Zaljubili su se, pa prekršili zakon da bi saznali da li su u krvnom srodstvu: Istina je zabolela

Odri i Artur Kermalvezen upoznali su se zahvaljujući neobičnoj stvari koja ih je povezivala mnogo pre nego što su znali da će se zaljubiti. Oboje su začeti doniranom spermom u Parizu, oboje su odrasli ne znajući identitet svojih bioloških očeva i oboje su godinama pokušavali da dođu do odgovora koje im francuski zakon nije dozvoljavao da dobiju.

Kada su se upoznali, privlačnost je bila gotovo trenutna. Odri je njihov susret kasnije opisala kao "ljubav na prvi pogled", ali je ubrzo ono što ih je spojilo postalo razlog zbog kojeg nisu mogli potpuno bezbrižno da započnu zajednički život.

Postojala je mogućnost da su polubrat i polusestra.

U vreme kada su rođeni u Parizu su postojale samo dve banke sperme, a pojedini muškarci donirali su spermu više puta. Zbog toga pitanje da li imaju istog biološkog oca za Odri i Artura nije bilo samo neprijatna pretpostavka koju su mogli da ignorišu, već realna mogućnost koju su želeli da isključe pre nego što počnu da planiraju zajedničku budućnost.

Artur je, kako je ispričao za BBC, još mnogo pre nego što je upoznao Odri živeo sa neobičnim osećajem da njegov biološki otac može biti gotovo bilo koji muškarac kojeg sretne.

- Problem je u tome što kada ne znate ko je dao spermu za vaše začeće, možete da mislite da je to svako, rekao je.

Godinama je zamišljao da bi njegov biološki otac mogao biti nastavnik, čovek kojeg sreće u autobusu ili neko pored koga je bezbroj puta prošao na ulici. Kada se zaljubio u ženu koja je imala gotovo identičnu životnu priču, pitanje porekla odjednom je dobilo potpuno novu težinu.

Zaljubili su se, ali nisu znali da li imaju istog oca

Odri je još pre nego što su joj roditelji rekli da je začeta doniranom spermom završila studije prava i specijalizovala se za bioetiku. Dobro je poznavala francuski sistem koji je decenijama štitio anonimnost davalaca, čak i nakon njihove smrti.

Ona je, međutim, rođena 1979. godine, pre donošenja zakona iz 1994. kojim je anonimnost davalaca dodatno zaštićena, pa je počela da traži druge ljude začete na isti način koji su delili njenu želju da saznaju odakle potiču.

Tako je upoznala Artura.

On je već napisao knjigu o sopstvenoj potrazi za biološkim poreklom, a Odri je bila zapanjena time koliko je precizno uspeo da opiše osećanja koja ona sama dugo nije umela da pretoči u reči. Oboje su odrasli u porodicama koje su ih volele, ali želja da saznaju ko su ljudi koji su učestvovali u njihovom začeću zbog toga nije nestala.

Kada su shvatili da žele da budu zajedno, pokušali su da saznaju da li su u krvnom srodstvu, ali su se našli pred gotovo nepremostivom preprekom.

U Francuskoj genetsko testiranje može da bude obavljeno samo pod određenim zakonskim uslovima i pod nadzorom lekara, naučnog istraživača ili sudije, dok je posedovanje kućnog kompleta za DNK testiranje kažnjivo sa više od 3.500 evra. Zbog takvih propisa kompanije poput 23andMe, Ancestry i MyHeritage svoje testove ne nude direktno na francuskom tržištu.

Posle višemesečne potrage Odri i Artur pronašli su lekara na jugu Francuske koji je pristao da im za 900 evra u gotovini uradi genetske analize.

Rezultat je pokazao da nisu u krvnom srodstvu.

Umesto potpunog olakšanja, pojavila se nova sumnja.

- Brinuli smo da je možda šarlatan, priznala je Odri.

Kao advokatkinja nije želela da krši zakon naručivanjem kućnog DNK testa, pa je od 2010. godine počela da vodi pravnu borbu protiv sistema. Nije tražila samo ime svog biološkog oca. Želela je da sazna da li je živ, da li i dalje želi da ostane anoniman, koliko puta je donirao spermu i, što je u tom trenutku bilo najvažnije, da li postoji mogućnost da je Artur njen polubrat.

