenice koji sprečava da razgovor ode u raskid

Usred ste rasprave i odjednom prestanete da govorite? To ne znači nužno da ste nezainteresovani ili slabi. Psiholozi čak smatraju da namerno ćutanje može biti način da se sukob smiri. Ali oprez: samo ako to radite na pravi način.

"Reci nešto!" Mnogi koji su se ikada našli usred žestoke svađe dobro poznaju ovu rečenicu. Jedna osoba podiže glas, dok se druga povlači u tišinu. Vrlo brzo stiče se utisak da onaj ko ćuti nema šta da kaže ili da namerno pokušava da drugu osobu ostavi bez odgovora.

Ali ćutanje može značiti nešto sasvim drugo.

Osoba koja svesno odluči da ćuti u emotivno nabijenom trenutku možda zapravo pokušava da zadrži kontrolu nad sobom. Kada bes, strah ili povređenost dostignu vrhunac, naše razmišljanje više ne funkcioniše na isti način kao kada smo smireni.

Mozak na uočenu pretnju reaguje munjevitom brzinom. Aktivira se amigdala, deo mozga koji, između ostalog, učestvuje u obradi opasnosti i snažnih emocija. Zbog toga reagujemo brže, impulsivnije, a ponekad i grublje nego što bismo zapravo želeli. Upravo u takvim trenucima pauza može da pomogne.

Prvo se smirite, pa razgovarajte.

Psiholozi znaju da u takvim situacijama nije uvek korisno po svaku cenu nastavljati razgovor. Osoba koja je veoma uznemirena rizikuje da počne da se ponaša defanzivno i tako dodatno rasplamsa sukob. Zato nekoliko minuta tišine može biti veoma korisno.

Ključno pitanje je, međutim, zašto neko ćuti.

Ako nekome jednostavno okrenete leđa i ignorišete ga satima ili danima, to stvara nesigurnost. Rečenica poput: "Trenutno sam previše ljut/a. Daj mi deset minuta, pa možemo da razgovaramo" ima potpuno drugačiji efekat. Tako tišina postaje pauza, a ne kazna. Upravo to pravi ključnu razliku.

Jedna mala rečenica koja može spasiti svađu

Ako primetite da emocije preuzimaju kontrolu, ne morate odmah imati savršeno rešenje. Često je dovoljna kratka rečenica:"Želim da razgovaram sa tobom o ovome, ali sada mi je potrebno malo prostora."

Ova rečenica drugoj osobi šalje jasnu poruku: Ne bežim od razgovora. Samo ne želim da nastavimo raspravu dok sam u ovakvom stanju.

Jer kada se osoba jednom smiri, kasnije može bolje da sluša, složi svoje misli i preciznije objasni šta ju je zapravo povredilo ili naljutilo. Tako se može sprečiti da se rasprava zbog zaboravljene poruke odjednom pretvori u ozbiljan sukob o čitavoj vezi.

Čuvajte se "silent treatmenta", odnosno kažnjavanja ćutanjem

Ipak, postoji još jedan oblik ćutanja koji može ozbiljno da naruši odnos. Kada neko namerno ignoriše partnera kako bi ga kaznio, pokazao moć ili mu naneo bol, ćutanje postaje oružje.

Druga osoba tada ostaje sa pitanjima: Šta sam uradio/la pogrešno? Da li će se dogoditi nešto još gore? Da li je naša veza ugrožena?

Takvo ponašanje lako može da dovede do pasivno-agresivnog ponašanja. Ako ovakav obrazac postane navika, frustracija i emocionalna udaljenost mogu sve više da rastu.

Zato pauza u razgovoru treba da ima svoj kraj

Ako se povučete iz razgovora, važno je da, kad god je moguće, kažete i kada ćete ga nastaviti.

"Razgovaraćemo ponovo večeras" ili "Javiću ti se sutra uveče da nastavimo razgovor" potpuno se razlikuje od nekoliko dana ili nedelja hladnog ćutanja.

Još jedan iznenađujući trik: govorite tiše

Ćutanje nije jedini način da smirite svađu. Razliku može napraviti i ton vašeg glasa.

U konfliktu se često dešava nešto sasvim ljudsko: jedna osoba povisi glas, pa druga odgovori istom merom. Normalan razgovor tako se pretvara u takmičenje u tome ko će biti glasniji.

Svesno govoriti smirenije, čak i malo tiše, može prekinuti tu dinamiku. U početku vam to možda deluje neobično, ali tih i miran glas pre će navesti drugu osobu da vas sasluša nego da dodatno povisi ton.

Istovremeno, šaljete poruku da držite situaciju pod kontrolom, a ne da pokušavate da napadnete drugu osobu. Cilj, dakle, nije da u svađi imate poslednju reč, već da se pobrinete da druga osoba i dalje može da vas sasluša.

Tri pitanja koja treba sebi da postavite pre nego što izgovorite sledeću rečenicu

Ako primetite da se rasprava zahuktava, kratka unutrašnja provera može da pomogne:

• Da li zaista sada želim nešto da razjasnim? Ili samo želim verbalno da uzvratim jer se osećam napadnuto?
• Da li sam još u stanju da mirno saslušam osobu sa kojom razgovaram?
• Da li bih ono što sada želim da kažem na isti način rekao/la i sutra?

Ako je odgovor na bilo koje od ova tri pitanja "ne", onda bi ćutanje u tom trenutku možda zaista bilo bolji izbor.

Ne kao kazna.

Ne kao bekstvo.

Već kao kratka pauza pre nego što sukob preraste u nešto zbog čega ćete kasnije žaliti.

(Ona.rs/blick)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.