Ne možete da zaspite jer ne prestajete da analizirate sve što vam se dogodilo? Možda se prepoznate u ovome

Mnogi ljudi legnu u krevet potpuno iscrpljeni, uvereni da će zaspati čim spuste glavu na jastuk. Međutim, upravo tada njihov mozak kao da odluči da je pravo vreme da obradi sve što se dogodilo tokom dana, podseti ih na neprijatnu situaciju od pre nekoliko godina, postavi pitanje da li su nekoga uvredili ili ih odvede u razmišljanje o problemima koji se možda nikada neće dogoditi.

Psiholozi objašnjavaju da to nije neobično. Tokom dana pažnju nam odvlače posao, porodica, telefoni, razgovori i obaveze, dok uveče, kada spoljašnji svet utihne, prostor preuzimaju sopstvene misli. Kod ljudi koji su skloni preteranom analiziranju to često znači da upravo pred spavanje počinje najintenzivniji "rad" mozga.

Ako vam je poznat osećaj da ste fizički umorni, ali mentalno potpuno budni, moguće je da se prepoznate u nekim od osobina koje psiholozi najčešće povezuju sa noćnim preteranim razmišljanjem.

1. Teško opraštate sebi greške

Ljudi koji mnogo razmišljaju retko zaboravljaju sopstvene propuste.

Dovoljna je jedna nespretna rečenica na poslu, zaboravljena obaveza ili šala koja nije prošla kako ste zamislili da biste satima kasnije ponovo analizirali svaki detalj. Ono što su drugi odavno zaboravili, vi i dalje vrtite po glavi, pitajući se da li ste mogli drugačije.

Psiholozi objašnjavaju da ovakvi ljudi često postavljaju veoma visoke standarde sebi, pa i najmanju grešku doživljavaju mnogo ozbiljnije nego što ona zaista jeste.

2. Uvek razmišljate o najgorem mogućem ishodu

Telefon zvoni, ali se niko ne javlja. Prijatelj nije odgovorio na poruku. Šef vas je pozvao na razgovor.

Dok većina ljudi sačeka da vidi šta se zapravo dogodilo, osobe sklone preteranom razmišljanju često u nekoliko sekundi naprave čitav niz katastrofičnih scenarija.

Psiholozi ovaj obrazac nazivaju katastrofiziranjem - sklonošću da mozak automatski bira najgori mogući ishod, iako za njega nema dovoljno dokaza.

Upravo zbog toga je opuštanje pred spavanje mnogo teže.

3. Posle svakog razgovora analizirate šta ste rekli

Mnogima je poznata situacija u kojoj tek nekoliko sati nakon druženja ili sastanka počinju da razmišljaju da li su rekli nešto pogrešno.

Da li je trebalo drugačije odgovoriti?

Da li je sagovornik pogrešno razumeo šalu?

Zašto je na kraju razgovora promenio izraz lica?

Takvo neprestano analiziranje društvenih situacija jedan je od najčešćih obrazaca kod ljudi koji teško uspavaju svoj mozak.

4. Primećujete detalje koje drugi često ne vide

Ljudi skloni overthinkingu obično veoma pažljivo posmatraju svet oko sebe.

Primećuju promenu tona glasa, kratku pauzu u razgovoru, nečiji pogled ili izraz lica koji većina ljudi uopšte ne registruje.

Takva osobina može biti korisna jer doprinosi empatiji i boljem razumevanju drugih ljudi, ali istovremeno povećava mogućnost da se svakom detalju pripiše značenje koje možda uopšte ne postoji.

Mozak tada nastavlja da traži odgovore i kada bi zapravo trebalo da odmara.

5. Nedovršene obaveze ne daju vam mira

Neki ljudi bez problema mogu da ostave sudove za sutra ili da odgovore na mejl sledećeg dana.

Drugima upravo takve sitnice ne dozvoljavaju da se opuste.

Psiholozi objašnjavaju da nedovršeni zadaci ostaju aktivni u našem pamćenju mnogo duže nego završeni. Zbog toga mozak stalno podseća na ono što još nije rešeno, čak i kada nije hitno.

Upravo zato mnogi pred spavanje razmišljaju o poruci koju nisu poslali, računu koji treba platiti ili obavezi koja ih čeka narednog jutra.

6. Teško verujete sopstvenim odlukama

Jednom kada donesete odluku, priča za vas ne završava.

Naprotiv, tada počinje preispitivanje.

Da li je trebalo izabrati drugi posao?

Možda ipak nisam trebalo to da kažem?

Šta ako sam pogrešio?

Ljudi koji mnogo razmišljaju često imaju utisak da je negde postojalo bolje rešenje koje su propustili, pa se vraćaju istim dilemama iznova i iznova.

7. Veoma ste empatični

Empatija je velika prednost, ali ponekad može biti i mentalno iscrpljujuća.

Ljudi koji duboko osećaju emocije drugih često sa sobom nose tuđu tugu, stres ili zabrinutost mnogo duže nego što bi želeli.

Posle napornog dana ne razmišljaju samo o sopstvenim problemima, već i o tome kako se oseća partner, prijatelj ili kolega.

Sve to dodatno opterećuje um upravo u trenutku kada bi trebalo da se pripremi za san.

8. Velike promene vas uznemire čak i kada su dobre

Nova ljubav, unapređenje, preseljenje ili dugo očekivano putovanje većini ljudi donose uzbuđenje.

Kod osoba koje previše razmišljaju čak i pozitivne promene mogu izazvati anksioznost.

Umesto da uživaju u lepim vestima, njihov mozak odmah počinje da traži moguće probleme, rizike i komplikacije koje bi mogle da se pojave.

Takav način razmišljanja često dovodi do toga da i najlepši događaji postanu izvor stresa.

Zašto se sve pojačava baš noću?

Psiholozi objašnjavaju da se uveče smanjuje broj spoljašnjih stimulansa koji tokom dana zaokupljaju našu pažnju. Kada telefon utihne, posao se završi, a kuća postane mirna, mozak dobija više prostora da obradi emocije, dileme i događaje koje je tokom dana potiskivao.

Kod ljudi koji su skloni overthinkingu taj proces može postati toliko intenzivan da odlaže uspavljivanje, a manjak sna dodatno pogoršava problem. Nastaje začarani krug - što manje spavamo, mozak teže reguliše emocije i lakše upada u preterano analiziranje, a što više analiziramo, teže tonemo u san.

Kada bi trebalo potražiti pomoć?

Povremeno razmišljanje pred spavanje sasvim je normalno i većina ljudi ga povremeno doživljava. Međutim, ako vas misli gotovo svake noći drže budnim, ako zbog toga redovno spavate premalo ili osećate da vam preterano analiziranje narušava kvalitet života, odnose sa drugima ili svakodnevno funkcionisanje, razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom može biti od velike pomoći.

Važno je zapamtiti da overthinking nije znak slabosti niti mana karaktera. Često je reč o obrascu razmišljanja koji se može promeniti uz odgovarajuće tehnike, podršku i vreme. A prvi korak ka tome često je upravo prepoznavanje da vaš um nije "pokvaren" - već samo previše dugo pokušava da pronađe odgovore na pitanja na koja ih možda uopšte nema.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.