Njeni pokušaji nisu uspeli, a 2015. godine najviši francuski upravni sud odbio je njenu poslednju žalbu.

Odri i Artur su u međuvremenu odlučili da veruju prvom rezultatu. Venčali su se 2013. godine.

Neposredno pre rođenja njihovog prvog deteta jedan lekar pristao je da pogleda podatke o davaocima sperme. Prema zakonu, imao je pravo da pristupi tim informacijama, ali nije smeo da ih podeli sa njima.

Uspeo je da utvrdi da njihovi davaoci nisu rođeni iste godine, što je značilo da nije mogao biti u pitanju isti muškarac.

Za njih je to bila ogromna informacija, ali Odri nije mogla da zanemari apsurd situacije.

- Potpuno je neverovatno, jer to znači da lekar može da zna više od mene o meni, rekla je.

Prekršili su zakon i konačno dobili odgovor

Ni to Arturovu sumnju nije potpuno ugasilo. Na kraju su odlučili da urade ono što su godinama pokušavali da izbegnu i napravili su kućni DNK test, iako je takvo testiranje u Francuskoj zabranjeno.

Rezultat je konačno potvrdio da nisu u krvnom srodstvu.

Ali DNK test im nije doneo samo odgovor na pitanje koje ih je proganjalo od početka veze. Otvorio je vrata porodičnim pričama za koje nisu ni slutili da postoje.

Artur je na Božić 2017. godine, posle tri decenije pitanja o svom poreklu, konačno stupio u kontakt sa čovekom čija je sperma korišćena za njegovo začeće.

Odri je doživela još veći šok.

Među ljudima sa kojima se njen DNK podudarao pojavila se žena po imenu Sofi, koju je Odri ranije zastupala na sudu upravo u borbi za prava ljudi začetih doniranom spermom.

- Otkrila sam da je Sofi, čiji sam slučaj zastupala na sudu, moja biološka polusestra, ispričala je.

Odri i Artur testirali su se zajedno sa još osmoro ljudi koji su vodili sličnu borbu. Od deset osoba čak četvoro je imalo istog davaoca sperme. Među njima su bili Odri, njen polubrat Peter, Sofi i Sofijin polubrat David.

Otkriće je pokazalo da strah sa kojim su Odri i Artur započeli vezu ipak nije bio toliko neverovatan koliko je možda zvučao.

Godinama kasnije novo DNK podudaranje sa čovekom iz Sjedinjenih Američkih Država dovelo je Odri do identiteta njenog biološkog oca, čoveka po imenu Filip. On je do tada već preminuo.

Odrina majka poslala je njegovoj porodici pismo u kojem im je zahvalila za Filipov "neprocenjiv" dar, a porodica je potom pozvala Odri da ih poseti. Njegova sestra do tada nije ni znala da je njen brat nekada bio davalac sperme.

- Svima su oči bile pune suza, prisetila se Odri.

Prvi put je mogla da vidi njegove fotografije, stare snimke, da čuje njegov glas i posmatra način na koji se kretao. Saznala je i podatke o zdravstvenoj istoriji svoje biološke porodice, ali je, možda najvažnije, konačno dobila deo sopstvene priče koji joj je decenijama nedostajao.

Odri i Artur danas imaju troje dece, a njihova borba nije ostala samo privatna. Njeni pravni postupci i Arturova knjiga doprineli su promenama francuskih pravila o doniranju sperme. Prema novom sistemu, ljudi začeti doniranim reproduktivnim ćelijama pod uslovima koje propisuje novi zakon mogu po punoletstvu da zatraže podatke o identitetu davaoca.

Kućni DNK testovi, međutim, u Francuskoj su i dalje zabranjeni, iako aktivisti tvrde da zabrana nije sprečila veliki broj Francuza da ih nabavljaju preko prijatelja, susednih zemalja i posredničkih kompanija.

Odri zato svoju borbu još nije završila.

- Svako ima pravo da zna svoje poreklo i pravo da zna svoju istoriju, poručila je.

(Ona.rs / BBC)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.