Kako plastika može štetiti zdravlju: Dve hemikalije u njoj povezane su sa raznim bolestima

Svuda oko nas su razni materijali, posebno kada je reč o kuhinji i čuvanju namirnica. Pretežno koristimo plastične činije, i ovde ne govorimo samo o posudama, već čak i u hrani, piše "Consumer reports".

Često plastika sadrži hemikalije povezane sa reproduktivnim oštećenjima, rizikom od raka, metaboličkim bolestima i drugim problemima. Nedavni testovi na skoro 100 namirnica, uglavnom u upakovanoj hrani, su otkrili dve vrste hemikalija koje se koriste u plastici, bisfenoli i ftalati. Postoje jasni dokazi koji povezuju izloženost ovim određenim hemikalijama sa brojnim zdravstvenim efektima uključujući poremećaje endokrinog ili hormonskog sistema.

Istraživači su izdvojili hiljade hemikalija pronađenih u plastici, a sitni komadi, poznati kao mikroplastika, stalno se odvajaju od plastike i nalaze se u hrani, vodi i vazduhu.

Hemikalije koje se nalaze u plastici "uključuju karcinogene, neurotoksične hemikalije i hemikalije koje ometaju endokrini sistem", kaže doktor Filip Landrigan, pedijatar, epidemiolog i direktor programa Bostonskog koledža za globalno javno zdravlje i opšte dobro. Neke od ovih hemikalija mogu direktno oštetiti organe, što vremenom dovodi do bolesti. Drugi prekidaju važne biološke procese, često uključujući hormone.

Neki od zdravstvenih problema koje bi hemikalije u plastici mogle da izazovu uključuju nisku porođajnu težinu i prevremeno rođenje, smanjenu plodnost, rizik od raka dojke i probleme sa razvojem mozga kod male dece.

Istraživači su otkrili da je izloženost mikroplastici povezana sa problemima sa muškom plodnošću, biomarkerima raka debelog creva i potencijalnim respiratornim problemima.

Plastika je svuda oko nas

Postoje najmanje dva mehanizma preko kojih istraživači kažu da izlaganje plastici može uticati na zdravlje: izlaganje hemikalijama u plastici, a zatim i gutanje ili apsorpcija mikro i nanoplastike.

Hiljade hemikalija se dodaju u plastiku iz raznih razloga, kako bi je učinile fleksibilnijom, stabilnijom ili otpornijom na vatru.

- Uglavnom te hemikalije nisu čvrsto vezane za plastiku, one su nekako zaglavljene u plastični skelet. Kada ih ljudi zagreju u mikrotalasnoj pećnici ili ubace recimo lavor ili neku drugu posudu u kadu sa toplom vodom, ove hemikalije mogu doći i do ljudi.

Određeni faktori povećavaju verovatnoću da plastika ispira hemikalije: toplota ih može osloboditi iz plastične strukture, a masti i ulja mogu izvući jedinjenja poput ftalata. Zbog ovih faktora, ljudi mogu biti izloženi kada peru plastičnu posudu u mašini za pranje sudova ili čuvaju masnu hranu u plastičnim posudama.

Jedno nedavno istraživanje pokazalo je da plastična boca vode od jedne litre može da sadrži približno 240.000 fragmenata nanoplastike, dovoljno malih da uđu u krvotok i pređu zaštitne barijere u telu.

Plastika koja je poslata na deponije, može osloboditi hemikalije i razbiti se u mikroplastiku, a plastika koja je spaljena stvara štetno zagađenje vazduha. Mikroplastika iz plastičnog smeća završava u vodi koja se može koristiti za ishranu stoke ili uzgoj useva.

Očekuje se da će se količina proizvedene plastike skoro utrostručiti do 2060. godine, prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, pri čemu će sve veći udeo biti napravljen od plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu i kratkog veka trajanja.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.